Zdravlje kože i dlačnog pokrivača psa je indikator zdravlja celokupnog organizma. Ukoliko uočite bilo kakve promene, trebalo bi da ljubimca odvedete veterinaru

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović iz veterinarske ambulante „Obivet” za magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Kožu ćemo definisati kao omotač koji predstavlja zaštitnu barijeru između spoljašnje sredine i tela životinje. Koža je najveći organ svih sisara i čini 12% ukupne telesne mase odraslih jedinki. Kod novorođene štenadi, dlaka, koža i potkožno tkivo čine gotovo 24% ukupne telesne mase.

Uloga

Fiziološke uloge kože su:

– Kao brana sprečava gubitak vode, elektrolita i makromolekula

– Kao zaštitna barijera sprečava prodor fizičkih, hemijskih i mikrobioloških agenasa

– Ima termoregulacionu ulogu

– Sprečava prodor bakterija i gljivica

– Predstavlja depo vode, krvi i soli

– Ima ulogu u stvaranju vitamina D putem UV zraka

– Koža je indikator zdravlja celokupnog organizma

Česta oboljenja

U veterinarskoj medicini su problemi s kožom kod pasa zastupljeni u velikom procentu.

Priču o kožnim bolestima započeo bih od uzrasta šteneta i prvih problema koji se mogu javiti. Bez obzira na to da li ste kupili rasnog psa, od prijatelja uzeli mešanca ili, što je najhumanije, udomili neko napušteno štene, koža predstavlja ogledalo trenutnog zdravlja vašeg ljubimca. Poznato je da štenci koji nisu očišćeni od crevnih parazita, nisu hranjeni kvalitetnom hranom niti držani u adekvatnim uslovima imaju lošiji kvalitet kože i samog dlačnog pokrivača. Mnogo puta smo u našoj ambulanti videli kako napreduje dlačni prekrivač kada se samo rešimo crevnih parazita.

Demodikoza

Jedna od najčešćih bolesti koje se javljaju kod mladih pasa jeste demodikoza. Uzročnik ove bolesti je Demodex canis i on je pripadnik faune kože pasa.U imunodeficijentnim stanjima, često nakon zime i kada se mladi psi drže u lošim uslovima, dolazi do obolevanja. Najčešće promene su na prednjim delovima tela, glavi, grudima, vratu i prednjim nogama u vidu zacrvenjenih mesta, uz gubitak dlake. Sama bolest po sebi nije pruritična, odnosno nema svraba osim ukoliko ne dođe do sekundarne bakterijske infekcije. Postoji lokalna forma oboljenja koja može proći i sama po sebi, i generalizovana, koja nekada može biti veoma teška za lečenje. Svaki dobar kliničar će brzo doći do dijagnoze i uz pomoć velikog broja preparata na našem tržištu efikasno rešiti problem. Trebalo bi napomenuti i genetsko nasleđivanje bolesti. Kod nas u ambulanti najčešće smo imali ovakve slučajeve kod rase mops. Iz tog razloga se čak i preporučuje da se ovakve jedinke isključe iz priploda radi zaustavljanja nasleđivanja i širenja. Do ovoga su doveli na prvom mestu neodgovorni odgajivači.

Šuga

Šuga kod pasa je nesezonsko oboljenje koje je pritom veoma pruritično, odnosno praćeno svrabom, a uzrokuje ga grinja iz familije Sarcoptidae. Do obolevanja dolazi direktnim kontaktom dveju jedinki, mada postoji mogućnost širenja bolesti preko opreme i boksova u odgajivačnicama. Kod pasa obolelih od ove bolesti pruritis je veoma izražen, i to naročito noću zbog pojačane aktivnosti parazita. Klinički simptomi su veoma izraženi i ponekad ih karakteriše potpuni gubitak dlake, do čega dolazi kod veoma zapuštenih slučajeva sa zadebljalom kožom i ranama od češanja. Šuga je teža za dijagnostikovanje od demodikoze, ali kao i kod prethodno pomenutog oboljenja, i za nju imamo veliki broj preparata u ponudi. Šuga je zoonoznog karaktera te se može preneti i na čoveka.

Buve

Kada govorimo o ektoparazitima, svakako ne bi trebalo zaobići buve. Pri velikoj invadiranosti, naši ljubimci se češu i grickaju, pa osim promena koje na koži prave same buve imamo i samopovređivanje. Klinička slika može biti veoma izražena i vrlo neprijatna za našeg ljubimca.

