Najčešća posledica prisustva pantljičare u crevima mačke jeste gubitak telesne mase, jer ovaj člankoviti pljosnati crv jede sve hranljive materije koje vaš ljubimac unosi hranom.

Dileme nema – sve vrste crevnih parazita su više nego gnusne, ali nažalost, oni neretko nastanjuju digestivni trakt naših kućnih ljubimaca. Iako crvi i gliste napadaju creva tiho i često bez vidljivih simptoma, njima se moramo ozbiljno pozabaviti kako bi naši mezimci bili zdravi i dugovečni.

Tekst: magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock

PROČITAJ JOŠ

Zašto miševi gube dlaku: Simptomi, uzroci i rešenja

Felinologija: Saveti za sveže pripremljenu hranu za mačke

Šta je pantljičara i kako izgleda?

Jedan od najčešćih “neželjenih podstanara” kod mačaka je pantljičara (Dipylidium caninum). Ova napast je dugački, pljosnati, beli crv koji ima usta u obliku kukice kojima se kači za zid tankog creva i krade hranljive materije. Može dostići dužinu od neverovatnih 50 centimetara, mada su u mačjem stomaku najčešće dugi oko 20 cm.

Kako parazit raste, on odbacuje manje delove tela (članke) koji liče na zrna pirinča. Ovi proglotisi puni jajašaca dospevaju u spoljašnju sredinu putem izmeta, što je glavni način širenja zaraze.

Kako se mačka zarazi?

Najčešći krivac su – buve! Larve buva često nose jajašca pantljičare. Kada se mačka čisti i liže krzno, ona može da proguta zaraženu buvu i tako unese parazita u svoj organizam. Takođe, mačke lovci mogu “zapatiti” pantljičaru ako pojedu zaraženog glodara (miša ili pticu).

Simptomi: Na šta treba obratiti pažnju?

Iako veterinari pantljičaru ne smatraju smrtno opasnom, ona iscrpljuje organizam. Najčešći simptomi su:

• Gubitak težine uprkos normalnom apetitu.

• Povraćanje (ponekad mačka povrati živog crva ako on dospe u želudac).

• Vidljivi članci (zrna nalik pirinču) u izmetu ili oko anusa.

• “Sankanje” (vučenje zadnjice po podu) usled svraba, mada je ovo češće kod pasa.

Da bi se infekcija potvrdila, neophodan je vodič kroz laboratorijske analize, odnosno koprološki pregled uzorka izmeta kod veterinara.

Lečenje i preventiva

Lečenje je, na sreću, jednostavno i efikasno. Veterinar će prepisati tabletu (antihelmintik) ili injekciju koja “rastapa” parazita u crevima.

Međutim, ključ je u preventivi:

1. Zaštita od buva: Redovno koristite spot-on preparate ili ogrlice protiv buva, jer su one glavni prenosioci.

2. Redovno čišćenje: Mačke treba čistiti od parazita (dehelmintizacija) na svaka 3-4 meseca, čak i ako ne izlaze napolje.

3. Kontrola lova: Ako je moguće, sprečite mačku da jede glodare.

Da li je opasno za ljude?

Dobra vest je da se Dipylidium caninum veoma retko prenosi na ljude. Ipak, oprez nije na odmet, posebno zbog higijene. Postoji i znatno opasnija vrsta, ehinokokus (Echinococcus), koja može biti fatalna za ljude, ali je kod kućnih mačaka izuzetno retka.

Redovna higijena, čišćenje posipa i preventivno davanje tableta protiv parazita najbolji su način da zaštitite i svog ljubimca i svoju porodicu.