Togo – haski koji je spasao čitav jedan grad

733
togo
Scena iz filma "Togo"

Ovaj hrabri pas najzaslužniji je za dostavljanje seruma protiv smrtonosne difterije koja je 1925. godine pretila da opustoši gradić Noum na Aljasci.

Tekst: magazin „Pas“; Foto: Promo, Shutterstock

Nikada nije kasno da se ispravi nepravda, pa nam tako 95 godina nakon stravične epidemije difterije u gradiću Noum na Aljasci, iz „Diznijevog” studija stiže prava istina o ovom događaju. Tačnije, istina o psu koji je svih ovih decenija, iako je heroj, bio zaboravljen i izbrisan iz istorije.

Balto

Ako ste nekada guglali ovaj događaj, ili ste gledali film „Balto” iz 1995. godine, mislićete da je upravo sibirski haski po imenu Balto bio heroj ekspedicije koja je saonicama po snegu i ledu na surovoj Aljasci mališanima iz Nouma dostavila serum protiv difterije. Zbog tog herojskog podviga 1925. godine podignut mu je i spomenik u bronzi u Central parku u Njujorku. I Balto zaista jeste bio član ove herojske misije koja je spasla stotine života, ali istina je da je on predvodio saonice na poslednjoj deonici puta i sa serumom stigao u grad, zbog čega su ga novinari proglasili herojem. Donedavno, međutim, niko nije ni čuo za psa po imenu Togo, koji je zapravo bio najvažniji član ove ekspedicije, i koji je istrčao najviše kilometara kao predvodnik pasa koji su vukli saonice. Prema podacima, oko 560 kilometara od ukupno 1.085, koliko su prešli za manje od šest dana, putujući uglavnom po mraku.

Film

film togo

Zato se kompanija „Dizni” potrudila da ceo svet sazna pravu istinu i da oda počast najvećem heroju, psu Togou, po kojem i film koji je izašao krajem prošle godine nosi i ime. Nadamo se da ćemo moći da ga tokom godine pogledamo i na velikim platnima naših bioskopa, a ako ste nestrpljivi – možete ga pronaći i na internetu. U emotivnoj, uzbudljivoj i na momente dramatičnoj sagi, saznaćete kako je izgledao preobražaj jednog nevaljalog i poludivljeg psa u heroja koji je spasao stotine bolesnih mališana.

Leonard Sepala

Glavna uloga u filmu poverena je maestralnom Vilijemu Defou, koji tumači lik Leonarda Sepale, čoveka koji je bio odgajivač sibirskih haskija i koji je pse obučavao da vuku saonice. On je bio stanovnik grada Nouma i jedan od ključnih aktera u spasavanju žitelja ovog grada. Gradić nije imao dovoljno zaliha seruma koji je bio jedini lek za difteriju, a najbliže zalihe nalazile su se više od 1.100 kilometara odatle, u Enkoridžu. Nevolja je bila u tome što je 1925. godine zima bila najhladnija u poslednjih 20 godina, te je Noum od seruma delilo prostranstvo okovano ledom i voz kao način transporta lekova odmah je bio odbačen kao mogućnost. Jedini spas za stanovnike bili su psi koji vuku saonice, a jedini čovek koji je mogao da organizuje ovu akciju bio je upravo Sepala.

‒ Nikada nisam imao boljeg psa od Togoa. Nijedan pas nije bio ni blizu njegovoj stamenosti, sigurnosti, inteligenciji i privrženosti. Bio je to najbolji pas koji je ikada vukao sanke na Aljasci ‒ rekao je jednom prilikom Sepala.

Togo

Leonard Sepala sa svojim psima

Štene sibirskog haskija po imenu Togo rodilo se u jednom Sepalinom leglu daleke 1913. godine. Bio je znatno manji i mršaviji od svih drugih štenaca u leglu, pa je odgajivač bio zabrinut da li će uopšte preživeti, i pitao se šta s njim da čini. Sepalina supruga bila je uporna i nagovorila je muža da nikako ne odustaje od nejakog šteneta, i bila je u pravu. Iako upadljivo najmanji u leglu, i kada je odrastao, Togo je bio izrazito živahan i energičan. Stalno je pravio probleme, te je jedanput iskočio kroz prozor kuće svojih vlasnika i vratio se u Sepalin dom. Neprestano je smetao drugim psima i samom Sepali dok ih je trenirao, sve dok jednog dana odgajivač nije shvatio da je Togo u stanju da trči brže i duže od drugih pasa i dao mu ulogu predvodnika čopora koji vuče saonice. Ova odluka, ispostaviće se kasnije, bila je jedna od onih koje su dovele do toga da se spasu stotine života, jer je upravo Togo zahvaljujući svojoj izdržljivosti i inteligenciji spasao gradić Noum.

Podvig

Do trenutka kada je žiteljima Nouma bila potrebna njegova pomoć, Togo je već bio poznat kao najbrži pas na Aljasci, i njegova karijera bila je završena zbog starosti. U trenutku kada je bio angažovan u najvažnijoj trci u svom životu, Togo je imao 12 godina. Iako je njihova ekspedicija nekoliko puta bila u životnoj opasnosti, ovaj hrabri pas nikada nije odustao i putovanje je završio samo s manjim ozledama. Imao je nepogrešiv njuh da proceni kojim putem bi trebalo ići, i na kojem delu se led neće polomiti, a sanke propasti u ledenu vodu. Nikada nije ustuknuo niti bio plašljiv, samouvereno je jurišao i nalazio prečice. Psi su vukući sanke prelazili zaleđene delove Beringovog mora, uprkos snežnim olujama i temperaturama koje su dostizale i do -50 stepeni! Pre svega zahvaljujući hrabrom Togou. Istorijski zapisi pokazuju da su, kada su stigli u Noum, psi bili toliko iscrpljeni da nisu mogli ni da laju.

Priznanje

Po završetku misije, Togo je ubrzo dobio i svoje štence, a uginuo je 1929. godine, kada su veterinari zbog bolesti rešili da ga uspavaju. Kako pokazuju izvori, žitelji Nouma znali su da je to pas koji je najzaslužniji za uspeh misije i oduvek su ga slavili, ali je u svetu ova priča ostala nepoznata. Iako gotovo 100 godina kasnije, zahvaljujući filmu „Togo”, ovaj predivan pas dobio je priznanje koje zaslužuje. I po ko zna koji put nam dokazao da su psi naši najbolji prijatelji na četiri noge i da će se na muci uvek pokazati kao junaci.

Noum

Ovaj gradić, koji je 1925. godine imao oko 1.000 stanovnika, udaljen je svega oko 240 kilometara od Arktičkog kruga. Noum se razvio pre više od veka kada su tri Skandinavca pronašla zlato u potoku, i ubrzo je na hiljade kopača i oportunista pristiglo u ovaj deo hladne Aljaske. Prema popisu iz 2018. godine, ovaj gradić ima 3.866 stanovnika.

Spomenik

togo spomenik njujork

Sredinom januara, nakon obimne rekonstrukcije jednog od omiljenih parkova Njujorčana, parka Sjuard, Togo je napokon dobio i spomenik kakav zaslužuje. Osim novih klupa, staza, osvetljenja i kamenih kocaka, ovu zelenu oazu sada krasi i statua Togoa u bronzi, i to u njegovoj najprepoznatljivoj pozi – kako trči.

U brojkama

20 ljudi učestvovalo je u ekspediciji

100 pasa vuklo je sanke

-50 stepeni bila je temperatura na pojedinim deonicama puta

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here