Prema dr Nikolasu Epli, profesoru bihejvioralnih nauka na Univerzitetu u Čikagu, antropomorfizam, odnosno pripisivanje ljudskih osobina životinjama, povezan je sa razvijenim kognitivnim sposobnostima poput empatije i teorije uma. Iako to ne znači da ste pametniji od drugih, pokazuje da imate emocionalnu svest i mentalnu sposobnost da zamislite šta druga bića misle ili osećaju.

Piše: Pet magazine

Ova veština je važan deo socijalne inteligencije i pomaže nam da bolje razumemo i gradimo odnose ne samo sa ljudima, već i sa životinjama. Dakle, kada pričate sa svojim ljubimcem, ne samo da izražavate nežnost, već i vežbate sposobnost da se povežete na dubljem nivou, što je znak emocionalne zrelosti i saosećajnosti.

PROČITAJ JOŠ

Studija dokazala da su oni koji vole životinje više nego ljude – inteligentniji od drugih

Psi pružaju veću emocionalnu podršku od većine ljudi

Antropomorfizam kroz istoriju

Antropomorfizam nije nova pojava, prisutan je u ljudskoj kulturi od najranijih civilizacija. Stari Egipćani su bogove zamišljali sa telima ljudi i glavama životinja, dok su u starogrčkim mitovima životinje često imale ljudske karakteristike, govorile, donosile moralne odluke ili učestvovale u božanskim sukobima.

U literaturi i umetnosti, antropomorfizam se koristi kao sredstvo za prenošenje poruka, učenja i kritike društva. Ezopove basne i bajke braće Grim koriste životinje koje govore i delaju kao ljudi, kako bi decu (ali i odrasle) naučile vrednostima poput poštenja, mudrosti, pravde ili strpljenja. Ova praksa nije samo estetska ili umetnička – ona odražava duboko ukorenjenu ljudsku potrebu da u životinjama pronađemo delove sebe.

Naučno objašnjenje antropomorfizma

Sa stanovišta psihologije, antropomorfizam je način da objasnimo ponašanje bića čije unutrašnje stanje ne možemo direktno spoznati. Naš mozak je evoluirao da traži obrasce, značenja i razloge za ponašanja u okolini. Kada ne razumemo tačno zašto životinja nešto radi, skloni smo da joj pripišemo ljudsku nameru: “Pas je kriv jer zna da je pogrešio”, ili “Mačka je uvređena jer sam je ignorisao”.

Dr Epli i njegove kolege su kroz eksperimente pokazali da ljudi češće antropomorfizuju bića koja liče na nas (imaju oči, lice, ponašanje slično ljudskom) i ona sa kojima imamo emocionalnu povezanost. Što je naša veza sa ljubimcem dublja, to ćemo lakše prepoznati ili zamisliti njegova osećanja.

Razgovor sa ljubimcima – više od igre

Istraživanja pokazuju da vlasnici pasa i mačaka koji redovno razgovaraju sa svojim ljubimcima pokazuju viši nivo emocionalne koherencije, smanjen stres i veće zadovoljstvo u svakodnevnom životu. Takva komunikacija može biti terapeutska, naročito za ljude koji se bore sa usamljenosti, anksioznošću ili depresijom.

Jedna studija objavljena u časopisu “Anthrozoös” navodi da ljudi često koriste ljubimce kao “sigurne sagovornike”, jer životinje ne osuđuju, ne prekidaju i ne zameraju. Ova interakcija ima efekte slične emocionalnoj podršci bliskih prijatelja ili terapeuta.

Deca koja odrastaju uz ljubimce često razvijaju viši stepen emocionalne pismenosti. Kroz brigu o životinjama, uče da prepoznaju i poštuju tuđe potrebe, da se izraze nežno i saosećajno. Kada roditelji razgovaraju sa ljubimcima pred decom, pokazuju model ponašanja koji uključuje toplinu, pažnju i odgovornost.

Naučnici takođe navode da su deca sklonija da uče o emocijama životinja kroz pričanje priča u kojima su životinje antropomorfizovane, što pomaže u razvijanju moralnih i socijalnih veština.