Uticaj hrane na boju dlake

Genetski zacrtana boja dlake je glavni faktor u izgledu krzna, ali uticaj imaju i zdravstveno stanje psa, ishrana i izloženost sunčevim zracima, a iskustvo kaže i da upotreba šampona, vlaga i fen mogu uticati na promenu boje dlake: njeno posvetljenje, crvenjenje i tamnjenje

Za magazin “Pas” piše dr vet. med. Tamara Stanojević

Boja krzna, odnosno dlake psa određena je prisustvom eumelanina i feomelanina – pigmenata koji daju crnu i crvenu boju dlake. Proizvode ih melanociti, ćelije smeštene u koži i sluzokoži. Da bi se genetski potencijal ispoljio, potrebno je da pas unese odgovarajuće hranljive sastojke koji će sadržati, u potrebnoj količini, aminokiseline fenilalanin i tirozin, bakar i cink i da sintetiše odgovarajući enzim – to je pet glavnih faktora obojenosti dlake. Nedostatak enzima će dovesti do albinizma – nedostatka boje dlake, odnosno pas će imati belo krzno.

Geni

Ispoljavanje, intenzitet i kombinacija boja zavise od osam gena koji ih određuju. Melanini (oba pigmenta) u većoj količini daju tamnije krzno, intenzivniju boju – crnu i crvenu. Produkcija pigmenta u melanocitima nije stalno istog intenziteta, tako da dlaka može biti različitih nijansi tokom života psa. Takođe, geni određuju i momenat kada dlaka počinje da sedi.

Eumelanin se proizvodi u koži, ali i u sluzokoži, pa je odgovoran i za boju nosne pečurke i boju očiju, a samim tim njegovo odsustvo znači da će nosna pečurka biti roze, kao i oči. Nedostatak melanina znači da će pas imati belu dlaku na većem delu tela ili bela polja u pigmentiranom krznu. Feomelanin se nalazi samo u koži i daje boju krznu: od intenzivne crvene, jetrene do žute i krem.

Dva pigmenta i mogućnost njihovog nedostatka daju crnu, crvenu i belu dlaku, ali osam gena sa svojim specifičnostima i međusobnim delovanjima omogućava veliki broj nijansi dlake i rasporeda boja na krznu. Nosioci gena za crnu dlaku, uz različite kombinacije gena, mogu imati plavo ili sivo krzno, mogu biti čokoladni ili izabel, a zbog uticaja drugih gena mogu biti merle plavi – što je posledica nedostatka pigmenta u nekim pramenovima ili delovima dlake, tada su prisutni beli delovi dlake, pa nema ujednačene obojenosti. Takođe možemo videti harlekin boju – belog psa sa nepravilnim crnim flekama, a ponekad i sa merle karakteristikama, jer su to dva bliska gena. Kombinacija gena može dati i crne krajeve na žućkastoj dlaci, dvobojnost, trobojnost, različito raspoređenu, pruge i tačke, bele fleke – zaista vrlo različite izglede krzna.

Minerali bez kojih nema intenzivne boje

Bakar je neophodan da bi dlaka imala svoju punu boju – crnu, crvenu, braon, jetrenu. On učestvuje u aktiviranju enzima koji deluje na ispoljavanje pigmenta melanina. Nizak nivo bakra ima pozitivan efekat samo kod belih pasa, kod kojih se tada ujednačava boja, nema tamnijih, žućkastih prebojavanja.

Uloga minerala bakra i cinka je evidentirana kroz klinička iskustva i nekoliko studija. Jedna studija je pokazala kako nedostatak bakra u ishrani štenaca rase bigl prouzrokuje pojavu sivog lica”: štenad su umesto crno-jetrene maske imala sivu prebojenost krzna na licu. Druga studija rađena na crnim labradorima sa kožnim promenama koje su bile u vezi sa nedostatkom cinka takođe je registrovala da je dlaka bila kraća i da je posvetlela/posivela.

Osim neophodnih aminokiselina i minerala, za proizvodnju pigmenata za izgled i boju krzna važni su vitamini B grupe, pre svega biotin, zatim vrlo značajne omega 3 i omega 6 masne kiseline.

