Za rađanje i negu zdrave štenadi osnovni uslov je zdravstveno stanje majke. Samo genetski i fizički zdrava kuja u dobroj kondiciji, optimalne i zdrave telesne težine može biti majka zdravih i veselih štenaca.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Neodgovarajuća telesna težina, bilo da je ispod ili iznad idealne, nosi rizik od rađanja nedovoljno razvijenih štenaca, previše krupnih ili štenaca sa zdravstvenim problemima. Gojazna kuja može imati smanjen broj jajnih ćelija i broj plodova, a ishrana preobimnim obrocima i prekomerna težina tokom graviditeta utiču i na razvoj ploda, i otežavaju sam porođaj.

Neuhranjenost kuje

Veterinari nutricionisti smatraju da je neuhranjenost kuje glavni uzrok rađanja slabo vitalnih štenaca i uginuća što se prema nekim podacima dešava u oko 20 do 30 odsto štenjenja. Neuhranjena kuja nema dovoljne rezerve energije, proteina, vitamina i minerala kako bi zadovoljila potrebe rasta i razvoja štenadi pre i posle njihovog rađanja. Može biti prouzrokovana ishranom:

• nedovoljnom količinom kvalitetne hrane
• neadekvatnom, neuravnoteženom hranom
• nekvalitetnom hranom

Neuhranjenost može nastati u bilo kom trenutku reprodukcionog stanja, a najčešće u poslednjim nedeljama pred štenjenje. Postepeno se razvija i na prvi pogled možda iznenadno dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema: štenad su slaba, tužno i piskavo se oglašavaju, ne jedu i mnogi od njih brzo uginu.

Imuni sistem

Neadekvatno hranjena majka neće moći da pruži sve neophodne hranljive sastojke za razvoj jakog imuniteta ploda, odnosno šteneta. Nedovoljno razvijen imunološki sistem nosi veliki rizik od daljih zdravstvenih problema.

Ishrana kuje tokom graviditeta

Kuji koja bi trebalo da postane mama neophodno je promeniti vrstu hrane i kasnije, tokom devet nedelja graviditeta, postepeno povećavati njenu količinu. Prelazak s uobičajene hrane na onu za pse izložene velikim fizičkim naporima ili hranu za štenad trebalo bi sprovesti dve nedelje pre parenja. Tada je prelaz (a treba da bude postepen) s jedne na drugu vrstu hrane manje stresan.

Najbolja hrana

Hrana namenjena rastu i razvoju štenadi je odgovarajućeg sastava i energetske vrednosti za kuje u periodu graviditeta i laktacije. Bilo da je to industrijska hrana, kuvana ili sveža hrana, njen sastav trebalo bi da zadovoljava energetske potrebe tokom nošenja potomstva i brige o njemu.

Reprodukcija

Hrana za period reprodukcije trebalo bi da sadrži:

• najmanje 28 do 30 odsto biološki vrednih proteina (životinjskog porekla)
• oko 20 odsto masti (zbog visokih energetskih potreba kuje)
• biološki vredne sastojke tako da svarljivost hrane bude veća od 80 odsto

Početak graviditeta

Sam početak graviditeta nije previše energetski zahtevan za organizam kuje. Štenad su vrlo mala, u prvih četiri do pet nedelja postepeno se razvijaju i ne iscrpljuju majčin organizam u većoj meri. Zato u početnom periodu nije potrebno povećanje količine hrane. Čak povećana količina hrane odmah po parenju, s pretpostavkom da je došlo do oplođenja, predstavlja uvod u gojaznost dalje tokom graviditeta. Tokom dve do tri nedelje graviditeta kod nekih kuja čak dolazi i do kratkotrajnog gubitka apetita.

Rast plodova

Porast veličine i težine šteneta najveći je tokom poslednje tri nedelje graviditeta, i u tom periodu ono dobije 75 odsto svoje težine na rođenju. S rastom plodova, rastu i potrebe kuje u količini hrane. Trebalo bi postepeno povećavati količinu hrane tako da do kraja graviditeta kuja dobija za četvrtinu ili polovinu veći obrok od obroka koji je imala pre graviditeta. Koliko je potrebno povećati količinu hrane zavisi pre svega od broja i veličine plodova koje kuja nosi.

Poslednje nedelje

Poslednjih nedelja graviditeta zbog plodova koji intenzivno rastu i ispunjavaju veliki deo abdomena, smanjuje se slobodan prostor za širenje organa za varenje posle obroka. Zato valja ukupnu dnevnu količinu hrane podeliti u više malih obroka. Tokom poslednje dve do tri nedelje unos dovoljne količine hrane veoma je važan, jer će u suprotnom kuja mršaviti i neće imati dovoljno rezervi za zahtevan period laktacije. Previše hrane i gojaznost su potencijalni izvor komplikacija – štenad mogu biti previše krupna i sam porođaj može biti  praćen komplikacijama.

Tečnost

U ovom periodu je značajan i unos tečnosti. Mlečne žlezde počinju s proizvodnjom mleka nekoliko dana pred koćenje. Ako se kuja hrani dehidriranom hranom, deo obroka se može zameniti kvalitetnom vlažnom hranom. Pravilno hranjena, zdrava kuja, u zavisnosti od broja štenadi, može biti za 15 do 25 odsto teža na kraju graviditeta. Kuja teška 15 kilograma na početku graviditeta trebalo bi da ima između 17 i 19 kilograma na kraju graviditeta.

