Dok su efekti zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje dobro proučeni, nova istraživanja otkrivaju da naši kućni ljubimci možda prvi trpe posledice. Baš kao nekadašnji kanarinci koji su upozoravali rudare na prisustvo otrovnih gasova, psi i mačke danas mogu biti nevidljivi pokazatelji zagađenog vazduha u našim domovima i gradovima.

Piše: Pet magazine

Jedna od prvih studija, objavljena 2018. godine u časopisu Journal of Veterinary Internal Medicine, ukazala je na vezu između prisustva finih čestica PM2.5 u zatvorenom prostoru i respiratornih problema kod pasa i mačaka. Rezultati su sugerisali da su mačke posebno osetljive, ali i da tema zahteva dalja istraživanja.

PROČITAJ JOŠ

Psi su jedinstveni: O osobini koja ih izdvaja od svih drugih životinja

Muzika smanjuje anksioznost kod pasa, mačaka i drugih životinja

Slični zaključci proizašli su i iz kasnijih istraživanja u Tajvanu i na Trinidadu, koja su pratila zdravstveno stanje pasa i mačaka u odnosu na nivoe zagađenja. Pored toga, izveštaji iz Indije upozoravaju na porast bolesti kod kućnih ljubimaca i uličnih životinja tokom perioda ekstremnog zagađenja, posebno u sezoni festivala kada se masovno koriste vatrometi.

U Velikoj Britaniji, zajedničko istraživanje “Heinz College” sa Univerziteta Karnegi Melon i Grantham instituta za klimatske promene pokazalo je da bi godišnje moglo da se izbegne čak 80.000 poseta veterinarima kada bi zemlja ispunila preporuke Svetske zdravstvene organizacije o dozvoljenim nivoima PM2.5 čestica. Time bi se uštedelo oko 15 miliona funti na troškovima lečenja.

“Za svaki porast PM2.5 od 1 µg/m³, vidimo oko 0,7% više veterinarskih poseta”, objašnjava dr Stiven Džarvis sa Londonske škole ekonomije. “Ako se pređe sa dana sa niskim nivoom zagađenja (ispod 5 µg/m³) na dan sa visokim (40–50 µg/m³), broj poseta može da poraste i do 30%.”

Korišćenjem baze podataka sa 500 veterinarskih klinika u Velikoj Britaniji, analizirano je 7 miliona poseta za skoro 4 miliona pasa i mačaka između 2017. i 2022. godine. Rezultati su pokazali porast problema sa disajnim organima, srcem i neurološkim sistemom, posebno kod starijih životinja.

Uočene su i razlike između pasa i mačaka, verovatno zato što psi provode više vremena napolju, pa su više izloženi spoljnim zagađivačima. Ipak, ni boravak u zatvorenom ne znači zaštitu ako je unutrašnji vazduh lošeg kvaliteta.

Istraživači naglašavaju da sve što šteti našim ljubimcima, verovatno šteti i nama. Ako odlučite da psa ne vodite u šetnju zbog lošeg kvaliteta vazduha, možda bi trebalo i sami da ostanete unutra. Ljubimci nam mogu ukazati na rizike koje još ne primećujemo, bilo da je reč o udisanju hemikalija iz sredstava za čišćenje, ili o alergijama izazvanim mikročesticama u vazduhu. Ono što važi za pse i mačke, može važiti i za domaće, kao i za divlje životinje čiji se broj rapidno smanjuje paralelno sa rastom industrijskog zagađenja.