Od 10. juna 2024. godine, u Australiji na snagu stupa novi Zakon o izmenama i dopunama porodičnog prava, koji unosi značajne promene u način na koji se u brakorazvodnim parnicama tretiraju kućni ljubimci. Do sada su životinje bile zakonski posmatrane kao imovina, poput stola, automobila ili čamca. Međutim, novi zakonski okvir donosi humaniji pristup i uzima u obzir njihovu dobrobit.

Piše: Pet magazine

Eve Smit, međunarodni porodični advokat i stručnjak za starateljstvo nad kućnim ljubimcima, objašnjava da se doskora vlasništvo određivalo isključivo prema tome na čije ime je ljubimac registrovan. Novi zakon, međutim, uvodi dodatne kriterijume poput toga ko vodi ljubimca u šetnju, ko ga hrani, vodi veterinaru i plaća troškove lečenja. “Postavlja se i pitanje kod koga bi životinja imala bolji kvalitet života”, dodaje Smit.

PROČITAJ JOŠ

Novi zakon u Australiji prepoznaje ljubimce kao osećajna bića, a ne samo kao imovinu

Reforme porodičnog zakona u Australiji, kako ljubimci ne bi bili više “vlasništvo”

Zakon sadrži i značajne izmene u kontekstu porodičnog i partnerskog nasilja. Monik Dam, direktorka nacionalne humanitarne organizacije “Lucy’s Project”, koja se bavi zaštitom ljudi i životinja u kriznim situacijama, ističe da će sud od sada morati da uzme u obzir da li je došlo do nasilja nad partnerom ili ljubimcem, kao i emocionalnu povezanost deteta ili partnera sa životinjom. “Počinioci nasilja često prete da će nauditi ljubimcima kako bi kontrolisali žene i decu koje ih vole. Mnoge žene ostaju u nasilnim vezama upravo iz straha da će morati da napuste svoje životinje”, kaže Dam. “Zato je ovo veliki pomak unapred.”

Profesorka prava Kejti Barnet sa Univerziteta u Melburnu pozdravlja promene, naglašavajući da su “životinje svesna bića, a ne stvari koje se mogu podeliti napola”. U tom duhu, sudovi će sada analizirati sve okolnosti kako bi doneli odluku u najboljem interesu životinje, ali i ostalih uključenih strana, uključujući decu.

Eve Smit navodi da su najčešći predmeti sporova psi, a da se u nekim slučajevima dogovara “deljeno starateljstvo”, pri čemu ljubimac prelazi iz jednog doma u drugi. Ipak, novi zakon nalaže pažljivije razmatranje takvih dogovora, jer ono što je dobro za decu ne mora nužno biti dobro i za ljubimca. “Nekim životinjama je potreban stabilan dom, bez stalnih promena”, dodaje Smit.

Sud će razmatrati i praktične aspekte, ko ima više vremena da se posveti životinji, da je izvede u šetnju, nahrani, kao i finansijske mogućnosti budućeg vlasnika. Veterinarska specijalistkinja dr Kersti Seksel ističe da kućni ljubimci, poput dece, mogu imati zdravstvene probleme, a za njih ne postoji zdravstveno osiguranje poput Medicare sistema u Australiji. Još jedan faktor je i tip smeštaja, na primer, osoba koja živi u zgradi sa deset spratova možda neće imati optimalne uslove za čuvanje ljubimca. Na kraju, tamo gde je moguće i bezbedno, stručnjaci preporučuju fleksibilan pristup i posmatranje ponašanja ljubimca kroz probni period, kako bi se donela najbolja odluka.