Ako vaš pas povraća, to može biti znak da pati od gastritisa. Najbolji način da ih zaštitite od ove bolesti jeste da pazite šta jedu.

Tekst: magazine “Pas”, Foto: Shutterstock

Gastritis predstavlja oboljenje želuca koje se manifestuje povraćanjem. Nastaje kada na unutrašnjoj površini želuca (mukozi) dolazi do promena koje za posledicu imaju njenu promenu ili gubitak njene funkcije. Osnovna funkcija mukoze je lučenje želudačnih enzima i hlorovodonične kiseline, koje treba da omoguće varenje hrane. Pored toga, ona luči i mucin – sluzavu materiju koja ima ulogu da zaštiti zid želuca od autodigestije („samosvarivanja”). Osim uloge u varenju hrane, želudac luči i pojedine hormone. Na osnovu kratkog prikaza fiziologije ovog organa, jasno je da nastaje veliki broj problema kada dođe do poremećaja u njegovom radu.

Simptomi gastritisa

Glavni, ponekad i jedini simptom gastritisa predstavlja povraćanje. Psi i mačke mogu da povraćaju hranu, ali mogu i da povraćaju samo želudačne sokove, koji mogu da sadrže i malu količinu žuči u vidu žute pene u povraćenom sadržaju. Usled povraćanja mogu se javiti i drugi simptomi koji su s njim povezani kao npr. gubitak apetita i težine, dehidratacija i povećana žeđ, depresija, letargija, proliv, krv u povraćenom sadržaju i/ili stolici, bol i nelagodnost u stomaku koje prouzrokuju pogrbljen stav.

Akutni i hronični gastritis

Gastritis može da bude akutan, kada ovi simptomi naglo nastaju i kada se često uzastopno ponavljaju (povraćanje 3‒5 puta u toku jednog časa npr.), a može da bude i hroničan, kada su ovi simptomi ređi (pas povrati npr. jedanput u dva dana) i traju od dve do tri nedelje, i duže.

Ulcerozni gastritis

Postoji i treći oblik gastritisa, koji je i najopasniji, može biti i akutan i hroničan, a karakteriše ga pojava krvi usled nastanka dubokih oštećenja na mukozi želuca, koja zahvataju mišićni sloj i prete da naprave rupturu želuca sa posledičnim izlivanjem sadržaja i želudačnih sokova u trbušnu duplju. Ovaj oblik se naziva ulcerozni gastritis.

Uzroci

Ima dosta uzroka koji mogu dovesti do gastritisa. Oni se mogu podeliti na one koji dolaze iz spoljašnje sredine i na one koji su posledica oboljenja nekog drugog organa. Materije koje psi najčešće pojedu a koje izazivaju gastritis su: ustajala i bakteriološki neispravna hrana, predmeti iz kante za đubre, pesak za mačke, kućne i baštenske biljke, začinjeni otpaci i ljudska hrana, pečurke iz prirode, razne igračke, kako za pse tako i za decu, otrovi i toksične materije (pesticidi koji se koriste za tretiranje biljaka, otrovi za insekte i glodare, sredstva za čišćenje kuće…) i lekovi (bilo da ih pas sam uzme ili da ih dobije od vlasnika).

Od lekova naročito su naročito opasni lekovi protiv bolova koji su namenjeni za ljudsku upotrebu (aspirin, ibuprofen, paracetamol), a koje vlasnici često iz neznanja daju svojim ljubimcima kako bi im „pomogli”i koji po pravilu dovode do ulceroznog gastritisa.

Uzroci za nastanak gastritisa koji nisu uneti iz spoljašnje sredine a izazivaju gastritis mogu biti: virusi, bakterije i paraziti, alergeni koji su duže prisutni ‒ poznato je da su psi i mačke najčešće atopičari, odnosno da reaguju na alergene s kojima dolaze u kontakt na nekom drugom mestu, netolerancija na pojedinu hranu, imunološke bolesti, tumori, bolesti bubrega, bolesti i poremećaji nadbubrežne žlezde, hronične upale creva i žučnih puteva. Gastritis može nastati i na nervnoj bazi (poznato je da psi i mačke koji su pod hroničnim stresom i koji su izloženi visokom nivou kortizola imaju za posledicu smanjenu proizvodnju sluzi koja štiti želudac od štetnog delovanja sopstvenih enzima koji služe za varenje hrane).

Dijagnoza

Dijagnoza gastritisa se veoma lako postavlja na osnovu ispoljenih simptoma i kliničkog pregleda. Kako bi terapija bila efikasna i blagovremena, dijagnostičke procedure su usmerene ka traženju uzroka koji su doveli do gastritisa, pošto nije ista terapija kod gastritisa koji je nastao kao posledica trovanja i onog koji je uzrokovan stranim telom. Od dijagnostičkih procedura rade se kompletne pretrage krvi kako bi se potvrdilo ili isključilo trovanje, utvrdio stepen hidriranosti organizma i eventualno otkrilo neko drugo oboljenje kao mogući uzročnik pojave simptoma koji su isti kao i kod gastritisa (upala pankreasa npr.), rendgenski, ultrazvučni i endoskopski pregled u cilju otkrivanja stranog tela i potencijalnog oštećenja unutrašnjeg zida želuca.

Terapija

Terapija je uglavnom nespecifična i svodi se na davanje rastvora kako bi se rehidrirao organizam, dijetetsku ishranu u cilju bezbednog vraćanja u fiziološku funkciju, davanje lekova protiv povraćanja i lekova koji podstiču lučenje sluzi koja štiti želudac sa unutrašnje strane. Specifična terapija (davanje protivotrova, antibiotika i sl.) sprovodi se tek pošto se sa sigurnošću utvrdi uzrok nastanka gastritisa.

Preventiva

Preventiva nastanka gastritisase svodi na onemogućavanje našim ljubimcima da pojedu ono što nije za jelo (ostaci hrane, sadržaj kante za smeće, otrovne biljke ili njihovi delovi, lekovi…), što je veoma teško imajući u vidu činjenicu da naši četvoronožni ljubimci nemaju ruke kojima bi pipajući stekli predstavu o predmetima koji ih okružuju, već umesto ruku koriste usta, često gutajući sve ono što dospe u njih.

Prva pomoć

Kod pojave povraćanja prva pomoć podrazumeva onemogućavanje pristupa hrani i vodi kako bi se sprečilo dalje povraćanje s mogućim težim posledicama. Ukidanje hrane i vode ima i dijagnostički značaj, pošto ako se povraćanje nastavi i nakon prestanka iritacije želuca hranom i vodom, može se postaviti sumnja da postoji ozbiljniji problem kao što je trovanje ili strano telo.

Pazite šta jede

Pas može dobiti gastritis ako pojede:

* Ustajalu i bakteriološki neispravnu hranu

* Predmete iz kante za đubre

* Pesak za mačke

* Kućne i baštenske biljke

* Začinjene otpatke i ljudsku hranu

* Pečurke iz prirode

* Igračke

* Otrove i toksične materije

* Lekove