Kraj stare i početak nove godine, po već ustaljenoj praksi, period je kad kroz našu ambulantu prolazi veliki broj pasa s različitim stepenom stomačnih problema. Krivica za njihov nastanak ređe je na samim životinjama, a mnogo češće na njihovim neodgovornim ili nepažljivim vlasnicima

Tekst: dr vet. med. Nikoleta Novak za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Nova godina i praznično raspoloženje u našim domovima u ovo doba godine uzrok su velikog broja zdravstvenih problema s kojima se suočavaju naši ljubimci. „Praznične“ muke životinja pojava je o kojoj se poslednjih godina dosta govori, ali kako iskustvo pokazuje da njihov intenzitet ne opada, nije naodmet da se još jednom osvrnemo na rizike koji prete našim psima u svečarskim danima.

Obilni obroci

Kraj stare i početak nove godine, po već ustaljenoj praksi, period je kad kroz našu ambulantu prolazi veliki broj pasa s različitim stepenom stomačnih problema. Krivica za njihov nastanak ređe je na samim životinjama, a mnogo češće na njihovim neodgovornim ili nepažljivim vlasnicima. Oni najčešće žele da i njihovi kućni ljubimci osete deo svečane atmosfere i slavlja, a najlakši način za to jeste obilnim čašćavanjem ostacima sa trpeze ljudi. I najsavesniji vlasnici u ovom periodu ponekad podlegnu iskušenju i časte svog psa nečim za šta znaju da nije primereno njihovoj ishrani. Posledice ovoga mogu da budu vrlo blage ili neprimetne ali i vrlo opasne, pa čak i fatalne.

Kosti

Najčešći uzrok problema su kosti od pečenja s prazničnog stola, bilo svinjskog, jagnjećeg ili živinskog. U ishrani pasa i mačaka nikako se ne preporučuje davanje pečenih svinjskih i jagnjećih kostiju, kao i dugih, živinskih kostiju (kosti od bataka i karabataka). Razlog za to je što se ove kosti relativno lako lome, a njihove ivice su veoma oštre. Psi obično kosti jedu halapljivo, gutajući velike komade odgrizenih kostiju. Ovakvi komadi kostiju mogu da se zaglave i zabodu svojim oštim ivicama u bilo koji deo digestivnog trakta počev od usne duplje, ždrela i jednjaka, preko želuca do svih partija creva.

Simptomi koje pokazuje životinja variraju u zavisnosti od lokalizacije zaglavljene kosti i od dužina trajanja problema, i manifestuju se na različite načine – pojačanim balavljenjem, povraćanjem ili bezuspešnim pokušajima životinje da povraća, gubitkom apetita… Javlja se i apatičnost, bezvoljnost, problemi prilikom vršenja nužde, a ponekad i proliv. Ako vlasnik ne reaguje na vreme, mogu da se jave i teži simptomi kao što su kaheksija, potpuna apatičnost, kod nekih i simptomi sepse.

Valja naglasiti – kad vlasnici sumnjaju da je nihov pas progutao kost i da im ona stvara zdravstvene tegobe, obavezno svog ljubimca treba da odvedu veterinaru. Ako se kost na odgovarajući način blagovremeno ne odstrani, posledice čak mogu da budu i fatalne.

Masna hrana

Blaže simptome od kostiju s praznične trpeze mogu da izazovu i veće količine masnog mesa ili kožica, ostaci hrane koju psi inače ne jedu. To je slučaj s ruskom salatom. Problematična je i hrana koja je potpuno primerena ishrani pasa, ali se daje u velikoj količini, mnogo većoj nego što je životinja navikla.

Kod ovih kućnih ljubimaca javljaju se povraćanje, pojačana salivacija, odbijanje hrane, nadutost stomačne regije, prolivi. Prolivi i povraćanje nekad mogu da budu toliko jaki da se u njima može zapaziti i prisustvo krvi. Prva mera koju u ovim slučajevima treba primeniti jeste stroga dijeta kućnog ljubimca, kako bi se njegov organizam sam izborio s viškom unete i svarene hrane.

Preporučuje se da se prvi dan psu ili mački ne dâ ništa da jedu, a vodu im se treba davati često, ali u manjim količinama. Ako se životinji simptomi smiruju, sledećeg dana joj treba dati veći broj obroka sa vrlo malom količinom hrane. Za davanje se preporučuju ili komercijalne dijetne hrane iz zdravstvenih programa ili kućna dijeta u vidu male količine mesa skuvane na pirinču, eventualno postan kravlji sir s pirinčem. Ako se simptomi ne smiruju, životinju obavezno odvesti veterinaru.

Torzija želuca

Kod velikih rasa pasa nadutost abdomena nikad ne treba ležerno shvatiti i takvog psa uvek treba odvesti veterinaru bez prethodnog čekanja da problem uz dijetu prođe, jer su velike rase pasa sklone dilataciji i torziji želuca, što je vrlo opasno i često smrtonosno oboljenje.

Reč je o pojavi koja se javlja samo kod pasa, i to kod velikih rasa pasa s dubokim grudnim košom kao što su nemačke doge, nemački ovčari, bokseri, dobermani, veliki šnauceri… Suština problema je u proširenju i okretanju želuca životinja. Postoje opisani slučajevi dilatacije i torzije želuca kod malih rasa pasa kao što su pekinezeri, ali u daleko manjem procentu nego kod velikih rasa pasa.

Oboljenje se obično javlja kod pasa starosti između dve i deset godina.

Pravi uzrok ovoga oboljenja nije poznat, mada postoje terorije o genetskoj predispoziciji pasa na ovo oboljenje, sumnja se i na probleme u anatomskoj građi i položaju organa u ovoj regiji, kao i na probleme u pokretljivosti želuca obolelih pasa. Fizička aktivnost i način ishrane psa mogu biti predisponirajući faktori za pojavu ove bolesti ali oni nisu njen uzrok.

Dilatacija želuca

Dilataciju želuca treba razlikovati od prepunjenosti želuca koja se javlja kad se pas prejede. Štenci su skloni prejedanju tako da se kod njih prepunjenost želuca javlja jako često, ali ne dolazi do razvoja simptoma dilatacije želuca. Dilatiran želudac kod obolelog psa je nadut jer je ispunjen velikom količinom vazduha i on može da ostane u svome položaju, kad oboljenje nazivamo dilatacija želuca, ili može da se okrene oko svoje longitudinalne ose, kad oboljenje nazivamo torzija ili volvulus želuca. Kad se torzija želuca pojavi, životinja vrlo brzo ulazi u stanje šoka jer želudac, zbog svog promenjenog položaja, vrši pritisak na vitalne krvne sudove.

Pravilan obrok

Ne treba zaboraviti da bi ljubimčeva porcija bila dovoljno puna ukusnih i zdravih obroka, bez razlike o kojoj vrsti se radi – potrebno je da se napravi dobar balans sastojaka. Do njega se dolazi računanjem kalorijske vrednosti, koja treba da bude u skladu s rasom i starosti psa. Najvažnije je da se zadovolje potrebe za hranljivim materijama u grupi namirnica. Obrok koji se priprema treba da sadrži proteine (meso, riba, obrano mleko ili sirevi), ugljene hidrate (žitarice, hleb), masti (životinjska mast ili ulje), balastne materije za bolju probavu (mekinje, zeleno povrće), uz dopune vitamina i minerala.