Apetit kuje

Uobičajno je da kuja pred samo koćenje, nekih 12 sati ranije, izgubi apetit i počne da odbija hranu. Nakon štenjenja zdrava kuja trebalo bi da u toku prvih 24 sata počne s ishranom. Ponekad je potrebno činiju s hranom doneti do mesta gde leži sa štencima, jer mnoge kuje neće napuštati svoje novorođeno potomstvo. Veoma je bitno da kuja sve vreme ima pristup svežoj vodi i da joj se nekoliko puta dnevno nudi da pije. Unos tečnosti se može pojačati ishranom vlažnom hranom.

Suplementi

Dodavati kuji u graviditetu bilo kakve suplemente (minerale ili vitamine) ima pozitivan efekat samo ako je ishrana odgovarajuća: kvalitetni proteini animalnog porekla i odgovarajući balans ostalih hranljivih materija. Suplementi ne mogu nadoknaditi ishranu koja je namenjena zdravom stanju kuje tokom graviditeta i laktacije, kao i pravilan razvoj plodova i štenadi.

Kalcijum

Vrlo često se može čuti da je potrebno dodavanje kalcijuma u ishranu gravidne i kuje koja doji. Međutim, regulacija potrebnog nivoa kalcijuma u cirkulaciji se odvija prirodno, regulisana određenim hormonima. Dodavanje kalcijuma remeti hormonalne aktivnosti, organizam umesto da primi signal da mu je nivo kalcijuma nizak zbog povećanih potreba, pre svega stvaranja mleka, ima lažnu informaciju tako da se ne uključuju mehanizmi kojima organizam podiže nivo kalcijuma. Ako su mnogo poremećeni regulatorni mehanizmi kalcijuma, moguća je pojava eklampsije, odmah posle štenjenja ili dve do tri nedelje kasnije, kada je stvaranje mleka najintenzivnije. Razvojem hipokalcemije životinja postaje nervozna, dezorijentisanog kretanja, telesna temperatura može biti povišena, pojavljuju se ataksija (gubitak koordinacije mišićnih pokreta), ukočenost mišića i konvulzije. Tada je potrebno odmah kontaktirati s veterinarom koji će obezbediti odgovarajuću terapiju. Ovaj problem niskog nivoa kalcijuma često se dešava kod malih i patuljastih pasa. Ako je ishrana odgovarajuća stanju kuje (graviditetu ili laktaciji) s odgovarajućom količinom kalcijuma i fosfora i njihovim pravilnim odnosom: 1,0 (ili 1,5) : 1,0, nema potrebe za dodavanjem kalcijuma niti drugih minerala.

Omega masne kiseline

Za pravilan razvoj tkiva i organa ploda, neophodne su omega 3 i 6 masne kiseline. Najznačajnija je DHA – omega 3 masna kiselina jer utiče na pravilan neurološki razvoj šteneta kao i na razvoj oka. Osnovni način da se štene snabde ovim esencijalnim masnim kiselinama je preko placente tokom razvoja u majci, a preko mleka u periodu dojenja. Majka će iz svojih rezervi obezbeđivati štenetu potrebne količine, i zato je potrebno da njena ishrana bude bogata ovim masnim kiselinama. Neke vrste industrijske hrane imaju odgovarajuću količinu omega masnih kiselina, u pravilnom odnosu omega 3 : omega 6 – 5:1 do 10:1, a odličan izvor i samim tim dodatak ishrani gravidne kuje jeste lososovo ulje.

Vitamini

Osim esencijalnih masnih kiselina u periodu graviditeta, zbog povećane potrebe za ishranom tkiva (oksigenacijom, oksidativni stres) povećava se potreba i za antioksidativnim supstancama kao što su vitamini A i E, vitamin C, kao i za magnezijumom. To su supstance na koje bi trebalo obratiti pažnju pri suplementaciji ishrane gravidne kuje.

Pre parenja

Pre odluke o parenju ženke, vlasnik bi trebalo da se konsultuje s verinarom u vezi s kontrolom njenog zdravstvenog stanja, kao i potrebnih preventivnih tretmana – pre svega kontrolom unutrašnjih i spoljašnjih parazita i vakcinacijom protiv zaraznih bolesti. Pre samog parenja kuju bi trebalo izmeriti i uraditi procenu njene telesne kondicije.

Poslastice

Naravno da se i poslastice mogu uvrstiti u ishranu, ali treba birati one koje su sa što više mesa, a u kućnoj varijanti to može biti komadić pilećeg belog mesa ili četvrtina kuvanog jajeta.

Saveti

• Hraniti kuju energetski jakom, visoko svarljivom hranom, sa što manjim procentom žitarica (hrana namenjena štencima ili aktivnim radnim psima)
• Količinu hrane postepeno povećavati u drugoj polovini graviditeta, nedeljno do deset odsto, da bi pred štenjenje obrok bio za 25 do 50 odsto veći od obroka na početku graviditeta
• Na dnevnoj bazi menjati čistu svežu vodu za piće
• U poslednje tri nedelje graviditeta ukupnu dnevnu količinu hrane podeliti na tri do četiri manja obroka