Ukoliko se odlučite za ovakav vid ishrane vašeg ljubimca, neophodno je da veterinar napravi recepte i da kontinuirano prati zdravstveno stanje psa 

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Dvadeseti vek i početak 21. su godine kada je broj vlasnika pasa koji su se odlučivali da svoje „drugare” hrane komercijalnom hranom bio u porastu. Međutim, poslednjih godina raste broj vlasnika pasa koji se okreću sirovoj ili kuvanoj, u domu pripremljenoj hrani. Razlog je u tome što su svesni prisustva različitih dodataka i veštačkih konzervanasa u komercijalnoj hrani, razmišlja se o ishrani životinja u prirodnom okruženju, a nisu zanemarljive ni tendencije u ishrani samih vlasnika, koji i svoje pse okreću sveže pripremljenim obrocima.

Zašto kuvana hrana?

Razlozi koje vlasnici pasa navode kao ključne za ishranu svojih ljubimaca kuvanim, sveže pripremljenim obrocima su:

* sumnja u kvalitet i održivost kvaliteta sastojaka tokom procesa proizvodnje hrane;

* želja da koriste sveže, prirodne ili organske sastojke;

* izbegavanje dodataka prisutnih u komercijalnoj hrani;

* obezbeđivanje adekvatne količine ukusne hrane za izrazito izbirljivog ljubimca koji izbegava komercijalnu hranu;

* sastavljanje dijete za određene zdravstvene probleme za koje nije moguće pronaći komercijalni obrok;

* smanjenje prisustva alergena u obroku tokom eliminacione dijete i kontrola sastojaka u ishrani psa koji ima netoleranciju na određene sastojke hrane;

* deo nege bolesne ili stare životinje;

* obogaćivanje obroka različitim varijantama sastojaka;

* ishrana psa prema njegovim prirodnim potrebama;

*ishrana psa u skladu sa načelima ishrane vlasnika – niskokalorična, veganska hrana i slično.

Potencijalni nedostaci

U većini slučajeva, ispitivanja pokazuju da preporučeni recepti za hranu pripremljenu u domu nisu u potpunosti nutritivno uravnoteženi. U časopisu Američke asocijacije veterinara (JAVMA), 2013. godine objavljena je studija koju su sproveli veterinari nutricionisti na univerzitetu Dejvis u Kaliforniji koja je uključivala analize 200 recepata za domaće obroke. Recepti su poticali sa interneta, iz knjiga o ishrani i iz kuvara za kućne ljubimce. Od njih 200, samo za devet je utvrđeno da su potpuni i uravnoteženi za odrasle pse, shodno propisima Američke asocijacije za kontrolu hrane (AAFCO). Na osnovu ove studije, dolazimo do zaključka da je pravljenje domaće hrane za kućne ljubimce veoma teško, međutim, moguće je napraviti nutritivno uravnotežen, u domu pripremljen obrok za psa. To zavisi pre svega od stručnosti veterinara-nutricioniste i od spremnosti vlasnika da disciplinovano prati recept. Priprema i pravljenje domaćeg obroka za psa zahtevaju znanje, motivaciju, finansije i pažljivo biranje sastojaka kako bi se obezbedio konstantan, uravnotežen unos nutrijenata.

Test

Recept domaćeg obroka za psa ne može se smatrati kompletnim i uravnoteženim sve dok nije prošao testiranje da li je adekvatan životnom periodu psa kojem je namenjen. Samo mali broj recepata je testiran u dužem periodu. Najveći broj recepata koji su u opticaju formiran je kao uravnotežen na osnovu prosečnog nutritivnog (hemijskog) sastava glavnih sastojaka obroka i matematičkim izračunavanjem je usaglašen. Ovi recepti su retko testirani u smislu svarljivosti, palatabilnosti i bezbednosti. Čak i recept koji je inicijalno kompletan i uravnotežen može biti rizičan za psa zbog tendencije vlasnika da samostalno zamenju neki od sastojaka. Zato je stalni, redovan zdravstveni nadzor veterinara nad psom koji se hrani domaćim, pripremljenim obrokom – neophodan. To je, naravno, pozitivan deo brige o psu i ne bi trebalo da bude tumačen kao otežavajući faktor ovakvog načina ishrane kućnog ljubimca.

Uobičajeni problemi

Uobičajeni nutritivni problemi prilikom ishrane psa domaćim obrocima zavise od koncepcije obroka kao i od psa kome je namenjen. Najčešće je to više proteina nego što je neophodno, količina masti je često veća nego što je potrebno, a i sam izvor masti je neodgovarajući (koža pileta), a manje je kalorija, kalcijuma, vitamina i mikronutrijenata. Sastojci veoma često imaju veće količine fosfora tako da odnos kalcijuma i fosfora može biti i 1:10, što umnogome premašuje potreban odnos – od 1:1,2 do 1:2.

Greške vlasnika

Greške prouzrokovane ponašanjem vlasnika u najvećem broju slučajeva predstavljaju zamene sastojaka obroka. Često je to posledica ideje da će tako nadoknaditi svom psu nešto za šta misle da ga nije bilo u prethodnom sastojku ili iz finansijskih razloga, pa ostatke hrane koju pripremaju sebi pokušavaju da ukomponuju u obrok. Takođe, greška je i izbegavanje redovnog dodavanja odgovarajućih suplemenata, a oni su zaista neophodni pri ovakvoj ishrani.

