Na spisku bolesti kojima se životinje štite vakcinom jesu štenećak, mačja kuga, hepatitis, leptospiroza, koronaviroze… Iako, za razliku od besnila, ova vrsta preventive nije zakonska dužnost, veterinari obavezno propisuju ovu vrstu zaštite.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Jedan od prvih zadataka vlasnika koji su se odlučili za nabavku šteneta trebalo bi da bude njegova vakcinacija protiv zaraznih bolesti. Jedna boca, uz redove godišnje revakcinacije, štitiće psa od niza virusnih i bakterijskih oboljenja.

Vakcina i bolesti pasa

Na spisku bolesti kojima se životinje štite vakcinom jesu štenećak, mačja kuga, hepatitis, leptospiroza, koronaviroze… Iako, za razliku od besnila, ova vrsta preventive nije zakonska dužnost, veterinari obavezno propisuju ovu vrstu zaštite. U protivnom, posledice mogu biti veoma teške, a često i fatalne.

Polivalentne vakcine za pse

Kako ovih dana kod novih vlasnika dolaze štenci iz takozvanog prolećnog legla, Magazin Pas se obratio veterinaru Mihailu Panajotoviću za detalje procesa vakcinacije. Naš sagovornik ističe da štenci primaju polivalentne vakcine, što znači da u sebi sadrže zaštitu od velikog broja zaraznih bolesti.

• Najvažnija je zaštita protiv bolesti koje se najčešće javljaju, a to su, između ostalih, paraviroza ili mačja kuga, štenećak i hepatitis. Ovim zaraznim bolestima naročito su izloženi štenci i mladi psi, pa se zato preporučuje vakcinacija u ranom uzrastu, obično između šest i osam nedelja starosti. Nakon toga, obično po isteku mesec dana sledi revakcinacija.
• Poslednjih desetak godina u praksu je uvedena takozvana buster vakcina, treća po redu. Njen zadatak je da kod šteneta stvori viši nivo titar-antitela (oko 95 posto). Posle toga, na svakih 12 meseci do kraja života pas treba da prima po jednu vakcinu godišnje. To je najbolja preventiva jer se tako izgrađuje pouzdan mehanizam zaštite od zaraza – objašnjava veterinar Panajotović.

Cene vakcina za pse

Cena vakcine protiv ove vrste bolesti, zavisno od renomea veterinarske ordinacije, kreće se od 10 do 15 evra. Naš sagovornik savetuje sve vlasnike pasa, bez razlike da li žive na selu ili u gradu, da svoje ljubimce redovno štite od bolesti. Svoj stav obrazlaže jednostavnom činjenicom da je to premali izdatak za zdravlje životinje, jer u suprotnom posledice mogu biti izuzetno opasne, pa čak i smrtne.

Štenećak

Štenećak je virusno oboljenje koje predstavlja jedan od vodećih uzroka uginuća pasa kako kod nas, tako i u svetu. Javlja se najčešće kod nevakcinisanih štenaca starih između tri i osam meseci. To, međutim, nije kruto pravilo jer od ove bolesti mogu da stradaju i odrasli psi. Štenećak se javlja u više oblika, a sekundarne infekcije i komplikacije, koje su vagoni osnovnog oboljenja, umnogome otežavaju prognozu i lečenje.

Simptomi štenećaka

Pojavljuju se već u prvim danima infekcije. Pas ima izuzetno visoku temperaturu, nema apetit, a javlja se i curenje iz nosa i očiju. Podlost štenećaka je i u tome što se istim simptomima ispoljava i obična prehlada, koja nije retkost kod pasa, naročito u zimskim mesecima.

To vlasnike nevakcinisanih životinja navodi na pogrešan zaključak da je bolest laka, prolazna i da će minuti bez posledica. Protokom vremena, međutim, životinja počinje otežano da diše, javlja se kašalj, bronhitis, upala pluća… Na koži mogu da se pojave gnojni čirevi, a prateća pojava je i proliv.

Štenećak se u svom drugom obličju pokazuje kroz nervne napade koji nastupaju nekoliko nedelja od infekcije. Oni se ispoljavaju kroz kratke napade i grčeve, trešenje glavom i pokrete nalik na žvakanje. U kasnijim fazama mogu da se pojave i napadi nalik epileptičnim, nekontrolisano kretanje, cviljenje, gubitak ravnoteže i koordinacije. Obično psi sa nervnim simptomima ne prežive, a ako i prežive, ostaju im trajna oštećenja.