Hrana u kojoj možemo naći važne sastojke koji utiču na boju krzna:

Meso – pre svega goveđe, koje sadrži najviše fenilalanina i tirozina, ali i piletina, ćuretina i divljač;

Riba – visok sadržaj tirozina i omega masnih kiselina;

Džigerica – mineralni i vitaminski sastav su odlična potpora, koži pa samim tim i dlaci;

Lisnato povrće, masline, pšenične klice su bogate fenilalaninom;

Slatki krompir (batat) bogat je izvor bakra – minerala od kog zavisi pigmentacija dlake, a i ostalih vitamina i minerala važnih za stanje krzna;

Žitarice koje sadrže gluten mogu imati negativan efekat na belu boju dlake.

Da li hrana može uticati na boju: studije

Mnoge vlasnike pasa sa crnom dlakom, a naročito odgajivače, muči problem crvenkastog odsjaja i izgleda crnog krzna: sindrom crvene dlake. Zato je rađena studija koja bi pronašla rešenje.

Ideja studije¹ je bila da pokaže uticaj količine određenih hranljivih sastojaka na boju dlake. Znanje o neophodnosti fenilalanina i tirozina u stvaranju pigmenta omogućilo je da se ispita uticaj njihove količine u hrani na intenzitet boje. Studija je trajala godinu dana, s obzirom na to da su učestvovala štenad, svi parametri vezani za rast i razvoj, kao i izgled i sastav dlake, praćeni su mesečno i dvomesečno. U studiji je učestvovalo šest štenadi crnih labradora i šest štenadi njufaundlendera. Bili su podeljeni u tri grupe – sastav hrane je bio adekvatan njihovoj veličini i uzrastu, a sadržaj fenilalanina i tirozina više puta veći od preporuka referentne američke organizacije za kontrolu hrane. Treća grupa štenaca je imala najviši nivo tirozina u ishrani: 3,2 puta veći od preporučenog. Tokom studije videlo se da su štenci zdravi, imali su sličnu dinamiku rasta i razvoja, ali pojavile su se razlike u obojenosti dlake. Posle dva meseca hranjenja propisanim dijetama, kod pasa iz prve grupe, sa najmanje tirozina, bila je primetna crvena prebojenost krzna, za razliku od treće grupe, kod koje je dlaka bila izrazito tamna, crna. S obzirom na to da je studija rađena u cilju ispitivanja sindroma crvene dlake, zaključeno je da se on može sprečiti dodavanjem tirozina u hranu.

Druga studija, koja se bavila izgledom belog krzna, rađena je na švajcarskim belim ovčarskim psima. Oni su hranjeni četiri meseca hranom sa nižim nivoom fenilalanina i bakra i rezultat je bilo smanjenje polja prljavobeličaste boje na njihovom krznu. Vlasnici su takođe otkrili poboljšanje nivoa pigmentacije dlake kod pasa na testiranoj dijeti. Kod kontrolne grupe nisu primećene promene u smislu ujednačavanja boje dlake. Tokom studije nisu primećeni zdravstveni problema povezani sa ishranom.

Crvene mrlje

Na svetlim psima mogu se primetiti crvena prebojavanja dlake na određenim mestima: šapama, donjem delu stomaka i analnoj regiji, kao i na licu – na delu ispod donjih kapaka. Suština je da su te površine izložene pljuvački i suzama, a mnogo pljuvačke i suza, zbog njihovog sastava, izazvaće prebojavanje na delu koji se vlaži. Razlog zbog koga se ovo dešava je najčešće zdravstvena problematika. To mogu biti: gljivična infekcija koja provocira psa na često lizanje, nepodnošenje određenih sastojaka hrane, građa suznih kanala, kao i neki drugi kožni problemi. Prevencija, a i otklanjanje crvenih mrlja, vrši se u saradnji sa veterinarom: lečenjem dermatitisa, promenom ishrane i redovnom, strpljivom higijenom – sušenjem i šišanjem ugroženih regija.

Pas:

Mačka: