Bez njih nijedan organizam ne može da funkcioniše, jer su osnova hrskavice, tetiva i ligamenata, glavni su pokretači mišićnih ćelija, čine elemente krvi i nasledni genetski materijal.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević, Foto: Shutterstock

Izvor: Small Animal Clinical Nutrition (V izdanje); Canin and feline nutrition (III izdanje)

U ovom broju magazina „Pas” odlučili smo da svim vlasnicima ukažemo na značaj proteina u ishrani njihovih mezimaca i odgovorimo na pitanje ‒ Zašto uopšte toliko govorimo o proteinima?

Uloga

Proteini su glavni gradivni sastojci telesnih tkiva i organskih sistema, i bez njih nijedan organizam ne može da funkcioniše. Najvažnije uloge proteina su:

*čine osnovu hrskavice, tetiva i ligamenata;

*glavni su pokretači mišićne ćelije;

*daju čvrstinu  koži, kostima i noktima; 

*čine važne elemente krvi ‒ hemoglobin, albumine i globuline;

*deluju kao enzimi, hormoni  i antitela ‒ upravljaju procesima u organizmu;

*u formi naslednog materijala prenose nasledne osobine na potomstvo.

Nadoknađuju manjak

U određenim slučajevima, uglavnom usled nedovoljne količine masti i ugljenih hidrata, proteini mogu poslužiti kao izvor energije. Njihova energetska vrednost je slična energetskoj vrednosti ugljenih hidrata (3,5 kcal). Proteini se moraju konzumirati svakog dana radi nadoknade aminokiselina „izgubljenih” tokom metaboličkih procesa, a traume, infekcije i opekotine dodatno povećavaju gubitak proteina, pa je potrebno dodatno ih i nadoknaditi.

Šta su proteini?

Proteini su složena jedinjenja ‒ osnovni elementi koji ih grade su aminokiseline. Od 22 aminokiseline koje grade proteine, deset ih je klasifikovano pod nazivom esencijalne aminokiseline i neophodno je da ih pas unese ishranom. Ostale aminokiseline organizam može sintetisati, s tim što neke mogu biti uslovno neophodne ‒  potrebno je da ih pas dodatno unosi hranom samo u određenim fiziološkim ili patološkim uslovima kada se ne mogu sintetisati u odgovarajućim količinama.

Potreba za proteinima

Prema preporukama Američkog udruženja za kontrolu kvaliteta proizvoda (AAFCO), hrana za pse koja sadrži proteine iz uobičajenih izvora trebalo bi da ima najmanje 22% proteina u suvoj materiji hrane u periodu rasta i 18%  proteina za održavanje odraslog organizma (2007)

Na količinu proteina koju je potrebno da sadrži hrana radi zadovoljavanja nutritivnih potreba psa  utiču: svarljivost proteina, njihov kvalitet, kalorična (energetska) vrednost hrane, kao i kondiciono stanje psa.

Svarljivost

Svarljivost proteina je mera koja pokazuje koliko je proteina, odnosno aminokiselina u njihovom sastavu apsorbovano u tankom crevu psa. Kvalitet proteina podrazumeva sastav proteina koji će najbolje zadovoljiti potrebe psa, a to je sadržaj svih esencijalnih aminokiselina, i to u odgovarajućem odnosu. Kvalitet proteina, kao i njihova svarljivost, utiču na smanjenje neophodne količine proteina u hrani ‒  hrana koja sadrži visokokvalitetne i visokosvarljive proteine može ih imati u manjem procentu od hrane sa proteinima nižeg kvaliteta i slabije svarljivosti, a pri tome će u potpunosti zadovoljiti nutritivne potrebe zdravog psa. Uticaj kalorijske vrednosti hrane posmatra se u smislu povećane potrebe za proteinima pri većoj kalorijskoj vrednosti obroka. Kondiciono stanje psa znatno utiče na potrebe za proteinima ‒  najveći procenat proteina je potreban u ishrani kuje koja doji štence, zatim štenaca tokom rasta i razvoja, radnih pasa, a najmanje u ishrani odraslog psa za održavanje prosečnih potreba.

Veoma često se u industrijskoj hrani može videti da sadrži veći procenat proteina nego što je preporuka referentnih organizacija, a razlog je u tome što je potrebno nadoknaditi gubitak proteina tokom procesa proizvodnje hrane i uspostaviti odgovarajući sastav usled varijabilnosti sirovina od kojih se hrana proizvodi. Time se povećava i svarljivost proteina, smanjuje količina fecesa (izmeta) i produžava vreme između defekacije (pražnjenja creva). 

Rast i razvoj zahtevaju više proteina

Potrebe za proteinima kod pasa koje rastu kvantitativno i kvalitativno se razlikuju od potreba odraslih pasa, jer rast i razvoj traže određene specifičnosti u sastavu obroka. Potreba za proteinima je najveća pri odvikavanju šteneta od dojenja. Preporučeni raspon proteina u hrani namenjenoj za rast kod svih štenaca (male, srednje i velike pasmine) jeste 22% do 32%  u suvoj materiji hrane, u zavisnosti od kvaliteta i svarljivosti proteina, kao i od veličine šteneta. Važna razlika je u sastavu proteina ‒  aminokiselina arginin za štenad je esencijalna i neophodno je da je štene unose hranom, dok je uslovno neophodna samo za odrasle pse (Ioung et al, 1978).

Starenje

Prisustvo proteina u ishrani starijih pasa je veoma važno. Starenjem se smanjuje količina mišićnog tkiva koje je, između ostalog, vid skladištenja proteina, što znači da se smanjuje količina proteina koje telo može da koristi tokom reagovanja na stres i bolest. Mobilizacija proteina u telu je karakterističan fiziološki odgovor na stres. Starije životinje su više izložene bolestima i fiziološkom stresu i zato su posebno ranjive ako je njihova sposobnost odbrane ugrožena. Važno je da se kućnim ljubimcima u gerijatrijskom dobu obezbede visokokvalitetni proteini na nivou koji je dovoljan za obezbeđivanje esencijalnih aminokiselina potrebnih za održavanje tela i minimiziranje gubitka mišićne mase.

Minimalna potreba za proteinima pasa u gerijatrijskom dobu okvirno je između 16% i 24% kada potiču iz viskokvalitetnih izvora. Međutim, ako želimo da predupredimo gubitak mišićne mase, onda je potrebno obezbediti hranom više od 24% proteina. Obezbeđivanje veće količine proteina može da pomogne da se nadoknadi gubitak rezervi proteina i podrži sposobnost starije životinje da reaguje na stres.

Veliki napori

Psi koji su dosta aktivni ‒  radni psi i oni koji se bave nekim od sportova za pse, imaju izrazito visoke energetske potrebe, kao i visoke, specifične potrebe za unosom proteina. Studije rađene na psima od kojih se traži izdržljivost ili brzina pokazale su da je kod njih potrebno da 24% do 30% metaboličke energije hrane bude poreklom od visokokvalitetnih, visokosvarljivih proteina, a to su proteini životinjskog porekla, uglavnom iz jagnjetine, piletine ili govedine. Životinjski proteini zu najznačajniji za očuvanja integriteta mišićno-koštanog sistema, kao i za održavanje ukupnih proteina, albumina i status crvenih krvnih zrnaca. Tokom treninga psa nivo proteina u krvi opada i oni se moraju nadoknaditi kako bi pas ostao na visini zadatka.

Nedostatak proteina u organizmu

Posledice nedovoljnog unošenja proteina mogu biti: usporen rast mladih pasa u razvoju, mršavost, smanjenje mišićne mase, slabiji radni rezultati kod radnih pasa, kao i umanjena mogućnost reprodukcije. Nedostatak proteina u kombinaciji sa nedovoljnim unosom hranljivih materija, pre svega sa nedovoljnom količinom energije, izaziva stanje proteinske i kalorijske pothranjenosti (PCM). Tada je pas letargičan, smanjuje se imunološka snaga organizma i on postaje podložniji zaraznim bolestima.

Danas psi retko dolaze u stanje potpune kalorijske i proteinske pothranjenosti, jer se sve više hrane kompletnom komercijalnom hranom ili odgovarajućim receptom za sirovu ili kuvanu hranu. Ono što se češće dešava je nedostatak proteina u periodima velikih energetskih i proteinskih zahteva, pri ishrani manje kvalitetnom komercijalnom hranom, a to su periodi graviditeta i dojenja, rasta i razvoja štenadi. Opasnost od pothranjenosti je naročito velika kod štenadi jer može prouzrokovati poremećaj u razvoju mozga i kasnije smanjiti sposobnost učenja.

Simptomi manjka proteina u ishrani

Posledice nedovoljnog unošenja proteina mogu biti:

* usporen rast mladih pasa u razvoju

* mršavost, smanjenje mišićne mase

* slabiji radni rezultati kod radnih pasa

* umanjena mogućnost reprodukcije

* letargija

* smanjena imunološka snaga organizma (sklonost zaraznim bolestima)

Proteini u hrani

* Potpun sastav aminokiselina, naročito deset esencijalnih aminokiselina, imaju proizvodi životinjskog porekla: jaja, različite vrste ribe, meso ‒ goveđe, divljač, jagnjeće, pileće, ćureće, kao i insekti kao noviji izvor proteina.

* Biljni izvori proteina su uglavnom nekompletni kada je reč o aminokiselinskom sastavu ‒ retke su biljke koje sadrže kompletan aminokiselinski sastav, a primer su kinoa i heljda. Ostale biljke bogate proteinima su: sočivo, grašak, soja, konoplja, pirinač i određene vrste voća. Zato se u gotovim komercijalnim hranama koriste kombinacije biljnih izvora proteina ali i životinjskih.

* Postoje visokoasorptivni i visokosvarljivi proteini koje telo psa lako apsorbuje i koristi, a postoje i proteini koji su minimalno svarljivi. Određeni delovi životinjskog tela su gotovo nesvarljivi ‒ kljunovi, kopita, koža, perje, rep, njuška, a njihova biološka vrednost je niska. Za razliku od njih, najveću upotrebljivost aminokiselina, odnosno biološku vrednost imaju jaja (100%), kao i riba sa 92%. Od biljnih izvora soja ima relativno visoku biološku vrednost, 67 procenata. I soja i kukuruz su uključeni u mnoge popularne komercijalne hrane za kućne ljubimce, jer proizvođačima hrane pružaju jeftin način da povećaju ukupni sadržaj proteina.

Studija

Dokaze o važnosti kvalitetnih proteina u ishrani dala je i studija koju je jedna od kompanija za proizvodnju hrane za kućne ljubimce sprovela na dve uzrasne grupe pasa ‒ mlađi i stariji. Oni su hranjeni hranom koja je sadržavala 16%, odnosno 32% proteina poreklom iz piletine (jedna grupa), dok je druga hranjena proteinima iz kombinacije piletine i kukuruznog glutenskog brašna. Nakon sedam nedelja ovakve ishrane, stariji psi koji su hranjeni hranom sa 32% proteina imali su povećan procenat mišićne telesne mase, i to više oni koji su hranjeni pilećim proteinima nego oni hranjeni hranom sa kombinovanim izvorom proteina. Zaključak je bio da ishrana pasa hranom koja sadrži pre svega proteine životinjskog porekla pruža prednosti u smislu održavanja mišićne mase, regulisanja promena nastalih na skeletnoj muskulaturi kao posledica starosti i ojačavanja dugoročnog zdravlja i dobrobiti odraslih i starijih pasa.