Bolesti i infekcije uha veoma su česte kod pasa, a ukoliko primetite da se pas češe – odmah se javite veterinaru radi pravovremenog postavljanja dijagnoze i prepisivanja terapije

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazine “Pas”, Foto: Shutterstock

Veoma čest zdravstveni problem sa ušima kod pasa jeste Otitis externa, odnosno upala spoljašnjeg ušnog kanala (jednog ili oba). Oko 10–15% pasa ima ovaj zdravstveni problem. Lakši slučajevi (ako se upala prvi put javila) relativno se lako izleče. Međutim, ukoliko se infekcija ponavlja i prelazi u hroničan tok, neophodno je istražiti uzrok njenog nastanka. Osim upale spoljašnjeg ušnog kanala, u ređim slučajevima se javlja Otitis media (upala srednjeg uha) i Otitis interna (upala unutrašnjeg uha).

Predisponirane rase

Neke rase su više sklone ovim problemima. Sklonost je uzrokovana npr. anatomskim oblikom uha – kod šar-peja i engleskog buldoga ušni kanal je sužen, baset ima dugačku, viseću ušnu školjku, kod rasa poput pudle i lagoto romanjolo ušni kanal je veoma dlakav, kod koker španijela ušna školjka je dugačka, obrasla dugom dlakom. U svim ovim slučajevima se u ušnom kanalu, zbog suženog prostora, toplote, vlage i smanjene ventilacije stvara idealna sredina za razvoj velikog broja bakterija i gljivica. Infekcijama su skloni i psi koji vole da se kvase i plivaju (labrador retriver, lovački psi), jer povećana vlaga u uhu dovodi do neželjene infekcije.

Uzroci

Primarni uzroci nastanka upale spoljašnjeg ušnog kanala su, u najvećem broju slučajeva, alergije (na hranu, buve, grinje, itd.). Psi s tim problemom, osim upale uha, usled svraba najčešće imaju rozikaste vrhove šape zbog stalnog lizanja. Uzrok mogu biti i paraziti(poput ušnog šugarca, demodeksa), bakterije, gljivice, neke endokrine bolesti (hipotireoidizam pasa, hiperadrenokorticizam), imunološke bolesti (lupus, pemfigus), strana tela (trava, dlake, pesak), bolesti kože (juvenilni celulitis, seboreja i sl.).

Pristup lečenju

Kada se javi problem sa ušima kod vašeg ljubimca – javite se veterinaru. On će uzeti anamnezu i pregledati celog psa, naročito njegovu kožu, kako bi otkrio šta je bio „okidač” za nastanak infekcije uha. Pregledaće ušnu školjku sa spoljašnje i unutrašnje strane, a otoskopom vertikalni i horizontalni deo ušnog kanala (ušni kanal je izgrađen od kože koja se utiskuje u lobanju u obliku latiničnog slova L). Svaki pas i svako uvo se posmatraju kao zaseban slučaj i terapija koja je bila efikasna kod jednog psa ne mora biti uspešna kod drugog.

Pregled

Pregled otoskopom je neophodan, a ukoliko je previše bolan, psa je potrebno sedirati ili uvesti u kratkotrajnu opštu anesteziju. Tako se utvrđuje koji je stepen zapaljenja ušnog kanala, da li ima eksudata i koliko, stanje bubne opne (da li je intaktna, tj. očuvana, ili je naprsla/pukla, što ukazuje na to da se infekcija proširila i na srednje uho). Otoskopom se utvrđuje i da li postoji strano telo u ušnom kanalu. Najčešče je to trava poznata kao „popino prase”, koja se zavuče duboko u uho, kod bubne opne, što predstavlja bolno stanje za psa koji, kada se to desi, iznenada posle šetnje počinje bez prestanka da trese glavom i ušima, postaje veoma uznemiren i cvili.

