Ako većinu dana provodi sam, i ako oseća manjak emocija, pas počinje da menja ponašanje tražeći izlaz. Stres se smatra jednim od pokretača prisilnih radnji, a sve je više dokaza da su one nasledne prirode.

Piše: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Pas, Foto: Shutterstock

U okvirima medicine, psihologija i psihijatrija su danas možda i najdinamičnije grane koje se veoma brzo razvijaju. Njihov razvoj pre svega se ogleda u napretku hemijskih materija koje pomažu da se isprave različite vrste poremećaja i ponašanja.

Veoma je značajan napredak i u okvirima novih naučnih saznanja koja ukazuju na to da većina poremećaja nastaje na genetskom nivou, i da su strahovi, poremećaji ponašanja i mnoga druga oboljenja pre svega uzrokovana genima koje nosimo.

Nasledna oboljenja

Nasuprot ranijim shvatanjima da je većina ovakvih poremećaja uzrokovana traumama ili ranim dožljivajima koje kasnije povezujemo na pogrešan način, danas je sve više dokaza da su ovi poremećaji nasledne prirode.

Tako je i kod životinja. Najnovije analize pokazuju da su za mnoga oboljenja odgovorne nasledne (heridatarne) osobne koje smo poneli genima. Upravo je i opsesivno i kompulsivno ponašanje jedna od tih osobina.

Kompulsivno ponašanje pasa

Definicija opsesivno-kompulsivnih poremećaja, koja se pre svega odnosi na ljude, uključuje opsesivne misli koje primoravaju subjekta na kopulsivna ponašanja, prinudne radnje (učestalo pranje ruku, potreba za apsolutnom simetrijom prostora, stalno proveravanje da li su ugašeni električni uređaji), čime se odvlači pažnja od prisilnih misli.

Ovde moramo malo da zastanemo i da konstatujemo da nikako ne možemo biti sigurni u kojoj meri psi imaju opsesivne misli. Zato se u okvirima veterinarske medicine ovakvo ponašanje kod pasa pre svega definiše kao kompulsivno. To ponašanje kod pasa nije toliko često koliko se misli. U većini slučajeva ovakva ponašanja se javljaju periodično i kad se isključi primarni uzrok ona spontano nestaju. Veoma je mali procenat pasa koji trajno podležu ovakvim ponašanjima i pokazuju ozbiljne probleme u prilagođavanju okolini i normalnom načinu života.

Pas juri svoj rep

Medicinski definisano, u ovakva kompulsivna ponašanja spadaju: psi koji uporno jure svoj rep, nekontrolisano i bezrazložno laju, grizu sebe ili ukućane bez upozorenja, jure svoju senku, jure točkove automobila, cvile dugo i bez vidljivog povoda, grizu svoje šape ili delove nameštaja, neprestano ližu neku osobu ili sebe, besomučno jure svetlo ili besomučno trče za lopticom sve do iscrpljivanja.

Usamljen pas

Naravno, glavno je pitanje šta uzrokuje ovakve vidove ponašanja. Pas je pre svega društveno biće, odnosno biće koje želi da pripada čoporu. Ako većinu dana provodi sam i ako je u nedovoljnom kontaktu sa svojim čoporom, ako oseća manjak emocija, počinje da menja ponašanja tražeći izlaz iz ovog, za njega emotivnog stresa. I upravo se stres smatra jednim od pokretača ovakvih poremećaja u ponašanju.

Interesantno je da od ovih poremećaja, prema ispitivanjima, više pate velike rase pasa, kao što su nemački ovčari, labradori, retriveri, dobermani, ali i pinčevi, bul terijeri i nemački lovni terijeri. Nemački ovčari i nemački lovni terijeri su psi kod kojih najčešće primećeno da jure svoj rep. Smatra se da je kod njih ova osobina nasledna.

Zanimljivo je navesti da zbog zanemarivanja često pate i ptice, naročito neke vrste velikih papagaja. Kod njih se ovi poremećaji javljaju u vidu opadanja perja, svraba i samopovređivanja koja mogu biti čak i sa smrtnim ishodom.

Uzroci ovih poremećaja mogu ležati i u želji psa da privuče vašu pažnju svojim ponašanjem želeći time da vas što više okupira i privuče sebi. Uz ove poremećaje može se javiti i pojačana seksualna želja kao komponenta želje za zbližavanjem. Promene u ponašanju takođe mogu biti izazvane i konfliktom (okolina ili vlasnici/ukućani) ili frustracijom.