Prednosti

Pre svega, kuvana hrana je dobar izbor za pse koji pokazuju intoleranciju na hranu.

Nadalje, kada su recepti korišćeni za pripremu domaćeg obroka pravilno formulisani i testirani, i vlasnik i pas mogu od njih imati koristi. Vlasnik ima osećaj angažovanja i uticaja na zdravstveno stanje svog ljubimca, a pas često pokazuje veću vitalnost i živahnost, radije jede obrok i manje ima smetnji sa varenjem.

Kuvani obrok može biti dobar izbor za određena medicinska stanja. Trebalo bi da sadrži jedan izvor proteina i jedan izvor ugljenih hidrata, i takav obrok će pomoći u određivanju početne dijagnoze kod nutritivne alergije ili intolerancije na hranu. Fleksibilnost kuvanog obroka daje mogućnost promene proteina radi preciznijeg dijagnostikovanja alergije. Koriste se oni proteini koji nisu uobičajeni za dotičnog psa, a to može biti i jagnjetina, ali češće je meso jelena, divlje svinje, ili tofu sir, a od ugljenih hidrata najčešće je to pirinač ili slatki krompir.

Studija

Korisnost kuvanog obroka pokazala se i u studiji u kojoj je zabeleženo da je 20% pasa koji su bili bez simptoma kada su hranjeni kuvanim obrokom sa jagnjetinom i pirinčem počelo da se češe kada su prebačeni na komercijalnu ishranu takođe sa jagnjetinom i pirinčem. Pogodnost ovakve ishrane je i što se dijeta može prilagoditi svakom psu pojedinačno, a vlasnik je upućen u njen sastav. Negativna strana može opet biti vlasnik koji ne prati recept u celosti (u 90% slučajeva pripremljen od strane veterinara), kao i česta nutritivna neizbalansiranost obroka, tako da nije pogodan za dugotrajno korišćenje, ali sasvim je adekvatan za period tokom kojeg može biti uspostavljena dijagnoza nepodnošenja određene vrste hrane.

Recept za domaći obrok

U kuvanom obroku trebalo bi da bude prisutno svih pet osnovnih grupa sastojaka: ugljeni hidrati, proteini (animalnog porekla), masti, minerali (naročito kalcijum), vitamini i mikroelementi.

1. Izvor ugljenih hidrata mogu biti različite žitarice, kao i krompir, bundeva ili grašak. Ove namirnice ne sadrže samo ugljene hidrate već su i značajan izvor proteina, vlakana i masti. To je ono o čemu se mora voditi računa pri sastavljanju recepta ili zameni jednog izvora ugljenih hidrata drugim. Dodatak voća takođe je izvor ugljenih hidrata.

2. Izvor proteina trebalo bi da bude kombinacija mišićnog tkiva kao izvora esencijalnih aminokiselina, džigerice i unutrašnjih organa, takođe kao izvora aminokiselina, ali i esencijalnih masnih kiselina, vitamina i mikroelemenata, i jaja kao vrlo vrednog izvora proteina. Kuvana riba je sastojak koji može biti deo svakodnevnog obroka ili varijacija obroka jedanput-dvaput nedeljno. U sastav proteina jednog obroka ulaze i proteini biljnog porekla, ali su njihova svarljivost i iskoristljivost niže nego kod proteina životinjskog porekla, tako da ne mogu biti supstitucija iste vrednosti.

3. Vrsta mesa, odnosno da li je ono potpuno posno ili sadrži manje ili više masnoće, uticaće i na ukupnu količinu masti u obroku. Biljne masnoće – biljna ulja čine deo obroka kojim se obezbeđuju potrebne masti. Sastav i potrebna količina masti zavise od kondicije psa – niži procenat je zastupljen u obroku namenjenom gojaznim ili starijim, neaktivnim psima.

4. Zeleno lisnato povrće takođe ulazi u sastav obroka – ono ima veoma nisku kalorijsku vrednost, ali je dobar izvor vlakana i minerala.

5. I mlečno-kiseli proizvodi mogu biti deo recepta, i to: jogurt, kefir ili posni sir.

6. Unos vitaminsko-mineralnih dodataka je obavezan deo dijete. Kalcijum, vitamini A, E, D i jod su mikronutrijenti o kojima se najviše vodi računa prilikom sastavljanja recepta. Dodatak kalcijuma zavisi od količine mesa zastupljenog u obroku i dodavanja kostiju. Kod većih količina mesa neophodan je dodatak kalcijum-karbonata, dok bi kod obroka sa većim udelom ugljenih hidrata trebalo koristiti suplement kalcijum-difosfata, kako bi se uspostavo pravilan odnos ova dva minerala.

7. Kosti – najveći broj recepata za kuvani obrok ne sadrži kosti, a ako se i daju kao deo obroka, trebalo bi ih davati sveže i pod nadzorom.