Dijagnoza

Pre čišćenja uha, veterinar će uzeti bris iz njega i uraditi citološki razmaz. Ukoliko se ponovo javi infekcija, uzima se bris i šalje se na mikrobiološko ispitivanje kako bi se utvrdilo o kojim patogenima je reč, te koji lek na njih deluje. Najčešće je u pitanju kombinovana bakterijsko- gljivična ili parazitska infekcija. Veterinar već na osnovu boje cerumena može da pretpostavi o kojim patogenima se radi (npr. vlažan, braon iscedak iz uha obično ukazuje na to da je u pitanju kombinovana infekcija bakterijom Staphylococcus i gljivicom Malassezia; gnojni, žut/zelen iscedak ukazuje na bakterije poput Pseudomonas; braoncrni cerumen upućuje na endokrine bolesti i anaerobne bakterije; suv, crnokafenast na ušnog šugarca).

Rase koje često imaju probleme sa ušima su:

Ušni šugarac

Ukoliko pas ima ušnog šugarca (Otodectes cynotis), parazit će se jasno videti na citološkom razmazu. Veoma je kontagiozan, tj. lako se prenosi među psima i mačkama, potencijalno i na ljude. Svrab je veoma izražen i kod pasa zaraženih šugarcem na spoljašnjem ušnom kanalu vidimo rane od češanja ili vlažne ekceme na obrazu ili samoj ušnoj školjci. Češanjem (zadnjom nogom) može nastati i hematom ušne školjke, što dodatno komplikuje situaciju, jer mora hirurški da se sanira u roku od sedam dana. U protivnom, dolazi do prorastanja hematoma vezivnim tkivom i do estetski neprihvatljive zadebljale i „skvrčene” ušne školjke.

Terapija upale uha

Ukoliko je ušni kanal obrastao dlakama, neophodno je da se dlake odstrane, da bi se omogućila što bolja ventilacija. Da bi kapi mogle da deluju na kožu ušnog kanala, on se mora očistiti kako bi se omogućilo da lek deluje.

Topikalno lečenje (lokalno, u uhu, preparatima za spoljašnju upotrebu) obuhvata sledeće preparate:

* Rastvori za čišćenje ušiju (cerumenolitici) – neophodni su kod bilo kog oblika otitisa (koriste se u samom procesu lečenja, ali i kao preventiva, kako bi se održavanjem higijene uha sprečili recidivi). Razlažu cerumen i nakon što se ukapaju u uho, trebalo bi da deluju bar 15 minuta, pre nego što se uradi toaleta ušne školjke. Vlasnici mogu sami kod kuće da očiste ušnu školjku, i to tako što će 15 minuta nakon sipanja rastvora obmotati vrh prsta komadićem vate i njime očistiti unutrašnju površinu ušne školjke. Čišćenje ušnog kanala moraju ostaviti stručnom licu, tj. veterinaru. Toaletu uha korišćenjem rastvora cerumenolitika treba nastaviti i po ozdravljenju psa, kao deo redovne higijene ušiju.

* Kapi za uši – na tržištu su prisutni preparati koji najčešće sadrže kombinaciju antibiotika, kortikosteroida i antimikotika. Time se postiže višestruko dejstvo – protiv bakterija, gljivica, kao i antiinflamatorno. Kapi se moraju stavljati do potpunog izlečenja, što u nekim slučajevima može trajati i do dva meseca.

* Kod ušnog šugarca, koriste se topikalni preparati koji sadrže antiparazitik. Neophodno je lečiti obolelog psa, ali i sve druge pse koji su sa njim u kontaktu (ukoliko ih više živi u zajednici). Tretman obično traje 3–4 nedelje.

Sistemsko lečenje

Ponekad je potrebno usled jakog svraba zbog alergije, primeniti i sistemsko lečenje, odnosno uzimanje kortikosteroida, da bi se smanjio stepen upale i svrab. Kod upale srednjeg uha, ponekad je neophodno sistemsko davanje antibiotika (oralno) u dužem vremenskom periodu (nekoliko meseci).

Zadebljanje ušnog kanala

Kod pasa sa hroničnim otitisom, a to su najčešće tzv. atopičari, odnosno psi koji imaju probleme sa alergijama, može usled infekcije doći do hiperplazije, odnosno zadebljavanja kože ušnog kanala, što ih još više čini sklonim infekcijama. Takvi psi zahtevaju maksimalnu higijenu uha, dugotrajno topikalno i sistemsko lečenje i stalni nadzor veterinara.