Sindrom brahicefaličnog disanja - Pet Magazine
buldog
Od petmagazine.rs - 23/12/2021

Sindrom brahicefaličnog disanja

Da li ste ikada na poljani gde istrčavate svog psa, videli razigranog buldoga ili mopsa? Ni ja. Zašto je to tako?

Piše dr vet. spec. Ana Vukićević

Popularnost brahicefaličnih rasa pasa, naročito francuskog i engleskog buldoga, kao i mopsa, je u poslednjoj deceniji naglo porasla u čitavom svetu. Psiholozi to objašnjavaju činjenicom da je ljudskom oku lepši kraći nos i krupne, okrugle oči nego standardni izgled pasa. Otuda se najviše kupuju i udomljavaju brahicefalični psi, ali i brahicefalične mačke i kunići. Za ove rase je karakteristično da im je lobanja skraćena u predelu nosa, što rezultira devijacijom disajnih puteva i kratkim nosem, kojeg gotovo da nema. Nažalost, zbog zaravnjenog lica, javili su se brojni i veoma ozbiljni zdravstveni problemi.

Pate od rođenja

Veterinari su svedoci jedne tužne činjenice – da ove životinje pate od rođenja. One imaju velike probleme sa disanjem, traumatske povrede oka, bolesti i paralizu kičme, probleme sa zubima, probleme sa reprodukcijom i organima za varenje. Ako potražimo na internetu slike mopsa ili buldoga sa početka XX veka, videćemo da je mops tada imao nos dužine 5 cm, dok danas zbog trenda gotovo da ga nema. Međutim, danas postoji trend retro-mopsa, tj. nos im se produžava upravo zbog zdravstvenih problema.

Brahicefalični sindrom se javlja upravo zbog ovakvog izgleda. Kada takav pas dođe kod veterinara – zadihan je, dahće, bori se za vazduh i treba mu značajno više vremena da smiri disanje nego drugim psima. Sindrom karakteriše otežano disanje, hrkanje, cijanotične (poplavele) sluzokože, intolerancija na fizičku aktivnost i moguć gubitak svesti usled nedostatka vazduha i kiseonika. Usled suženih, gotovo neprohodnih nozdrva, dugačkog mekog nepca koje “upada” u grkljan čime ometa disanje, hipoplastičnog dušnika, pas diše sa naporom. Problem je i višak tkiva u ždrelu kao i uvrnute hrskavice grkljana. Kod dramatičnih slučajeva usled otežanog disanja nastaje akutni edem pluća kada se pas hitno mora intubirati, priključiti na kiseonik uz potpornu terapiju.

Operacija – da ili ne?

Najčešće su vlasnici u dilemi da li kod njihovog ljubimca treba da bude operisan brahiocefalični sindrom ili ne. Pas otežano diše, ali ipak funkcioniše, a odgajivač i veterinar su im rekli da je takvo stanje kod tih pasmina normalno. Šta se dešava ako se pas ne operiše? Iako pas trenutno nema većih problema, bolest će sigurno kroz jednu, dve ili pet godina otići u progresiju. Doći će do kolapsa grkljana za kojeg nema leka. Usled velikog napora i pritiska pri svakom udisaju, hrskavice na grkljanu se vremenom deformišu, sve više se priljubljuju jedna uz drugu, i na kraju dolazi do njihovog preklapanja. Može se eventualno malo resecirati ta hrskavica, ili u kranjim situacijama napraviti traheostoma (trajno otvaranje dušnika čime se omogućava disanje psa kroz novonastali otvor, ali je veoma zahtevno za održavanje, disanje ometaju kožni nabori pri savijanju glave, i takav pas se više ne sme kupati u vodi da ona ne bi prodrla u dušnik). Operacija podrazumeva skraćivanje mekog nepca i rinoplastiku, odnosno skraćivanje hrskavica u nosu da bi se omogućio normalan protok vazduha.

Brahiocefalični sindrom nije hitan zahvat i zato se ne radi leti zbog visokih temperatura i vlage, kada sluzokože više otiču i dolazi do komplikacija, već se izvodi u kasnu jesen, zimu i proleće. Ove rase su veoma osetljivije na visoke temperature i njihov boravak u letnjim mesecima je moguć samo u klimatizovanim i dobro rashlađenim prostorijama.

PROČITAJ JOŠ: PROBLEMI SA KUKOVIMA

Još problema

Nepravilno disanje i gutanje vazduha kod ovih rasa stvara probleme sa jednjakom i želucem, pa je kod njih čest slučaj gastroezofagealnog refluksa. Takav pas balavi, ima bolnost u stomaku, često podriguje i povraća.

Zbog građe lobanje i plitkih očnih duplji, očna jabučica je znatno izbačenija nego kod drugih rasa što dovodi do lakog povređivanja i traume oka, ali i 20 puta češće pojave ulcera (čira) na rožnjači.

Ove rase pasa, naročito francuski buldog, su sklone bolestima kičme, posebno dislokaciji međupršljenskog diska u grudno-slabinskom delu kičme, i javlja se oko druge godine života. U pitanju je akutno stanje koje je veoma bolno, naročito u prva 24 časa, posle čega se donekle postepeno poboljšava, osim ako nije nastala velika kompresija izbačenog diska na kičmenu moždinu.

Od kožnih problema neophodna je svakodnevna higijena kožnih nabora oko njuške, ponekad i na korenu repa, jer se u njima zadržava vlaga i prljavština, čime se stvara idealna podloga za razvoj bakterija i gljivica. Ukoliko se ne održava redovno, koža se upali i daje psu neprijatan miris. Kod buldoga se često javlja ispadanje dlake, tj. folikulitis, te pas izgleda kao da su mu krzno napali moljci.

Brahicefalične rase imaju problema i sa reprodukcijom – najčešće je potrebno uraditi veštačko osemenjavanje ženke, jer im je zbog disanja naporno da se pare, a koćenje zbog široke lobanje plodova i teškog prolaska kroz porođajni kanal je gotovo nemoguće, pa je potrebno da veterinar prati graviditet, te na kraju, u vreme kada bi se desio prirodan porođaj, izvede carski rez.

ZAKLJUČAK
Zbog svih ovih, očigledno brojnih i veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, sa kojima se svakodnevno suočavaju, kao i skraćenog životnog veka ovih rasa pasa, veterinari Evropskog udruženja veterinara male prakse (FECAVA) su uputili apel vlasnicima pasa – “Please don’t buy flat-faced animals” – da ne kupuju životinje sa zaravnjenim licem, zbog brojnih zdravstvenih problema i patnje koji su nastali zbog ovakvog izgleda pasa.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *