Svaka deseta mačka starija od deset godina oboli od ove bolesti. Ovo oboljenje češće se javlja kod maca koje su najvećim delom hranjene konzerviranom hranom.

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Hipertireoidizam najčešće pogađa starije mačke. Prema istraživanjima, smatra se da je više od deset odsto svih mačaka starijih od deset godina obolelo od ove bolesti.

Razlozi za pojavu ove bolesti u kasnijem dobu života mačaka nisu u potpunosti definisani, ali se sa sigurnošću zna da uticaj imaju ishrana i sama okolina.

Simptomi hipertireoidizma kod mačaka

Dva najčešća simptoma koja ukazuju na mogući problem sa štitastom žlezdom jesu gubitak težine i povećan apetit. Ovi simptomi su česti i kod nekih drugih oboljenja, pa se samo na osnovu njih ne može postaviti dijagnoza.

Takođe, simptomi su i povećan unos vode u organizam, češće i obilnije mokrenje, povećana aktivnost jedinke („ponaša se kao mače”), povraćanje, proliv. Kod nekih mačaka dolazi i do problema sa srcem. Usled ubrzanog metabolizma zbog veće produkcije hormona štitaste žlezde koji utiču na brži rad srca (tahikardija) dolazi do hipertrofije – uvećanja srčanog mišića, i to naročito leve strane, a kao posledicu imamo slabljenje srčanog mišića s pojavom aritmija. Dalje, povišen krvni pritisak (na šta se može posumnjati ukoliko ljubimac ima proširene zenice, a vremenom povišen pritisak dovodi do oštećenja bubrega). Dešava se i da je dlaka lošijeg kvaliteta, a neretko dolazi i do abnormalnosti noktiju. Vlasnici primećuju i da su njihovi ljubimci agresivniji, da se bude noću i šetaju po stanu, prisutna je i pojačana vokalizacija, problemi s jetrom i neurološki problemi.

Uzroci bolesti štitaste žlezde

Najviše pažnje obraćamo na ishranu mačaka. Prema istraživanjima, ovo oboljenje češće se javlja kod mačaka koje su najvećim delom hranjene konzerviranom hranom, ali, naravno, javlja se i kod onih većinski hranjenih suvom granuliranom hranom. Pretpostavlja se da je najvažniji razlog povećane učestalosti ovog oboljenja kod mačaka koje su hranjene konzerviranom hranom hemijsko jedinjenje bisfenol A koje se koristi za zatvaranje limenki.

Zatim, količina joda (I) u gotovoj hrani. Mačke prirodno imaju veću količinu joda u svom organizmu, pa tako hrana s većom ili manjom količinom joda može uticati na promene u radu štitaste žlezde koje mogu dovesti do hipertireoidizma.

Sastojak koji ima uticaj na endokrini disbalans je i soja. Logično je da mački kao klasičnom mesožderu soja nije potrebna u ishrani u meri u kojoj je ona danas zastupljena u gotovoj hrani. Prema poslednjim istraživanjima ustanovljeno je da se soja nalazi u više od 60 odsto testiranih hrana na tržištu.

I na kraju, u određenim gotovim hranama na bazi ribe nalazi se jedinjenje PBDE-s (polibromdifenil-etar) za koje je dokazano da može uticati na pojavu hipertireoidizma.

Osim ishrane za koju se smatra da je glavni uzročnik, danas se sve više govori i o uticaju same okoline na povećanu učestalost ovog oboljenja.

Dijagnostika bolesti štitaste žlezde

Sumnja na hipertireoidizam najpre se postavlja na osnovu uzete anamneze (razgovora s vlasnikom u cilju prikupljanja informacija), a zatim i samog kliničkog pregleda. Kod obolelih mačaka se palpacijom u predelu štitaste žlezde može uočiti uvećanje oba lobusa. Ipak, najverodostojnija dijagnostika je utvrđivanje visine hormona u krvi. Preporuka veterinara je da se sve mačke starije od sedam godina prilikom rutinskih pregleda podvrgnu merenju visine hormona štitaste žlezde.