Frustriran pas

Jedan su od najčešćih uzroka i glavnih pokretača pojave poremećaja u ponašanjima kod pasa. Frustracija može da bude, i veoma često jeste, glavni okidač promena u ponašanju. Promene su na početku suptilne i veoma lako promaknu pažnji vlasnika. Frustrirajući za psa može biti i nedovoljan broj izlazaka van kuće kad mora da suspreže svoje prirodne potrebe (defekacija i uriniranje), nedovoljno vreme provedeno u šetnji (lovački pas može da pređe desetine kilometara dnevno), nedostatak seksualnog partnera, pa i svađe u kući koje mogu izazvati emotivnu nesigurnost.

Pas tada promenom ponašanja, i u želji da umanji stres kojem je izložen, jednostavno počinje da „zabavlja mozak“ nekim ponovljenim radnjama koje mu odvlače pažnju s osnovnog problema. Ovakvo ponašanje postaje sve gore i progresira u sve češće i intenzivnije ponavljanje ovakvih radnji. Vremenom ono može da ugrozi i normalne fiziološke potrebe, pa se javlja nedostatak sna, odbijanje hrane, povraćanje i povećana agresija.

Da li ste znali… da frustracija za psa može biti i nedovoljan broj izlazaka van kuće, nedovoljno vreme provedeno u šetnji, nedostatak seksualnog partnera

Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma kod svog psa, pre svega ga odvedite kod veterinara. Stručno lice će ispitati simptome koji se pojavljuju jer oni mogu biti izazvani i nekim metaboličkim oboljenjima, hormonskim poremećajima ili hroničnim bolovima, pogotovo kod starijih pasa. Ako izostane fiziološko-patološka dijagnoza, sigurni smo da se radi o nekoj vrsti poremećaja u ponašanju.

Lečenje kompulsivnog poremećaja

U rešavanju ovakvih poremećaja postoje dva osnovna pristupa.

Jedan se sastoji u promeni ponašanja vlasnika prema kućnom ljubimcu. Potrebno je provoditi što je moguće više vremena u igri, dugim šetnjama, pronaći nove i zanimljive igre i iznaći načine da vašem psu odvučete pažnju, kao što su promena parka ili dovođenje novog ljubimca u kuću. Ovo će ga sigurno u velikoj meri osloboditi stresa, straha i frustracije.

Ako se na momente javi stari način patološkog ponašanja, potrebno je što manje obraćati pažnju na to i pokušati s nekom novom igračkom ili drugim aktivnostima odvući pažnju svom ljubimcu.

Drugi način je hemijski pristup koji se sastoji pre svega u davanju medikamenta, antidepresiva i anksiolitika. Ovakva terapija za sada nema potpunu podršku stručne javnosti i rezultati primene ovih lekova krajnje su diskutabilni. Najčešći uzrok neuspešnosti ovih terapija je u nedostatku lekova koji bi bili prilagođeni davanju psima.

Na kraju, možemo konstatovati da su kompulsivni poremećaji kod pasa sve ćešći i da se ovaj vid oboljenja mora tretirati s punom ozbiljnošću. Takođe je potrebno sprovesti i ozbiljnu obuku vlasnika pasa da bi naučili kako da izbegnu zamke koje mogu dovesti do ove vrste oboljenja.

Možda najveću pažnju treba obratiti na potencijalne i nove vlasnike pasa i pomoći im u izboru odogovarajućeg ljubimca u odnosu na vreme koje mogu provesti s njim, kao i na potrebe određene rase.

Rase pasa koje pate od kompulsivnih poremećaja 

Od ovih poremećaja više pate velike rase pasa kao što su nemački ovčari, labradori, retriveri, dobermani, ali i pinčevi, bul terijeri i nemački lovni terijeri.

Nemački ovčari i nemački lovni terijeri su psi kod kojih je najčešće primećeno da jure svoj rep. Smatra se da je kod njih ova osobina nasledna.

U kompulsivna ponašanja spadaju:

• psi koji uporno jure svoj rep
• nekontrolisano i bezrazložno laju
• grizu sebe ili ukućane bez upozorenja
• jure svoju senku
• jure točkove automobila
• cvile dugo i bez vidljivog povoda
• grizu svoje šape ili delove nameštaja
• neprestano ližu neku osobu ili sebe
• besomučno jure svetlo ili
• besomučno trče za lopticom sve do iscrpljivanja