Bakterijska oboljenja

Bakterijska oboljenja kože mogu se javiti kod mladih ali i kod starijih pasa. Takođe, zavise od uslova držanja pasa i naravno kvaliteta hrane koju dajemo ljubimcima. Bakterije se mogu prenositi direktnim kontaktom sa obolelom životinjom, indirektnim kontaktom preko opreme, a ulogu ima i imunodeficijencija. Promene mogu biti površinske ili mogu nastati duboke piodermije, kada bakterije osim kože zahvataju i potkožno tkivo. Najpre bi trebalo probati terapiju specijalnim šamponima, a tek ukoliko ima potrebe pribeći antibioticima, naravno, sve u dogovoru sa veterinarom. Bakterijska oboljenja mogu biti i lokalna, na šapama, tzv. pododermatitis, kome su naročito skloni psi iz grupe terijera i francuski buldozi…

Gljivična oboljenja

Mogu se javiti i kod mladih i kod odraslih jedinki. Podela se vrši na osnovu uzročnika, pa tako imamo kvaščeve jednoćelijske gljivice, s blažim simptomima, i prave dermatofite, koje dovode do ozbiljnih oboljenja. Dermatofite su i zoonoze, što znači da su i ljudi potencijalno ugroženi, naročito deca. Najčešći uzročnici su Microsporum canis, Microsporum gipseum i Trichophyton spp. Promene mogu biti lokalne i generalizovane. Lečenje se sastoji od šišanja dlake široko oko obolelih mesta na telu, kupanja specijalnim šamponima ili čak korišćenja antimikotičnih tableta. Naravno, trebalo bi posebnu pažnju obratiti na dezinfekciju prostora i opreme, kao i igračaka.Veoma često mačke psima prenesu gljivice. Jednoćelijske ili kvaščeve se ređe javljaju i sam tok bolesti je blaži. Najčešće je pominjana gljivica Malassezia pachydermatis, koja može izazvati promene po telu ili češće u ušnom kanalu. Lečenje takođe podrazumeva kupanje ili korišćenje specijalnih kapi.

Alergije

Smatra se da oko 50% svih dermatoloških slučajeva predstavlja alergijska stanja. Životinja može biti alergična na hranu, kada osim promena na koži možemo imati i povraćanje i proliv, zatim na određene preparate koje koristimo kao što su šamponi, repelenti protiv buva i krpelja i slično. Svakako su najzastupljenije alergije na kućne alergene i na polenske alergene, koje se obično javljaju između prve i treće godine života. Kod reakcija na kućne alergene problem postoji tokom cele godine, dok kod polenskih alergija imamo sezonski problem koji je u vezi sa cvetanjem određenih biljaka u spoljnoj sredini.

Rase koje su najviše predisponirane su svakako psi iz grupe terijera, francuski buldog, šiba inu, kao i mešanci koji su podložni alergijama. Kod ovih pasa obično s prvim znacima proleća i cvetanjem dolazi do karakterističnih promena – kijanje, kašalj, suzenje i crvenilo očiju, nekontrolisani svrab, trljanje lica i, svakako najvažniji simptom, lizanje šapa. Ubrzo nakon uključivanja kortikosteroida i antihistaminika dolazi do poboljšanja. Ono što bi trebalo napomenuti jeste da se alergijama može stati na put. Na kraju sezone cvetanja, odnosno polenizacije, možete uraditi alergološko testiranje na osnovu kojeg možete saznati da li su neke biljke ili kućni alergeni najveći problem vašem psu, i koji tačno. Kada znate koji su alergeni problematični, možete uraditi i desenzibilizaciju, što najprostije rečeno predstavlja davanje malih doza alergena vašem ljubimcu kako bi se pokušalo s navikavanjem njegovog organizma ili s pripremom za predstojeću sezonu cvetanja.

Endokrina oboljenja

Endokrina oboljenja se uglavnom javljaju kod odraslih, zrelih pasa. Neka koja se najčešće sreću su:

Hipotireoidizam je šesto oboljenje kod pasa gde osim sistemskih kliničkih simptoma postoje i promene na koži. Te promene se manifestuju gubitkom dlake i tamnom pigmentacijom kože. Dlaka je suva i krta, lako se čupa i veoma sporo raste nakon šišanja.

Terapija se sastoji od nadoknade hormona u vidu peroralnog davanja tableta.

Hiperadrenokorticizam ili Kušingovo oboljenje osim sistemskih simptoma takođe može izazvati i promene na koži. Karakteristična je bilateralna alopecija, odnosno simetričan gubitak dlake, najčešće na bokovima psa. Koža postaje tanka i tamno pigmentisana.

Ovarijalni disbalans kod kuja se karakteriše gubitkom dlake na većim površinama. Postoje dva oblika: kod nesterilisanih kuja koje imaju policistične jajnike i kod starijih kuja koje su rano sterilisane usled nedostatka estrogena.

Savet +

Kako bi kvalitet kože vašeg psa bio dobar i njegov dlačni pokrivač zdrav:

* Pratite svog psa i pratite kvalitet njegove dlake

* Ako mislite da je potrebno – zakažite pregled kod veterinara

* Danas postoji veliki broj preparata i suplemenata kojim možete poboljšati kvalitet dlake i same kože

* Koristite već oprobane šampone koji prijaju koži vašeg ljubimca

* Ne menjajte mu hranu ako mu odgovara

* Poslušajte i savete grumera u vezi sa sezonskim izvlačenjem poddlake (furminiranjem)