Laparoskopska hirurgija je minimalno invazivna hirurgija koja se već godinama koristi kao poželjnija metoda u odnosu na tradicionalnu

 

Tekst: spec. dr vet. Ivan Jevtić za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Da li bi i naši ljubimci trebalo da imaju jednak tretman kao i ljudi? Odgovor je kristalno jasan – DA. I zato napravite dobar izbor za vašu mačku i odlučite se za laparoskopsku sterilizaciju.

Prve ovakve intervencije na kućnim ljubimcima u svetu urađene su krajem osamdesetih godina prošlog veka. Od tada, laparoskopska sterilizacija postala je široko rasprostranjena kao alternativa klasičnoj, jer je minimalno invazivna i manje bolna za kućne ljubimce.

Tražena intervencija

U Veterinarskoj ambulanti „IVAVET” procedura laparoskopske sterilizacije mačaka uvedena je 2014. godine. Naši klijenti sve više traže laparoskopske procedure, pre svega zbog manjeg postoperativnog bola i bržeg povratka uobičajenim aktivnostima kućnih ljubimaca.

Procedura

Laparoskopska sterilizacija mačke izvodi se u opštoj anesteziji. Procedura počinje preoperativnim pregledom pacijenta koji obuhvata:

• Klinički pregled (temperatura, puls, disanje)
• Analizu krvi (kompletna krvna slika i preanestetički biohemijski profil)

Analize krvi su sjajan način uvida u opšte zdravstveno stanje mačke pre bilo kakve intervencije. To postaje posebno važno kad je mačka starija od pet godina i kad se pojavljuju problemi s jetrom i bubrezima koji nemaju spoljašnje simptome. Funkcija jetre i bubrega bitna je zato što ti organi metabolišu anestetike koji se koriste prilikom izvođenja procedure. Ukoliko su rezultati ovih analiza u granicama normalnih vrednosti, mačka može biti uvedena u anesteziju.

Intervencija

Dok je pod opštom anestezijom, vitalni parametri ljubimca kao što su otkucaji srca, krvni pritisak, telesna temperatura, oksigenacija i ritam srca (EKG) biće pod stalnim praćenjem kako bi se osigurala dobrobit ljubimca. Bol je pod kontrolom tokom i nakon operacije.

Laparoskopska sterilizacija mačke počinje tako što hirurg putem reza od pet milimetara u abdominalnu šupljinu uvodi optički instrument (laparoskop) sa HD kamerom. Na taj način na ekranu u operacionoj sali hirurg dobija jasnu sliku unutrašnjih organa. Kroz drugi rez od pet milimetara uvode se hirurški instrumenti (hvatači i elektrokauteri) koji se koriste za koagulaciju krvnih sudova, odvajanje i vađenje jajnika. Poslednji korak je zatvaranje malih rezova resorptivnim šavovima.

Prednosti

Jedan od najvećih problema nakon klasične hirurgije abdomena kod ljubimaca je pojava priraslica. Glavni razlog ove pojave je što kućni ljubimci nakon hirurškog zahvata zauzimaju normalan položaj pri hodu, a tada se abdominalni organi prilepe za trbušnu maramicu (peritoneum) i dolazi do njihovog spajanja. Ukoliko se to dogodi, javlja se bol u abdomenu.

Takođe, ljubimcu se na ovaj način značajno smanjuje i stres, jer on nakon minimalno invazivnih procedura ne menja svoje ponašanje i naredni odlazak kod veterinara mu neće predstavljati traumu.

Klasične operativne metode ne bi trebalo potpuno zanemariti, ali bi ih trebalo svesti na minimum. Važno je napomenuti i to da bi neko bio dobar laparoskopski hirurg on mora biti dobar i u primeni klasičnih hirurških metoda, jer nekada zbog komplikacija hirurški zahvat  počne laparoskopski, a mora se završiti klasično.

 

LAPAROSKOPSKA VS KLASIČNA STERILIZACIJA

• Nema rez (mala trauma) /  Veliki rez (velika trauma)
• Kratak period oporavka (jedan dan) /  Dug period oporavka (do dve nedelje)
• Rizik od infekcije je mali /  Rizik od infekcije je veliki
• Nema formiranja postoperativnih hernija i priraslica /  Može doći do formiranja hernija i priraslica
• Rad creva u zastoju do jednog dana /  Rad creva u zastoju od nekoliko dana
• Minimalni ili jedva primetni ožiljci /  Upadljivi i karakteristični ožiljci
• Nema potrebe za kragnom ili bodijem /  Potrebna kragna ili bodi
• Nema kidanja, a ni skidanja konaca /  Može doći do pucanja konaca
• Postoperativno minimalni stress /  Postoperativno veliki stres
• Smanjeno intraoperativno krvarenje /  Pojava intraoperativnih krvarenja
• Manja upotreba lekova protiv bolova /  Veća upotreba lekova protiv bolova

Ivan Jevtić

Licencirani je doktor veterinarske medicine – specijalista i vlasnik veterinarske ambulante IVAVET. Fakultet veterinarske medicine u Beogradu završio je 1997. godine, i nakon završenih osnovnih studija počinje da radi kao asistent pripravnik na Katedri za biologiju ovog fakulteta. Privatnom praksom počinje da se bavi 2001. godine.  Posebna oblast zanimanja je minimalno invazivna hirurgija. Predsednik je Udruženja za endoskopiju i endohirurgiju malih životinja (ASAEE) i član Evropske asocijacije endoskopskih hirurga (EAES), Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) i Udruženja veterinara male prakse Srbije (SASAP).

Info

Veterinarska ambulanta IVAVET, Neznanog junaka 45a, Dedinje, Beograd

011/40-66-144; 065/83-22-220, [email protected]