Ishrana često može biti ključni deo terapije kako bi se unapredilo zdravlje mačke, a samim tim i izgled njene kože i dlake.
Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock
Izgled mačjeg krzna i kože je ogledalo njenog zdravlja – sjaj i tekstura dlake, linjanje i perutanje ukazuju na bolest ili stres. Opšte zdravstveno stanje kože i kvalitet dlake se drastično poboljšavaju kada se bolest stavi pod kontrolu lečenjem, što može uključivati promenu ishrane i smanjenje stresa.
Bolesti koje najčešće utiču na dlaku mačke uključuju neravnotežu hormona, metaboličke probleme, smetnje u varenju poput hronične dijareje, unutrašnje i spoljašnje parazite i onkološke probleme.
Artritis i gojaznost mogu takođe prouzrokovati kožne probleme u vidu peruti ili gubitka sjaja i živosti dlake, jer mačka zbog fizičkih smetnji prouzrokovanih ovim bolestima ne može pravilno da čisti i neguje svoje krzno.
Alergije sa kožnim manifestacijama i seboreja izazivaju svrab i promene u normalnom funkcionisanju lojnih žlezda, što rezultira neurednim izgledom dlake i pojačanim perutanjem.
Rešenje problema s kožom ili dlakom mačke uzrokovanim osnovnim zdravstvenim problemima je u terapiji dijagnostikovanog problema, a dodatna podrška se pronalazi u ishrani.
Ishrana može biti i noseći deo terapije u slučajevima nedostatka određenih hranljivih sastojaka ili pojave njihovog nepodnošenja – intolerancije ili alergije na određene sastojke hrane.
Česta asocijacija na dlaku mačke je linjanje. Linjanje je neprekidan, stalni proces obnove krzna, odnosno gubitak stare dlake koju paralelno zamenjuje nova. Na linjanje zdrave mačke utiču dužina dana, hormoni, način ishrane i genetika.
Mačke koje žive na otvorenom u našoj klimatskoj zoni imaju pojačane periode linjanja tokom jeseni i proleća – one prate prirodne promene spoljašnjih uslova, tako im zimi raste gušće i deblje krzno, koje se zatim tokom proleća zamenjuje tanjim, lakšim, letnjim.
Veliki broj mačaka danas živi u zatvorenom prostoru, u veštačkim uslovima – u uslovima veštačkog svetla i temperature, pa tako mačji organizam biva „prevaren”. Zato je njihovo linjanje produženo na celu godinu i nema velikih periodičnih razlika.
Zdrava, pravilno hranjena mačka će se u ovakvim uslovima konstantno pomalo linjati, sa eventualno malo pojačanom sezonskom varijantom.
Kada mačku pomazite, u ruci ne bi trebalo da ostane grumen dlake. Krzno bi trebalo da bude glatko i sjajno. Drugačiji izgled krzna od ovog kao i promene u ponašanju u vezi sa higijenom dlake navode na zdravstvene probleme koje treba da rešava veterinar.
Opsesivno lizanje krzna, češanje, ogrebotine i ranice na koži, mesta bez dlake, tanka ili matirana dlaka i neprijatan miris posledice su različitih organskih, dijetalnih problema i problema sa stresom različitog porekla.
Najčešći razlozi za prekomerno linjanje su: alergije, ektoparaziti, gljivične i bakterijske infekcije, hormonalni problemi kao što su hipertireoza i Kušingova bolest, stres, neke vrste tumora, lekovi, prekomerno kupanje, neodgovarajući šampon, graviditet i dojenje.
Ako znamo da je mačka zdrava, a čini nam se da se previše linja i nismo zadovoljni izgledom njenog krzna, trebalo bi obratiti pažnju na njenu ishranu jer ishrana neadekvatnom hranom, hranom osrednjeg kvaliteta, može biti ozbiljan razlog za pojačano linjanje.
Trebalo bi imati u vidu da je mačka mesožder i obratiti pažnju na sastav obroka, naročito na prisustvo proteina životinjskog porekla i masti, i to pre svega esencijalnih masnih kiselina – omega 6 i omega 3. Ako se mačka hrani industrijskom hranom, hemijska analiza i sastav hranljivih sastojaka na deklaraciji trebalo bi da pokažu da su meso i namirnice životinjskog porekla zastupljene u najvećem procentu.
Nekad će biti potrebno više vremena i promena više vrsta hrane kako bi se došlo do sjajnog i gustog krzna. Rešenje može biti i industrijska kvalitetna hrana, ali i hrana pripremljena prema odgovarajućem receptu.
