Moramo imati na umu da je mačka mesojed i da njena prirodna hrana predstavlja meso s malom količinom zeleniša. Sve ostalo je za razmatranje, i kad je reč o količini i vrsti namirnica.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Mačka je oprezna životinja i veoma retko će uzeti hranu koja nije higijenski ispravna. Međutim, ona je i radoznala, pa će probati našu hranu ili ono što joj liči na hranu – sobno bilje na primer. Ostaviti hranu na stolu za mačku je izazov, poziv u lov. Međutim, nije sva naša hrana bezbedna za mačku.

Postoje namirnice koje mogu izazvati određene gastrointestinalne i nervne smetnje: povraćanje, tremor, remećenje funkcije jetre, pa čak i smrt. Neke namirnice su opasne po zdravlje mačke u vrlo malim količinama dok druge postaju opasne kad ih mačka unosi u većoj količini i tokom duže vremena.

Hrana koju mačka ne sme da jede

U hranu koja je opasna i koju bi trebalo apsolutno izbegavati spadaju:

Luk i beli luk – mačke su veoma osetljive na luk i na sve biljke iz porodice luka (čak i više nego psi). Već u vrlo malim količinama luk može izazvati anemiju koja u teškim slučajevima može biti fatalna. Zato valja izbegavati bilo koju hranu za koju se posumnja da sadrži luk, bilo da je svež, kuvan ili u prahu. Simptomi intoksikacije su: povraćanje, dijareja, podrhtavanje, letargija i izrazito bledilo desni.

Čokolada – može prouzrokovati istu vrstu zdravstvenih problema kod mačaka i pasa: hipersenzitivnost, hiperaktivnost, srčane probleme i smrt (pri unošenju veće količine). Mačke su osetljivije na čokoladu od pasa ali na sreću manje „nasrtljive” na nju. Mačka će retko sama uzeti čokoladu, pre svega zbog nezainteresovanosti za slatko (nedostatak čula za slatko), ali ako bude ponuđena, može doći u iskušenje. Prisutnost kakaoa u čokoladi, odnosno teobromina iz kakaoa, odlučujuća je za njenu toksičnost. Mlečna čokolada, s obzirom na manji procenat kakaoa, manje je opasna po zdravlje mačke od crne, koja ima visok procenat kakaoa (i do 80 odsto).

Grožđe, suvo grožđe – u svim varijantama je opasno po kućne ljubimce. Određene supstance iz grožđa remete rad bubrega, i izazivaju insuficijenciju bubrega.

Kvasac – mesite kiflice i stavljate kvasac, i testo će narasti. Slično se dešava i u stomaku mačke ako pojede kvasac, mleko s kvascem i slično. Mačka će veoma retko uneti kvasac, ali u zavisnosti od količine koju je pojela, može se pojaviti neprijatnost u stomaku, nadutost, bol zbog izrazitog širenja želuca, a zbog fermentacije i stvaranja alkohola i – intoksikacija. Ako posumnjate da je mačka pojela kvasac ili sveže testo, i pojave se simptomi poremećaja rada gastrointestinalnog trakta – obavezno je odvedite veterinaru.

Zeleni paradajz i krompir – sadrže alkaloid solanin, toksičnu supstancu koja može izazvati različite gastrointestinalne probleme, ali je zato zreo, termički obrađen paradajz u malim količinama u okviru obroka nutritivno korisna namirnica.

Ksilitol – nalazi se u bombonama, dijetalnoj hrani za ljude, kuvanoj industrijskoj hrani, pasti za zube. Ksilitol može izazvati povraćanje, letargiju, gubitak orijentacije, poremećaj koordinacije, kao i poremećaj zdravlja jetre. Zato je potrebno voditi računa da mačka ne dođe do hrane koja ga sadrži.

Koštice voća i orašasti plodovi – neke mačke vole pojedine vrste voća, tako da je komadić kajsije dobra poslastica, ali koštice kajsija, višnje, breskve… mogu biti toksične jer sadrže cijanid, kao i badem. Cijanid sprečava transport kiseonika do ćelija i izaziva otežano disanje, raširene zenice, izrazito crvene desni, a može biti i smrtonosan u većoj dozi. Trebalo bi izbegavati i orašaste plodove, jer njihovo unošenje može dovesti do nervnih simptoma (najčešće letargije).

Male kosti – male kosti, naročito pileće, pucaju, lome se i dele na manje oštre komade. Oni mogu biti izrazito opasni i napraviti fizičku povredu duž celog digestivnog trakta: zaglaviti se između zuba, polomiti zub, povrediti sluzokožu usne duplje, zidove bilo kog dela digestivnog trakta. Posledice mogu biti fatalne. Ako posumnjate na povredu kostima, treba proveriti, ako je moguće (zbog izrazite uznemirenosti mačke), da li joj se nešto zaglavilo u ustima. Ako se pojave simptomi gušenja:

• Bori se za vazduh
• Glasno, otežano diše
• Sluzokoža desni postaje vrlo bleda ili modra
• Gubi svest

… odmah je odvedite kod veterinara.

