Najnovija ispitivanja pokazuju da gotovo sve bolesti koje su povezane s poremećajima ponašanja i s poremećajima ličnosti i komunikacije mogu da se jave i kod životinja. Naročito kod pasa koji su u direktnom kontaktu sa čovekom, te bivaju izloženi gotovo istovetnim vrstama stresa.

Piše: dr veterinarske medicine Vladimir Terzin za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Nekad su oboljenja poput poremećaja ličnosti i drugih vidova mentalnih bolesti bila rezervisana samo za populaciju ljudi. Usled postajanja govora kao metode komunikacije, bilo je veoma lako uočiti različite poremećaje u komunikaciji, a pomoću utvrđenog načina ponašanja s drugim ljudskim bićima čovek je vrlo rano bio sposoban da prepozna i poremećaje ponašanja kod drugih ljudi.

Međutim, napretkom nauke i povećanjem upotrebe lekova počeli smo da zapažamo i promene u ponašanju životinja koje su odudarale od uobičajenog. Takođe, počeli smo da zapažamo i da određeni lekovi koji su eksperimentalno davani životinjama takođe utiču na njihovo ponašanje na isti način kao i kod čoveka.

Naravno, prvo polje ispitivanja bilo je polje straha. Davanjem lekova koji su regulisali osećaj straha kod čoveka zapaženo je da potpuno isti efekat imaju i kod životinja. Tako se kasnije pokazalo istovetno delovanje antidepresiva i drugih medikamenata.

Tada je usledilo logično pitanje: Kako je to moguće? Šta se dešava s osećanjima životinja? Da li i oni sanjaju i imaju noćne more? Poseduju li iste strahove ?

Pokazalo se da je na sva pitanja odgovor prost – DA.

Demencija kod pasa

Jedno od najinteresantnijih polja ispitivanja jeste demencija koja je okarakterisana kao opšti izraz za propadanje mentalnih sposobnosti u takvoj meri da onemogućava svakodnevan normalan život. Napretkom veterinarske nauke i njenim približavanjem medicini koja se primenjuje kod ljudi, život kućnih ljubimaca značajno se produžio.

Tako su veterinari u svojim praksama počeli da budu upozoravani od vlasnika na čudna ponašanja svojih ljubimaca i na promene navika koje su do tada bile nepoznate. Takve promene su mogle da budu minimalne, suptilne, ali ponašanje je moglo da počne naglo da se menja.

Pogotvo pri naglim promenama koje nisu bile izazavane vidljivim razlozima, opravdano se sumnjalo da dolazi do promena u obrascima ponašanja koji nisu uslovljeni promenama u spoljnoj sredini (okruženju). Odgovor je morao biti pronađen na drugoj strani. U promenama moždanih aktivnosti.

Pas duže spava, teže se budi…

Mnogi vlasnici su primetili da njihovi psi tokom vremena, a pogotovu ako prelaze starost od deset godina, počinju duže da spavaju, teže se bude i nervozniji su kad se probude. Ne žele da izlaze napolje ujutro ili po lošem vremenu, i mogu i pokazati i agresivnost pri insistiranju vlasnika na pređašnjim navikama.

Slično ponašanje se može zapaziti i kod starijih ljudi, i smatra se da ukazuje na početak demencije kad je jedan od osnovnih simptoma sporije prilagađavanje mozga na novonastale situacije. Kao i stariji ljudi, i psi mogu promeneti ponašanje, pa je tako zapaženo da polako zamenjuju dan za noć.

Noću manje spavaju, više vremena provode u besciljnom lutanju kroz stan, ubrzanije dišu i pokazuju veću osetljivost na zvuke. Čak i na neke zvuke na koje ranije nisu reagovali, u starijim godinama počinju da reaguju, pa čak i da pokazuju strah .

Ovakvi premećaji, osim ako nisu izazvani nekim oboljenjima, nazivaju se kognitivnom disfunkcijom kod pasa (canine cognitive dysfunction − CCD) što je po dijagnozi istovetno s demencijom kod ljudi.

Najčešči simptomi CCD su:

1. Povećanje vremena koje pas provodi u spavanju i/ili neaktivnosti
2. Smanjenje interesovanja za događaje u okolini, apatično ponašanje
3. Namerno izbegavanje ustaljenih navika
4. Lagani gubitak ranije stečenog znanja, pogotovo kod treniranih pasa
5. Gubitak kućnih navika
6. Povećano pokazivanje straha (zadihanost,drhturenje, iznenadana besciljna kretanja…)
7. Ne odgovaranje na komande
8. Neprepoznavanje okruženja i ljudi koje svakodnevno sreće (uključujući i ukućane)
9. Otežano kretanje kroz poznato okruženje (stan vlasnika, park u koji svakodnevno odlazi)
10. Lajanje bez vidljivog raloga i pokazivanje agresije u normalnim situacijama
11. Stajanje u ćošku i dugotrajno stajanje s glavom okrenutom ka zidu
12. Konfuzija i dezorijentacija
13. Besciljno lutanje

Epileptični napadi kod pasa

U toku promene ponašanja veoma često se pojavljuju i epileptični napadi koji mogu biti izazvani naglom pojavom zvukova, paljenjem svetla (fotosenzitivna epilepsija) ili nekom formalnom radnjom koja je bila uobičajena.

Ovo je i odgovor na jednuo od čestih pitanja koje se postavljalo u veterinarskom krugovima, a nije imalo adekvatno objašnjenje u fiziologiji i patologiji – pojava epileptičnih napada kod starijih pasa za koje se nije moglo naći patološko objašnjenje. Uzrok je bio CCD.

Da li znate… da psi stariji od deset godina počinju duže da spavaju i teže se bude, najčešće nervozni

Bolesti pasa

Naravno, nikad ne treba zaboraviti da sve ove promene u ponašanju mogu biti izazvane i patološkim oboljenjima koji se mogu javiti kod starijih pasa. Naročito dugotrajna skrivena metabolička oboljenja mogu dosvesti do ovakvih stanja. Tu pre svega spadaju oboljenja bubrega, dijabetes, bolesti štitaste žlezde, poremećaji varenja, anemije, hronični bolovi, bolesti zglobova i kostiju i skrivena tumorska oboljenja.

Zbog svega navedenog, naši kućni ljubimci koji spadaju u kategoriju seniora traže povećanu pažnju i negu. Potrebno je obratiti veću pažnju na njihovo zdrvstveno stanje i prevenirati sva moguća oboljenja koja mogu imati za posledicu navedene simptome.

Međutim, ako nema dijagnostiovanih bolesti, na kraju se moramo pomiriti sa činjenicom da boluju od demencije i moramo pokušati da im olakšamo stanje i smptome koje imaju. Takođe, starijim psima je potrebno davati i odrđene suplemente (omega 3 i omega 6) i prilagoditi ishranu.

Naravno, i tu je jedan od naboljih lekova – povećana pažnja i što više ljubavi.