Prekomerna težina i gojaznost predstavljaju problem savremenog načina života i za pse.

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Broj pasa s prekomernom težinom, kao i onih gojaznih, raste! Kako kod ljudi, tako i kod njihovih kućnih ljubimaca, prekomerna težina i gojaznost predstavljaju problem današnjeg, savremenog načina života.

Prema podacima Američke asocijacije za prevenciju gojaznosti kućnih ljubimaca (APOP), prošle godine u SAD je čak 56 odsto pasa imalo preveliku težinu, a 2016. godine ih je bilo dva odsto manje (54%).

Kalorije i gojaznost pasa

Kod psa, telesna težina veća od optimalne nastaje usled većeg unosa energije nego što je njena potrošnja. Višak unete energije se pretvara u masno tkivo i taloži u organizmu.

Faktori rizika za gojaznost kod pasa

Način držanja i ishrane psa, njegova aktivnost, uzrast i hormonski status su najznačajniji faktori za održavanje zdrave telesne težine psa ali i za njeno povećanje.

• Ukusna, kalorijski jaka industrijska hrana. Suva industrijska hrana često ima visoku kalorijsku vrednost koja potiče od ugljenih hidrata i masti i primamljivog je ukusa, a isto važi i za poslastice koje vlasnici u sve većim količinama daju psima.
• Nedostatak aktivnosti, nedovoljno šetnje. Nedostatak vremena i neizgrađena navika da pas bude u pokretu svode njegovu aktivnost na tri kratke šetnje tokom dana. Za velike pse to je ispod svakog minimuma aktivnosti, ali ni malim psima to nije dovoljno. Uobičajeno (prosečno) aktivan pas u dnevnim aktivnostima potroši 30 odsto unetih kalorija.
• Sterilizacija umanjuje energetske potrebe psa, i smanjuje se prirodno aktivno ponašanje

Hronične bolesti kod pasa

Prevelika telesna težina može biti uvod u niz uglavnom hroničnih bolesti pasa, dok njeno smanjenje u najvećem broju slučajeva vodi ka poboljšanju zdravstvenog stanja.

Najveći uticaj prevelike težine se može videti kod starijih pasa, koji uglavnom i jesu pod opterećenjem viška kilograma. Oni često imaju probleme sa koštano-zglobnim sistemom.

U različitim studijama je zabeležen negativan uticaj povećane težine kada je posredi razvoj bolesti, ali i pozitivan uticaj smanjenja telesne težine kada je reč o razvoju osteoartritisa i opštem zdravstvenom stanju pasa.

Osim osteoartritisa, primetan je uticaj povećane telesne težine, a naročito gojaznog stanja, na razvoj i drugih vrlo ozbiljnih bolesti: šećerne bolesti, zapaljenja pankreasa, zastoja u radu bubrega, pojave određenih tumora.

Kod gojaznih pasa se često pojavljuju respiratorni problemi, pa je potreban dodatni oprez kada su izloženi većem fizičkom naporu, kada je spoljašnja temperatura visoka kao i pri zahvatima koji zahtevaju anesteziranje psa.

Korigovanje težine psa

Suština smanjenja telesne težine je obrnut proces od onog kojim je došlo do nagomilavanja viška kilograma.

• Prvo bi trebalo utvrditi da li je pas zdrav i koliko treba smanjiti njegovu težinu, odnosno na kom nivou je njegov telesni skor. Ovo su pitanja za veterinara. Nakon kontrole zdravstvenog stanja trebalo bi apraviti plan smanjivanja telesne težine: odrediti optimalnu telesnu težinu, uporediti je s trenutnom, a zatim odrediti nisko kalorijski obrok. Redukcija unosa kalorija treba da bude na nivou 60–70% kalorija za održavanje trenutne telesne mase.
• Povećati trajanje dnevnih aktivnosti, postepeno i umereno. Drastično povećanje trajanja šetnji i trčanja može dovesti do povreda i komplikacija u zdravstvenom stanju.
• Vlasnik mora u potpunosti da bude svestan navika koje su dovele do povećanja telesne težine njegovog ljubimca. Veliki deo odgovornosti za gojaznost psa je na vlasniku – on je taj u čijim rukama je činija sa hranom.

Merenje psa

Radi kontrole režima smanjenja težine, pas se meri svake dve do četiri nedelje. Nedeljni gubitak trebalo bi da bude 1–2% telesne težine. Brz gubitak težine nije zdrav način za rešavanje problema gojaznosti. Primer: Zdrav odrasli pas težak 30 kilograma, čiji idealan izgled podrazumeva telesnu težinu od 25 kilograma, nedeljno bi trebalo da gubi 0,3–0,6 kg, što znači da je prognozirano vreme gubljenja viška od pet kilograma oko četiri meseca.

Menjanje navika psa

Kod pasa koji su 10–15% iznad optimalne telesne težine (skor 6) smanjenje se može postići i samom promenom loših navika u ishrani: ukidanje hranjenja ostacima od obroka ljudi, ukidanjem poslastica i smanjivanjem dnevnih obroka za 10%.

Naravno, pas će pokazivati da želi više da jede, „otežavaće” proces mršavljenja raznim promenama u ponašanju, ali odlučnost vlasnika uz male trikove i dovoljno dnevnih aktivnosti će s vremenom dati uočljiv rezultat.

Mršavljenje psa

• Uz komercijalnu hranu – pre svega onu za koju znamo da je kvalitetna, kao i uz terapeutsku hranu za smanjenje gojaznosti. One su koncipirane tako da imaju smanjenu kalorijsku vrednost zahvaljujući niskom sadržaju masti i povišenoj količini vlakana. Ove specijalizovane suve hrane imaju viši procenat minerala i vitamina, kao i životinjskih proteina (koji doprinose održanju mišićne mase i obezbeđuju osećaj sitosti).
• Uz vlažnu (konzerviranu) ili hranu kojoj je dodata voda – Vlažna hrana ima nešto niži procenat ugljenih hidrata od paralelne suve hrane za održanje telesne mase i manju kalorijsku vrednost.
• Uz domaći obrok – Uvek prema savetu veterinara koji prati i kontroliše težinu psa. Obroci bi trebalo da se sastoje najvećim delom od mesa (pileće, ćureće, goveđe…), jaja i ribe, povrća (lisnato povrće, bundeva, šargarepa, grašak…) i eventualno malih količina integralnih žitarica (ječam). Meso koje čini obrok treba da bude posno, sa što manjim procentom masti. Naročito je korisno dodati povrće s niskim sadržajem ugljenih hidrata: zelenolisno povrće (spanać), tikvice i bundeva. Ovo povrće sadrži dovoljno vlakana da pas oseti sitost, a neće ga preopteretiti kalorijama. Uz domaći pripremljen obrok veterinar će odrediti i vitaminsko-mineralne suplemente kako bi pas unosio sve neophodne hranljive sastojke.