Kristina je već godinama zaštitno lice RTS-a, te svojom harizmom i neposrednošću, osvaja simpatije gledalaca iz dana u dan kvizom “Slagalica“ i “Stigni me ako znaš“. Ona i njena porodica imaju macu po imenu Zoca i psa Radoja, s kojima se trudi da provede što više vremena, bez obzira na sve obaveze tokom dana.

– Posvećivanje je neminovno, apsolutno svakom u našoj porodici, kaže Kristina za magazin Mačka. Ljubimci uglavnom svuda idu s nama. Zoca, maca, je leti uvek s nama na vikendici, Radoje i na izletima, a da Zoca voli povodac išla bi i ona ali ne sviđa joj se ta vrsta “šetnje“. Veterinari, ishrana, šetnje, maženje…ljubimac je kao trogodišnje dete.

Da li se ljubav prema ljubimcima uči ili se jednostavno „rodite“ da volite životinje?

– Moji roditelji kažu da sam se tako rodila. Sve sam životinje donosila kući, vrsta nije bila bitna, povređenog insekta, pticu… prosto sam takva od malena bila, obožavala sam ih i dalje ih volim. Mace su drugačije od pasa i iskreno mnogo emotivno zahtevnije. Psi su po prirodi lakoverni, odani, a mačke ne, njihovu ljubav i poverenje morate da zaslužite.

Kako su se zvali vaši prvi ljubimci, i koliko su oni zaslužni za to što i vaša deca odrastaju uz jednu macu?

– Maca se zvala Bambina, a pas, pudla – Fifi. Za mene je prirodno da živim sa životinjom ili životinjama, teško mi pada rastanak od svake, mnogo teško podnesem taj gubitak. A deca prosto imaju roditelje koji vole životinje, ali oni sami su iskreno, potpuno nezainteresovani. U početku mi je to smetalo, jer ne razumem ljude koji ne vole životinje, a sada sam prihvatila da je svako za sebe i da ne mogu da namećem svoju volju.

Zoca je udomljenja, kako se to desilo, ko je koga tu izabrao?

– U jednom periodu mog samačkog života prisvojila sam maminog psa kako bih imala dva. I onda je mama želela svog psa nazad i ja sam to teško podnela i želela sam još jednu životinju. Zocu sam videla na oglasu na fejsbuku i  ona je bila jedna od 3 mačke koja na Mrnjau vikendu dan dva ranije, nije usvojena, a 134 jesu. Imala je neki lišaj na njušci, bila je sitna i neuhranjena. To je vrsta, što kažu kolokvijalno, domaći kontejnerski tigar, nađena u centru grada. I kod mene i mog starog psa, došla je sa skoro 6 meseci i tu je nastao problem. Mačke su specifične, vezuju se i za ljude i za prostor, a ona je mnogo smeštaja promenila do mene i pravila je mnogo problema. Trebalo joj je godinu dana da nas prihvati kao svoj čopor. Meni mnogo strpljenja i živaca. I dan danas je osvetoljubiva i prema njoj sam, priznajem, najpopustljivija. Ne voli velike promene i stalno joj podilazim.

Kako se slaže sa decom, a kako sa Radojem?

– Zoca je dobra dok ste vi dobri, nije tolerantna previše i deca su to naučila još kao bebe, da ne ispadne sad da je namćor, može da ne reaguje ako je dva puta počupate ali treći put neće oprostiti. Radoje i Zoca su na ratnoj nozi otkad su se upoznali. I iako je Radoje zaista voli, ona njega ne podnosi. Dok je moja Nina, pudla koju sam imala 16 godina, bila glavna i stvarala je tampon zonu. Kada je preminula, i Zoca i Radoje su dva meseca bili depresivni, međutim, posle su nastavili po starom.

Da li vidite razliku u tome što vaša deca odrastaju uz mačku i psa?

– Vidim, moja deca su potpuno apatična na životinje. Apsolutno nemaju nikakvo osećanje kad sretnu psa, vide konja, a po zoološkom vrtu se dosađuju – ja to iskreno u životu nisam videla. Taru razumem, ona se borila s njih troje za pažnju, ali Rogana apsolutno ne razumem, on se s Radojem svađa kao da mu je brat. Zato nemamo emotivnih videa s decom i životinjama iz naše porodice, niti će ih očigledno biti.

CEO INTERVJU MOŽETE PROČITATI U NOVOM BROJU MAGAZINA MAČKA