Poslednjih nekoliko godina prekomernim hranjenjem doveli smo do toga da je čak više od polovine kućnih mačaka gojazno. Mace s prekomernom težinom imaju izrazito visok rizik za obolevanje od dijabetesa, bolesti urinarnog sistema, osteoartritisa.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Svake godine raste broj gojaznih kućnih ljubimaca, i to mačaka više nego pasa. Tokom niza godina mnoga istraživanja su pokazala da gojaznost utiče na kvalitet života i na skraćivanje životnog veka mačke.

Gojaznost nastaje kad mačka unosi više kalorija (energije) nego što ih potroši, a višak kilograma utiče na razvoj niza zapaljenskih procesa koji su uslov za nastanak hroničnih bolesti.

Mačke s prekomernom težinom imaju izrazito visok rizik za obolevanje od  dijabetesa, bolesti urinarnog sistema, osteoartritisa, hepatične lipidoze i nealergijskih dermatoloških promena.

Dokazano je da prevelika težina četiri puta uvećava rizik za obolevanje mačke od dijabetesa u odnosu na mačke s normalnom težinom. Takođe je i osteoartritis tri do pet puta češći kod mačaka s prekomernom telesnom težinom.

ODGOVORNOST VLASNIKA

Američko Udruženje za prevenciju gojaznosti kućnih ljubimaca objavilo je podatak da je 58,3% mačaka s prevelikom težinom ili gojazno. S obzirom na to da mačka samostalno nema pristup hrani, njen vlasnik je taj koji priprema hranu, otvara konzervu ili sipa granule u činiju. Nekada vitke i mišićave mace danas su čak 20 do 30 odsto teže nego što je njihova zdrava telesna težina.

ZAŠTO SE MAČKE GOJE

Osnovni faktori koji utiču na to što su današnje mačke mnogo teže nego što bi trebalo:

1. Ishrana

Mačka je mesojed, striktni, a to znači da su joj pre svega potrebni proteini animalnog porekla.

U obroku zastupljenost proteina treba da bude 40-45% suve materije obroka. Hemijski sastav mačjeg obroka bi trebalo da izgleda kao hemijski sastav miša: oko 20% proteina, 9% masti, 3-5% ugljenih hidrata i ostatak je voda. Izbor najpribližnijeg obroka prirodnom jeste vlažna hrana koja uglavnom sadrži 78-82% vode.

Druga varijanta industrijske hrane je suva hrana koja sadrži 8-10% vlage, često je visokokalorična, s većim procentom ugljenih hidrata i proteina biljnog porekla i vrlo je primamljivog ukusa. Mačke je vole, neke je isključivo jedu i vrlo često ovakvom ishranom unose preveliku količinu hrane. Mnogi veterinari nutricionisti danas smatraju da je ona glavni uzrok prevelike težine mačaka.

Veliki je broj mačaka koje jedu više nego što im je potrebno iz dosade i formirane rutine – vlasnici često mačje oglašavanje tretiraju kao traženje hrane i vrlo brzo se izgradi navika da kad je činija prazna mačka „opomene” vlasnika da je ponovo napuni. Rezultat stalno pune činije najčešće je prvo malo teža, a zatim prekomerno teška ili čak gojazna mačka.

2. Nedostatak aktivnosti

Ovo je problem pre svega kućnih mačaka, pogotovo ako žive kao jedina pripadnica vrste u kući. S godinama mačke postaju sve manje aktivne, i ako nisu sklone igri i naviknute na igru i igračke, ili nisu prirodno radoznale – često provedu ceo dan spavajući.

Celodnevno spavanje, nemanje dnevnog zadatka „uloviti ručak” izaziva dosadu, koja se kao i kod nas rešava prekomernim uzimanjem hrane, naročito ako je stalno dostupna. Veća količina unetih kalorija, a bez mogućnosti da budu potrošene daju deponovanje kalorija u vidu naslaga masnog tkiva.

3. Mačji roditelj

Ishrana mačke je u rukama osobe koja brine o njoj. Ako je vlasniku lepa velika, „debeljuškasta” mačka, ako „ne može da odoli” da svaki put kad mačka „traži” on napuni činiju granulama, onda će mačka vremenom povećati svoju optimalnu težinu i postati gojazna.

4. Sterilizacija

Predisponirajući je faktor gojaznosti koji utiče na energetski balans organizma i hormonski status, a tako i aktivnost životinje. Povećava se osećaj gladi zbog povećanog nivoa hormona gladi i smanjuje se seksualna aktivnost. Imajući ovo u vidu, pravilnom, redukovanom ishranom (oko 20% manji unos kalorija u odnosu na period pre sterilizacije) možemo sprečiti nagomilavanje masnog tkiva i povećanu težinu mačke.

KAKO VRATITI IDEALNU TEŽINU MAČKE

Regulisanje telesne težine je proces koji zahteva saradnju vlasnika i veterinara, jer je nadzor nad zdravstvenim stanjem gojazne mačke veoma važan.

• Najvažnije je da vlasnik prihvati činjenicu da mačka nije samo malo deblja već da ima preveliku težinu koja je u dužem periodu opasna po njeno zdravlje, i da je redukcija telesne težine uz nadzor i instrukcije veterinara – neophodna.
• Ugljeni hidrati donose zabunu mačjem organizmu, pa remete energetsku ravnotežu i dovode do povećanja masnih naslaga. Zato glavni deo obroka treba da čine sastojci životinjskog porekla: živinsko meso, meso divljači, govedina.
• Najbolje je ukinuti poslastice ili ih eventualno zameniti malom količinom čisto mesne poslastice (ali imati u vidu njenu energetsku vrednost kad računamo koliko je hrane dnevno potrebno mački).
• Prelazak na vlažnu hranu koja sadrži manji procenat ugljenih hidrata u odnosu na suvu, bolje reguliše sitost i obezbeđuje dovoljan unos vode.
• Hrana se mora meriti i pratiti količina koju je preporučio veterinar.
• Ishranu koja podrazumeva stalno dostupnu hranu treba zameni uobročenom, kontrolisanom ishranom. Idealno bi bilo da ukupna dnevna količina hrane bude podeljena na veći broj malih obroka (3-4 obroka dnevno). Mačka koja je navikla na stalno dostupnu hranu „negodovaće”, ali igranjem umesto hranjenja možemo uticati na promenu njenog ponašanja.
• Povećanje aktivnosti – uneta energija se mora i potrošiti. Nove igračke, mišići na kanapu, loptice, skrivanje igračaka i hrane pomaže da se mačka aktivira i da proradi njen lovački instinkt. Postavljanje hrane na veću visinu, postavljanje polica na koje i s kojih mačka može da skače, dobar je način da mačka potroši unete kalorije. Jedan od „veselijih” načina povećanja aktivnosti mačke je dovođenje još jedne mačke u kuću.

Koliko traje smanjenje težine

Gubitak kilograma često nije brz i očigledno vidljiv. Svaka mačka je „priča za sebe”, pa su tako neke po prirodi živahnije i brže će postići željenu formu, dok druge više „vole da jedu” i biće teže uskrati im obrok i pokrenuti ih. Redovno nedeljno merenje omogućava nam da pratimo napredak. Uobičajen i poželjan gubitak telesne težine je 1-2% nedeljno.

Primer: Mačor koja ima sedam kilograma trebalo bi nedeljno da gubi 70-140 grama (1-2%), što je 300-560 grama mesečno. Već za dva do tri meseca on će biti težak oko šest kilograma, a za još dva meseca oko 5-5,5 kilograma, što je idealna telesna kondicija.