Koju hranu mačka ne bi trebalo da jede

Određene vrste hrane nisu same po sebi toksične, ali zbog svojih osobina (ako se daju često i u većoj količini) mogu remetiti uravnoteženost mačjeg obroka ili izazvati zdravstvene probleme. To su pre svih:

Hrana za pse – nije štetna po mačku ako je „ukrade” u maloj količini, ali ishrana i često davanje hrane namenjene psima jeste štetno, jer neće biti zadovoljene sve nutritivne potrebe mačke. Mačkama je neophodno više proteina animalnog porekla nego psima, više B vitamina (B3), masnih kiselina, vitamina A, i neophodna im je aminokiselina taurin koju ne mogu sintetisati.

Da li mačka sme da jede jaje

Jaje – odličan izbor za poslasticu ili jedan od dnevnih obroka mačke, jer ima potpun aminokiselinski sastav, izrazite biološke vrednosti, ali mora da bude skuvano. Sveže jaje nosi dva problema:

1. moguću kontaminaciju Salmonella vrstama bakterija
2. u belancetu se nalazi avidin – enzim koji izaziva destrukciju biotina, vitamina koji je pak vrlo bitan sastojak žumanceta.

Simptomi prevelikog konzumiranja svežih jaja, u stvari deficita biotina, kod mačaka su: dermatitis, gubitak dlake i usporen rast. Ako se primete ovakvi simptomi, mačku odmah odvesti veterinaru.

Riba u ishrani mačaka

Riba – sveža riba sadrži enzim tiaminazu, koji je odgovoran za razlaganje vitamina B1. Ovo je vitamin neophodan za rast i razvoj i za pravilno funkcionisanje organizma. Nedostatak B1 vitamina ima pre svega neurološke posledice, sa simptomima:

• Slabost celog organizma
• Gubitak apetita i posledično gubitak težine
• Nekoordinisane kretnje, konvulzije i ukočenost

Mačka bi trebalo da jede ribu ali u malim količinama i termički obrađenu, jer sveža riba sadrži tiaminazu. Još jedan nutritivni problem u vezi s ribom je ishrana tunjevinom za ljudsku upotrebu. Ona je uglavnom masna, što za posledicu može imati povišen procenat masti u krvi, pa čak i zapaljenje pankreasa.

Takođe, registrovano je i trovanje jodom kod mačaka (kao i kod ljudi) kao posledica ishrane tunjevinom. Tuna može sadržati visoke doze joda (metil jodid), naročito konzervisana crvena tuna. Visoke doze joda u dužem vremenu (nekoliko nedelja ili meseci svakodnevne ishrane) mogu dovesti do poremećaja u radu bubrega i nervnog sistema.

Birajte svetlu tunjevinu, a neke obroke zamenite drugim vrstama ribe, recimo lososom koji ima mnogo manji procenat joda.

Sveže meso u ishrani mačaka

Sveže meso – ono što bi mačka, prirodno, najverovatnije prvo izabrala. Njegova potencijalna štetnost leži u mogućoj kontaminaciji bakterijama, i u visokom procentu masti (pre svega koža živine). Odgovarajuća termička obrada (zamrznuto ili kuvano) i uklanjanje masnoće čine da meso bude odličan obrok za mačku.

Naravno, uvek bi trebalo obratiti pažnju na uravnoteženost obroka: ako se mačka hrani industrijskom hranom, meso može biti prisutno do 20 odsto dnevnog unosa hrane, a ako se hrani svežim obrokom ili kućno pripremljenim, onda bi to trebalo da bude prema odgovarajućem izbalansiranom receptu.

Džigerica – mogu da je jedu, ali u manjim količinama, ne kao preovlađujuću namirnicu. Džigerica sadrži vitamin A u visokim dozama, što u dužem periodu unošenja i taloženja u organizmu može izazvati intoksikaciju. Mačka postaje letargična, gubi na težini, krzno postaje neuredno, a mogu se javiti i problemi s varenjem.

Čime mačka može da se otruje?

• Lekovi namenjeni ljudima, naročito nesteroidni antiinflamatorni (brufen, acetaminofen), vrlo su toksični za mačke
• Alkohol i ostali slični proizvodi mogu izazvati akutni poremećaj rada jetre i bubrega, te bubrežnu insuficijenciju
• Sobno bilje – većina sobnih biljaka (sve biljke iz familije ljiljana, difenbahija, krokus…) sadrži supstance toksične po zdravlje mačke. Signali trovanja su povraćanje, proliv, konvulzije