Ono što sastav biljaka čini značajnim su sastojci kojih uglavnom nema, ili ih nema u dovoljnoj količini u mesu – vitamini, minerali, biljna vlakna, fitonutrijenti.
Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas, Fotografije: Shutterstock
Na pitanje da li je psima u ishrani potrebno voće i povrće, odgovor zavisi od toga da li dolazi iz usta strogog zagovornika ishrane sirovim mesom ili s druge strane veterinara nutricioniste koji brani stavove vegetarijanske ishrane.
Zagovornici sirove ishrane smatraju da psi, kao i vukovi, u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe mesom, iznutricama i kostima, a vegetarijanski razlozi leže u „postojanju određenog nivoa toksina“ u mesu.
Evolucijom se pas-mesožder delimično pomerio od vuka kao striktnog mesoždera (iako i on ume da pojede pomalo divljih borovnica, kao i biljni sadržaj creva svog plena) ka svaštojedima. Najveći broj profesionalaca smatra da manje količine „zeleniša“ pas u ishrani može da svari i iskoristi njegove specifične hranljive sastojke.
Voće i povrće, i uopšte biljke, u ishrani pasa nisu neophodne, ali su veoma korisne jer uravnotežuju obrok u kome je sadržaj proteina i masti obezbeđen iz „mesnih izvora“, i doprinose jačanju i poboljšavanju kompletnog zdravstvenog stanja psa.
Ono što sastav biljaka čini značajnim su sastojci kojih uglavnom nema, ili ih nema u dovoljnoj količini u mesu, a to su:
Antiinflamatorni efekat dobijamo dodavanjem u ishranu citrusa i bobičastog voća, pre svega borovnica koje pomažu u smanjivanju zapaljenskog procesa.
Poznati australijski veterinar i nutricionista dr Bilinghurst, začetnik BARF ishrane (Biologically Appropriate Real Food) smatra da se povrćem i voćem u ishrani možemo uspešno boriti protiv hroničnih degenerativnih promena, naročito kod starijih pasa (insuficijencija bubrega, rak…), uticati na poboljšanje zdravstvenog stanja kod bolesti gojaznosti, artritisa, alergija, insuficijencije pankreasa.
Štapić šargarepe, tikvice ili jabuke, kotur banane, cvet brokolija odlična su niskokalorična poslastica i nagrada za psa. Korisna pre svega za gojazne pse, one s dijabetesom ili hroničnim bolestima povezanim s većom telesnom težinom.
Kao poslastica, pri ishrani komercijalnom hranom, voće ili povrće se daje u količini do deset odsto dnevnog obroka. Ako čini deo obroka sveže pripremljene hrane, onda može biti zastupljeno do 25 odsto, a ako je u sastavu hrane koja se daje psu s određenim zdravstvenim problemom – voće i povrće može biti zastupljeno čak i do 50 odsto u obroku.
Psi mogu jesti: Ananas, Papaju, Žitarice, Borovnice, Jabuke, Šargarepu, Bananu, Brokoli, Bundevu, Krušku
Psu možemo ponuditi voće i povrće u sirovom ili kuvanom stanju. Radi lakšeg varenja i usvajanja hranljivih materija sirovo povrće i voće bi trebalo obraditi – isitniti na manje komadiće, štapiće ili napraviti u blenderu nešto nalik gustom soku. Na sličan način se može pripremiti i zamrznuto povrće i voće, a kratko kuvanje može olakšati varenje.
Preporuka je da se koristi sezonsko voće i povrće organskog porekla (psi su veoma osetljivi na pesticide). Voće mora biti zrelo, jer u suprotnom može izazvati dijareju.
U manjoj meri bi trebalo davati povrće iz porodice kupusa zbog njegovog uticaja na tiroidnu žlezdu, kao i mahunarke, a sve ono što sadrži veći procenat skroba, kao recimo krompir, treba izbegavati. Psima ne treba davati luk, grožđe, avokado i orašaste plodove.
Savet +
Kao pomoć u lečenju opstipacije može se koristiti pire od bundeve. Isti pire je efikasan i kod lakših dijareja. Psi koji zbog stresne situacije zahtevaju dodavanje probiotika imaće koristi od banana, jabuka ili krušaka kao poslastica, ali i kao prebiotika (ishranjuje se crevna mikroflora). Za pse s nekom vrstom tumora preporučuje se brokoli s 33 antikancerogena sastojka koji je blagotvoran dodatak ishrani.