Recept određuje veterinar

Veterinar koji je propisao recept za određenog psa trebalo bi vlasniku da dâ precizne instrukcije u vezi sa receptom, načinom pripreme obroka, njegovim čuvanjem i serviranjem psu. Takođe, vlasniku bi trebalo da objasni važnost pridržavanja propisanog obroka kao i preporuka za  zamenu sastojaka. Takođe je važno da vlasnik bude svestan da je neophodno stalno praćenje izgleda psa – da li se ugojio ili smršao, što se može primetiti nakon dve do tri nedelje ovakve ishrane.

Način pripreme

Ovo je veoma važan deo ishrane. Svi sastojci trebalo bi da budu sveži, oprani i usitnjeni prema potrebi (povrće pre svega). Sastojke animalnog porekla – meso, ribu i jaja, trebalo bi kuvati minimum deset minuta na temperaturi od 82°C, ali ne smeju se predugo kuvati jer će doći do denaturacije proteina. Povrće bi trebalo kuvati nešto duže, jer će to povećati svarljivost, ali će i smanjiti raspoloživost dijetalnih vlakana. Kuvanjem se uništavaju i neki antinutritivni faktori, recimo tijaminaza, koju sadrže neke vrste ribe. Povrće i meso trebalo bi odvojeno kuvati i sastaviti na kraju. U slučaju da pas ima probirljiv ukus i izbegava povrće ili žitarice, hranu bi trebalo izmiksovati ili samleti – formirati homogenu masu.

Čuvanje hrane

Veću količinu hrane trebalo bi podeliti na dnevne obroke i čuvati u zamrzivaču. Obroci za tri dana (čak i za sedam dana) mogu se čuvati u frižideru u dobro zatvorenoj posudi na temperaturi od 0 do 4°C. Čuvanje obroka je veoma važno, jer ovakav obrok nema konzervanse (ili ima prirodne u niskoj koncentraciji), a sadrži visok procenat vlage (70%), pa je idealna  podloga za razvoj bakterija i plesni. Višesatno, celodnevno ostavljanje ovako pripremljene hrane na sobnoj temperaturi može imati za posledicu njeno kvarenje. Svaka promena boje i mirisa hrane je upozorenje za vlasnika da obrok možda nije bezbedan.Vitaminsko-mineralne suplemente ne bi trebalo dodavati tokom kuvanja i tokom čuvanja hrane, jer visoka temperatura i oksidacioni procesi razlažu vitamine. Trebalo bi ih dodavati u obrok pred serviranje psu ili tokom njega.

Postepeno uvođenje

U slučaju da pas ima istoriju burnijeg reagovanja na promenu hrane, pored postepenog uvođenja domaćeg obroka, dodatak suplemenata se može prolongirati prvih nedelju do dve, a onda treba početi sa postepenim uvođenjem jednom do dvaput nedeljno do  redovnog, svakodnevnog ritma. To će nam dati vremena da registrujemo „problematičan” sastojak, a i samom psu da se postepeno navikne na promenjenu ishranu. U nekim slučajevima veterinar može preporučiti uvođenje probiotika.

Uravnotežen domaći obrok

Sastojci                                                                            gramaža      procenat         

Ugljeni hidrati (kuvani): pirinač, ovas, krompir…       240                58     

Meso (kuvano): sve vrste mesa i ribe                               120                29     

Masti: živinska, biljno i riblje ulje                                     10                  2      

Vlakna: zeleno povrće ili kao suplement                          30                  7      

Izvor kalcijuma: koštano brašno

ili suplement dikalcijum-fosfat                                           4                          

Natrijum-hlorid                                                                     1

Mineralno-vitaminski preparat                                           1          

*Uravnotežen domaći obrok koji zadovoljava smernice AAFCO, za zdravog odraslog psa od 18 kg – dvm Rebecca L. Remillard, dvm Stephen W. Crane (Small Animal Clinical Nutrition 5th edition)

Kontrola zdravstvenog stanja

Pse koji se hrane domaćom hranom trebalo bi dva do tri puta godišnje voditi na kontrolu kod veterinara. Ispitivanje podrazumeva: kontrolu težine, izgleda krzna, pregled očiju, razgovor o nivou aktivnosti psa, izgledu izmeta, promenama koje je vlasnik evidentirao. Laboratorijski pregled krvi trebalo bi da sadrži osnovnu hematološku analizu: crvena krvna zrnca, hematokrit i nivo albumina u krvi.

U odnosu na zdravstveni status psa i propisani obrok, kao i moguće varijacije sastojaka u obroku, veterinar nutricionista bi dva puta godišnje trebalo da proveri recept i eventualno ga promeni, odnosno prilagodi.

Savet +

Ako psa hranite hranom pripremljenom u domu, obavezno je:

* konsultovati se sa veterinarom i pronaći odgovarajući recept;

* pratiti uputstva za pripremu obroka, kombinovanje sastojaka i njihove količine;

* redovno dodavati odgovarajuće suplemente;           

* pratiti izgleda psa – da li se goji ili mršavi;

* voditi psa na veterinarsku kontrolu zdravstvenog stanja i prilagođavati ishranu.