Nije retkost da se ovo oboljenje javi kroz napad virusa na kožu mladunčeta. U tom slučaju stradaju šape i nos šteneta, a na njima se javljaju čvrste izrasline. Ovaj tip bolesti nije fatalan i lako se leči u veterinarskim ordinacijama.

Paraviroza

Vlasnici pasa, naročito mladih, svoje ljubimce moraju da zaštite i od tzv. mačje kuge ili paraviroze. Iako ime govori nešto sasvim drugo, meta ove podmukle i opasne bolesti su psi. Reč je o virusnoj bolesti koja, ukoliko se zapusti, može imati i fatalne posledice.

Prepoznaje se po problemima sa varenjem, povraćanjem, prolivom, jakom dehidratacijom, nemoći. Bolest je visoko opasna i javlja se uglavnom iznenada, bez velikog perioda razvoja.

Uzročnik ovog oboljenja je virus iz grupe parvovirusa, a najčešće ga prenose već oboleli štenci. Virus se naročito lepi za pse starosti od sedam dana do jedne i po godine, a prenosi se na različite načine – izmetom, mokraćom, povraćenim sadržajem i balama.

Rizik od dobijanja ove bolesti dodatno povećava činjenica da se infekcija širi sa jedne na drugu životinju, ali i posredno – preko predmeta, čoveka, prostorija…

Posle ulaska u organizam virus dospeva u krvotok i prvenstveno se razmnožava u limfocitnom tkivu (tonzilama i retrofaringealnim limfnim čvorovima), pa viremija nastaje posle 24 časa od infekcije i traje 1-3 dana. Nakon toga virus prodire u epitelne ćelije želuca i creva, kao i ćelije srčanog mišića, gde izaziva teške destruktivne i distrofične promene, posebno na miokardu. Inkubacija traje 3-6 dana.

Da je štene zakačilo mačju kugu, ukazuje njegovo odbijanje hrane i vode, povišena temperatura. Bolesno kuče je potišteno, apatično i povlači se u tamnije delove prostorije. Nakon nekoliko sati počinje povraćanje, a par dana kasnije i proliv.

U tim fazama mladunac obično dehidrira, za čime se javljaju i anemija, umor, slabost… Signal da je bolest izuzetno daleko odmakla je pad telesne temperature, što je uvod u finalni stadijum oboljenja.

Terapija koja se u slučaju parvoviroze sprovodi je simptomatska, a serum se podrazumeva. Cilj je i da se onemogući dehidratacija, koja je obično kobna za obolelu životinju. Pored obaveznih infuzija, čiji je cilj okrepljenje organizma, pas mora da prima i lekove za zaustavljanje proliva. Antibiotici se daju u cilju sprečavanja sekundarne bakterijske infekcije, a stručnjaci savetuju i jači unos vitamina.

Leptospiroza

Leptospiroza, poznata i kao tifus pasa, pripada krugu zaraznih bolesti koje se najefikasnije sprečavaju vakcinacijom. Nju izaziva bakterija iz reda leptospira. Prenosi se neispravnom i prljavom hranom i vodom, a psi sa njom dolaze u kontakt preko predmeta, uhvaćenih zaraženih glodara, kupanjem u stajaćoj vodi… Infekciju šire i psi međusobnim njuškanjem i lizanjem polnih organa, kao i lizanjem mesta na kojem uriniraju. Ova bolest raširena je u svim delovima sveta i uglavnom se javlja u letnjim mesecima, koji su idealni za razvoj bakterija. Oboljenje je vrlo podmuklo. Sama bolest može nastati za sedam do 20 dana od infekcije, a sam njen tok je jako brz. Leptospiroza je zoonoza, tako da i ljudi mogu oboleti od nje.

Simptomi leptospiroze

Mogu da se uoče preko problema sa ishranom ljubimca. Zaraženi pas obično vrlo slabo jede, odbija hranu, povučen je, povraća ili ima proliv koji vremenom postaje krvav. U prvim fazama bolesti temperatura se naglo povećava i dostiže i 41 stepen, kada se pojavljuje i žutica na sluznicama. Obolela životinja u ovoj fazi leži i miruje, javlja se i dehidratacija, a može doći i do zastoja rada bubrega.

Zaraženi psi u veterinarskim ordinacijama uspešno se leče pomoću hiperimunog seruma i antibioticima, kojima se saniraju propratne infekcije. Tokom lečenja ljubimci primaju i infuziju, kojom nadoknađuju gubitak tečnosti i elektrolita. Kako u slučaju ozbiljno obolelih pasa lečenje može biti veoma dugo, sa nepredvidivim ishodom, stručnjaci savetuju obaveznu vakcinaciju koja će ljubimcu pružiti efikasnu zaštitu od ovih bakterija.