Priroda je puna čuda, a jedno od najčarobnih čuda mačjeg sveta su polidaktilne mačke – one koje se rađaju sa prekobrojnim brojem prstiju. Umesto standardnih pet prstiju na svakoj šapi, ove mačke imaju ih šest ili čak više. Zbog tog posebnog žiga, popularna imena za njih su “Hemingvejeve mačke” – nazvan je tako po poznatom nobelovcu koji je bio obožavatelj ove neobične genetske karakteristike. Prvu ovakvu mačku je Ernest Hemingvej dobio od brodskog kapetana u gradu Ki Vest na Floridi, i od tada je ova karakteristika povezana sa njegovim imenom.

Tekst: magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock

Grudva – Hemingvejeva prva mačka sa suvišnim prstima

Poznati nobelovac, avanturista i svetski putnik Ernest Hemingvej dobio je od brodskog kapetana u gradu Ki Vest na Floridi svoju prvu polidaktilnu mačku. Ova mačka po imenu Grudva (Snowball), za koju se veruje da je bila rase mejn kun, rođena je s prekomernim brojem prstiju – imala ih je šest. Ovaj deformitet poznat je pod imenom polidaktilizam. Nakon nje, brojne mačke sa ovom deformacijom živele su u Hemingvejevom domu, a zbog njegove privrženosti svojim pomalo neobičnim mezimcama, danas se sve mačke rođene sa ovim deformitetom nazivaju Hemingvejeve mačke.

PROČITAJ JOŠ

Hernija – kila – bruh kod pasa: dijagnoza, komplikacija, terapija

13 činjenica o krpeljima koje verovatno niste znali

Hemingvej je bio čudan čovek sa posebnim vkusom, i čini se da mu je nedostajalo nešto što bi ga spojilo sa životnom divljinom i neobičnošću. U mačkama sa suvišnim prstima pronašao je to nešto – bića koja su bila drugačija, specifična, i na neki način – posebna.

Genetska anomalija – Šest, sedam, čak i osam prstiju

Genetska anomalija koja dovodi do polidaktilizma je nasledna karakteristika koju neki psi nasleđuju od svojih roditelja. Neke mačke se rode sa ovom anomalijom i najčešće imaju jedan prst viška na svakoj šapi, tj. šest ukupno. Međutim, moguće je da imaju i više – čak i osam prstiju po šapi! Iako je reč o anomaliji, mačke sa ovom naslednom karakteristikom žive potpuno normalno. Njihove šapice su fascinantne jer izgledaju kao da imaju mali palac i da nose male rukavice.

Genetika mačaka je čudo prirode sa mnogim fascinantnim mutacijama i karakteristikama koje se prenose kroz generacije. Polidaktilizam je samo jedna od mnogih genetskih osobina koje čine mačke jedinstvenim bićima.

Predsednički ljubimci – Hemingvej nije bio jedini

Nije samo Hemingvej obožavao ove neobične mačke. Američki predsednik Teodor Ruzvelt je takođe imao svoju četiri mačku sa suvišnim prstima po imenu Papuče (Slippers). Ova činjenica pokazuje da je polidaktilizam bio dovoljno fascinantan i za američke predsednike, što govori nešto o univerzalnoj privlačnosti tih neobičnih bića.

Papuče je živela u Beloj kući tokom Ruzveltovog mandata, što je učinio polidaktilne mačke još poznatijom karakteristikom u američkoj istoriji.

Svetski rekord – Džejk sa 28 prstiju

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, mačka sa najviše prstiju kada je bila Džejk, narandžasti tigrasti mačak iz Kanade. On je imao neverovatnih po sedam prstiju na svakoj od svojih četiri šape – što znači da je imao ukupno 28 prstiju! Svaki prstić ovog mačka imao je kost, jastuče i kandžicu. Džejk je bio pravi fenomen prirode – mali, ali sa nenormalnom anatomijom koja ga je činila jedinstvenim.

Mejn kun – Rasa koja je “od boga” darjena za sneg

Ova prelepa američka rasa je, prema rečima stručnjaka, prirodno sklona polidaktilizmu. Mejn kun je rasa nastala u snežnom i hladnom Mejnu (SAD)i zapravo je bila na dobitku zbog viška prstiju jer se zbog njih lakše kretala po snegu. Viški prstići su omogućavali bolju ravnotežu i bolje držanje na ledenim i snežnim površinama.

U jednom trenutku je čak 40 odsto svih mejn kun mačaka imalo višak prstiju, što govori o tome koliko je ova karakteristika bila rasprostranjena u rasi. Međutim, danas to više nije dominantni gen i polidaktilizam se mnogo ređe javlja kod ove rase jer su odgajivači selektivno izbegavali da razmnožavaju mačke sa ovom karakteristikom.

Sreća moreplavaca – Legenda sa osnovom u praksi

Nekada se verovalo da mačke sa viškom prstiju donose sreću moreplovcima, ribarima i putnicima koji plove dubokim morima. Bile su česti pratioci ribara, na barkama i brodovima su nemilosrdno hvatale miševe – što je čini ih dragocenim članovima mornarske posade. Viški prstiji su im pomagali da bolje održavaju ravnotežu tokom plovidbe na talasima.

Ta stara legenda nije bez osnova – psi sa boljom ravnotežom su bili bolji jagnje na brodu, što je učinilo valjane njihovu prisustvo dragocenim za brodare i ribara. Vremenom je to postalo verujem-mračna tradicija.