Lečenje bolesti štitaste žlezde

Hipertireoidizam se može lečiti i držati pod kontrolom ukoliko nije došlo do sekundarnih ozbiljnijih oštećenja organa.

Postoji nekoliko načina za lečenje ovog hormonalnog poremećaja:

1. daleko najrasprostranjeniji način je lekovima koji blokiraju proizvodnju hormona štitaste žlezde. Ovi lekovi nisu skupi, ali ih je potrebno davati redovno, do kraja života. Neophodna je i povremena kontrola nivoa tireoidnih hormona kako bi se doza korigovala ukoliko je potrebno. Važno je napomenuti da tabletama ne lečimo bolest, već smanjujemo stvaranje hormona. Ovi lekovi mogu izazvati povraćanje, anoreksiju, anemiju i letargiju, o čemu bi odmah trebalo obavestiti veterinara.
2. hirurško uklanjanje uvećane žlezde je drugi najčešći način borbe s hipertireoidizmom kod nas. Ovaj način predstavlja i trenutno poboljšanje situacije s povišenim hormonima. Uklanjaju se jedan ili oba režnja štitaste žlezde, o čemu odlučuje veterinar, pri čemu vodi računa da se ne ošteti paraštitasta žlezda koja se nalazi u njenoj neposrednoj blizini. Paraštitasta žlezda kontroliše nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, pa, ako se ošteti, može doći do hipokalcemije koja može ugroziti život mačke. Zato se prvih pet do sedam dana nakon operacije jedanput dnevno meri nivo kalcijuma u krvi. Nije neuobičajeno da se mačkama koje će se podvrgnuti hirurškoj intervenciji daju lekovi u periodu od dve do četiri nedelje kako bi se stabilizovale i pripremile.
3. zračenje upotrebom radioaktivnog joda (gold standard) u svetu je daleko najbolja metoda lečenja. Nedostatak je naravno visoka cena tretmana. Tokom lečenja se mačke hospitalizuju na tri do šest nedelja, a napredak se uočava već nakon dve sedmice. Ova metoda je i najsigurnija jer ne postoji bojazan od oštećenja paraštitaste žlezde.
4. transdermalni gel se koristi tako što se utrljava na uši i apsorbuje se preko kože, ali dešava se da se na ovaj način ne apsorbuje dovoljno leka da bi se kontrolisali simptomi bolesti.

Prevencija bolesti štitaste žlezde

Najvažnija je kontrolisana ishrana, a to znači da bi trebalo izbegavati da naše mace hranimo isključivo konzerviranom hranom. Takođe, trebalo bi koristiti hranu koja ne sadrži ili ima mali procenat soje i da, koliko možemo, izbegavamo gotovu hranu na bazi ribe. Ukoliko koristimo plastične činije za ishranu naših ljubimaca, trebalo bi da ih na određeno vreme promenimo (pranjem činija oštećujemo plastiku koja često sadrži opasna hemijska jedinjenja). I naravno – redovne kontrole kod veterinara, naročito maca u poznim godinama.

Predispozicija

Nema rasne predispozicije prema ovom oboljenju. Do skora se smatralo i da pol mačaka ne utiče na pojavu bolesti, mada se danas zna da mačke ženskog pola češće obolevaju, baš kao i žene kod ljudskog roda.

Anatomija

Štitasta žlezda se sastoji iz dva lobusa koji se nalaze u predelu vrata s obe strane traheje. Ova žlezda produkuje hormone T3 i T4 (tiroxin) koji su veoma bitni u regulisanju metabolizma. U slučaju povišenog lučenja hormona štitaste žlezde dolazi do ubrzanja metabolizma, a za jedinke koje produkuju više hormona kažemo da boluju od hipertireoidizma.

Info

Veterinarska ambulanta Obivet

Velikomoravska 15, Zvezdara, Beograd

011/283-30-20, 064/188-52-15