Uz kvalitetan obrok, u određenim slučajevima u ishranu dodajemo suplemente – ulja riba hladnih mora (losos, bakalar…) ili kompleks minerala i vitamina korisnih za zdravlje kože i dlake. Kada biramo hranu i/ili suplemente koji bi trebalo da poboljšaju zdravlje i izgled kože i dlake mačke, onda obraćamo pažnju na sledeće hranljive sastojke:
Dlaka je proteinskog sastava – sastavljena je od 95% proteina, tako da mačka za normalni rast dlake i keratinizaciju kože iskoristi od 25 do 30% dnevnih potreba za proteinima (Scott et al., 1995). Nedostatak proteina se uglavnom manifestuje promenama na koži, koja biva suva, ljuska se, može biti i hiperpigmentisana, samim tim i dlaka menja izgled, postaje lomljiva, tanka, depigmentisana…
Nedostatak proteina je uglavnom posledica hroničnih bolesti, povećane potrebe tokom graviditeta ili laktacije ili nastaje zbog gubitka proteina kod nekih hroničnih bolesti (pankreatit, enteropatija i nefropatija). Nedostatak proteina usled deficitarne, nekvalitetne ishrane u dužem periodu može takođe izazvati iste probleme sa dlakom, ali u današnje vreme je to retko. Poboljšanje ishrane uključuje uvođenje visokokvalitetnh izvora proteina poput mesa i jaja, ali prognoza može da se iskomplikuje prisustvom osnovne bolesti.
Rešavanjem zdravstvenog problema ili njegovim kontrolisanjem i kvalitetnom ishranom životinjskim namirnicama – loše stanje dlake se popravlja.
Mačke moraju hranom unositi određene omega 6 masne kiseline, a u posebnim fiziološkim stanjima postoji potreba i za omega 3 masnim kiselinama. U različitim studijama se diskutuje o pozitivnom dejstvu i potrebnim količinama ovih masnih kiselina u ishrani, a ono što je sigurno jeste da je koristan i efektivan odnos omega 6 i 3 masnih kiselina – od 10:1 do 5:1.
Relativno redak nedostatak masnih kiselina u ishrani se manifestuje promenama na koži posle dva do tri meseca deficita. U početku se površinska proizvodnja lipida smanjuje, a masni sloj na površini kože postaje gust i suv, sa peruti sličnih karakteristika. Dugotrajni nedostatak rezultira nedostatkom dlake na pojedinim mestima, masnim izgledom kože posebno na ušima i šapama i sekundarnom piodermijom.
U slučajevima u kojima nedostatak masnih kiselina nije komplikovan drugim faktorima, odgovor na njihovu suplementaciju trebalo bi da bude vidljiv u roku od tri do osam nedelja. Terapeutski efekat omega masnih kiselina je evidentan i kod drugih dermatoza – zapaljenske promene na koži, posebno one povezane sa reakcijama preosetljivosti, zatim alergični dermatitis na buve i mačji milijarni ekcem.
Od suštinskog je značaja za očuvanje integriteta epitelnih tkiva i posebno je važan za proces keratinizacije. I nedostatak i višak vitamina A mogu dovesti do kožnih lezija, hiperkeratinizacije i perutanja, alopecije, slabe, tanke dlake i povećane osetljivosti na mikrobne infekcije (Scott et al., 1995). U ishrani mačaka treba povesti računa o izvoru vitamina preformisanog retinola, jer za razliku od pasa one nisu u stanju da iskoriste prekursore retinola, b-karotena (Brever, 1982).
Ipak, nedostatak vitamina A je redak kod kućnih ljubimaca, verovatnije je da će doći do hipervitaminoze, toksičnog stanja sa pratećim skeletnim promenama. Hipervitaminoza vitamina A se susreće pretežno kod mačaka koje su jele velike količine džigerice ili nakon duže prekomerne suplementacije vitaminom A ili uljem jetre bakalara.
Prirodni je antioksidans i zajedno sa selenom je važan za održavanje stabilnosti ćelijskih membrana. Nedostatak vitamina E u ishrani može biti relativan ako je ona ima visok procenat masti, a može ga biti i manje u hrani zbog neodgovarajuće prerade ili dužeg skladištenja hrane.
Karakteristični zdravstveni problem mačaka koji nastaje u vezi sa čestom ili isključivom ishranom dijetom sa visokim procentom masnoće, naročito crvenom tunom ili drugim masnim ribama (Harvei, 1993) jeste pansteatitis. Pansteatitis je povezan sa nedostatkom vitamina E, a podrazumeva stvaranje čvorića u potkožnom i abdominalnom masnom tkivu koji mogu biti veoma bolni prilikom pokreta i dodira. Deo terapije je ishrana u kojoj je povećana količina vitamina E.
S obzirom na veoma značajnu ulogu cinka u metabolizmu ćelija koje se brzo dele, njegovo učešće u izgledu kože je veoma važno, a tome doprinosi i njegova funkcija u imunološkom sistemu.
Nedostatak cinka se prvo manifestuje baš promenama na koži koje mogu biti u vidu nedostatka dlake, peruti i krasta koje se razvijaju simetrično duž ekstremiteta. Područja sa krastama su naročito vidljiva oko usta, očiju i ušiju. Koža šapa može biti zadebljala sa pukotinama.
Izvor: Diet and Skin Disease in Dogs and Cats; Tim D. G. Watson Author Notes; The Journal of Nutrition (Volume 128, Issue 12, December 1998, Pages 2783S–2789S), https://doi.org/10.1093/jn/128.12.2783S