Vakcinacija je najbolji način suzbijanja ove teške bolesti koja oštećuje zid creva, izaziva krvavu dijareju i napada koštanu srž.

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

Panleukopenija mačaka poznata je i kao mačji parvovirusni enteritis, mačja parvoviroza, mačja kuga. U pitanju je veoma infektivno, virusno oboljenje mačaka. Izazivač je virus iz familije Parvoviridae (DNK virus). U istoj familiji virusa, i vrlo sličan soj, jeste i izazivač parvoviroze pasa (oboljenje koje nosi isti naziv ‒ mačja kuga kod pasa). Klinički simptomi infekcije su identični kod mačića i štenaca. U pitanju je veoma otporan virus, koji u spoljašnjoj sredini, u idealnim uslovima, može opstati i do godinu dana. Mogu oboleti i domaće i divlje mačke.

Način prenošenja

Virus se iz organizma izlučuje sekretima – u najvećoj meri izmetom, ali i pljuvačkom, urinom i putem krvi. Izlučuje se tokom trajanja bolesti i nekoliko nedelja po ozdravljenju mačke. Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelom jedinkom ili njenim sekretima. Kontaminiraju se voda, hrana, posude i celokupno domaćinstvo gde obolela mačka boravi. Zato, ukoliko je u nekom prostoru bila mačka obolela od panleukopenije, u njega ne treba unositi novo mače sve dok ne prođe režim vakcinacija i dok ne stekne potreban imunitet. Takođe je neophodna dezinfekcija svega sa čime je obolela mačka dolazila u kontakt (prostirke, posude za hranu i vodu, posip, igračkice i sl.), i to određenim dezificijensima koji deluju virulicidno.

Klinički simptomi

Najčešće obolevaju nevakcinisani mačići starosti od tri do pet meseci jer je to period kada se u organizmu mačića smanjuje broj maternalnih antitela (koja su dobili od majke), koja su ih štitila od infekcije. Većina odraslih inficiranih mačaka ne ispoljava znake bolesti.

Virus ulazi u organizam preko sluzokože digestivnog trakta i umnožava se u limfnom tkivu, koštanoj srži i zidu tankih creva. Inkubacija traje od četiri do deset dana, a potom nastaju prvi simptomi. Virus oštećuje crevne resice, tj. zid creva, što dovodi do akutne dijareje, čiji je sadržaj često krvav, zatim do povraćanja, a usled pada imuniteta i do sekundarne bakterijske infekcije. Usled supresije koštane srži nastaje panleukopenija, odnosno drastično smanjenje broja leukocita u organizmu. Mačići su veoma dehidrirani, mršavi, slabi, s povišenom telesnom temperaturom, depresivni i pospani. U terminalnom stadijumu postaju hipotermični, odnosno snižava im se telesna temperatura. Uginjavaju usled sekundarne bakterijske infekcije, teške dehidratacije i poremećaja u koagulaciji. Ako prežive ovu infekciju duže od pet dana, velike su šanse da se oporave. Oporavak organizma traje dugo, nekoliko nedelja nakon prestanka kliničkih simptoma.

Ukoliko se skotne mačke zaraze ovim virusom ili se vakcinišu tzv. živom vakcinom u toku graviditeta, može doći do infekcije plodova, oštećenja njihovog nervnog sistema i posledičnih nervnih simptoma.

Dijagnoza

Sumnja se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i prisutne panleukopenije. Serološki test (uzorkuje se feces) može biti pozitivan prvih dan do dva po infekciji, a onda tokom inkubacije, do ispoljavanja kliničkih znakova bolesti, test može biti lažno negativan.

Terapija

Terapija je simptomatska. Uz lečenje, neophodna je dobra nega i stroga izolacija pacijenta da bi se sprečilo širenje veoma otpornog parvovirusa. Sprovodi se nadoknada tečnosti i elektrolita davanjem infuzije. Daju se lekovi protiv povraćanja i antibiotici širokog spektra dejstva kako bi se suzbila sekundarna bakterijska infekcija.

Imunizacija

Vakcinacija je najbolji način suzbijanja ove bolesti. Preporučuje se kod svih mačaka, bez obzira na način njihovog života (u stanu ili u dvorištu, kao pojedinačne jedinke ili u zajednici više mačaka). Vakcinacija je obavezna zbog ozbiljnosti bolesti, velike prisutnosti virusa i njegove velike otpornosti u spoljašnjoj sredini. Prva vakcina se daje mačićima starosti od osam do 12 nedelja. Sledeća vakcinacija je za dve do četiri nedelje i poslednja (buster) vakcina se daje u uzrastu od 14 do 16 nedelja. Ukoliko se radi o mačićima u prihvatilištima za mačke, gde je velika mogućnost inficiranja ovim virusom, prva vakcinacija se obavlja već s pet nedelja. Veterinari uvek preporučuju da se nekoliko dana pre vakcinacije obavi dehelmintizacija, odnosno čišćenje od crevnih parazita, kako bi se stvorio što bolji imunitet.

Sličnost sa parvovirozom pasa

Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da je parvovirus pasa zapravo mutirani mačji virus koji je u jednom trenutku počeo da izaziva enteritis ‒ teško oboljenje creva kod štenaca (otuda naziv mačja kuga kod pasa). Međutim, ovaj soj virusa je ovom mutacijom izgubio mogućnost infekcije i širenja među mačkama. Mačke se ne mogu zaraziti kontaktom sa izlučevinama obolelih pasa, i obratno – obolele mačke svojim sekretima ne mogu preneti bolest psima.