Mačka je, u svojoj biti, lovac i dinamična životinja koja mora imati način da iskaže svoju pravu prirodu. Ako se dosađuje – javiće se poremećaji u ponašanju.

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Ponašanje mačaka može često da zavara kako vlasnike kućnih ljubimaca tako i stručnjake koji posmatraju upravo kako se ove životinje ponašaju. Opšte je poznato da je mačka uglavnom aktivna noću, da je noćni lovac i da veći deo dana provodi u neaktivnosti. Međutim, u sadejstvu i suživotu sa čovekom, i njihovo ponašanje se s vremenom menjalo.

Tako su se naše mačke kao kućni ljubimci počele prilagođavati ponašanju i dnevnim aktivnostima čoveka, stičući polako osobine koje nisu u njihovoj prirodi.

Mački je dosadno

Naravno da je takva promena u ponašanju s vremenom počela izazivati i neke vrste poremećaja.

Kompulsivni poremećaji u ponašanju mačaka su uglavnom posledica promene ritma (noć-dan), ali mogu biti uzrokovani i nedostatkom dnevnih događanja (dosada). Mačka je, u svojoj biti, lovac i dinamična životinja koja mora imati način da iskaže svoju pravu prirodu.

Promene u ponašanju mačke

Promene u ponašanju najčešće počinju da se ispoljavaju kada u mačkinom okruženju dođe do izmena koje ne odgovaraju njenoj prirodi ili se dese promene okoline koje su uslovljene spoljnim faktorima.

Poremećaji se najčešće javljaju kada se promeni mesto gde se mački stavlja hrana ili gde stoji pesak za obavljanje nužde, kao i u slučajevima preseljenja i bilo koje druge promene prostora.

Simptomi poremećaja u ponašanju kod mačaka 

Simptomi promenjenog ponašanja mačaka koji se odnose na kompulsivne i opsesivne poremećaje se pre svega ogledaju u izgredima u vršenju nužde (uriniranje van peska ili vršenje velike nužde na raznim mestima u stanu), u neprekidnom lizanju krzna, što s vremenom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema (oboljenja kože, poremećaji varenja).

Zatim, u konstantnoj vokalizaciji (mjaukanju) za koje ne postoji vidljivi razlog u komunikaciji, u stalnom grizenju nameštaja, žvakanju tkanina i u preteranom uzimanju hrane.

Jedan od najćešćih poremećaja koji je primećen jeste imitacija sisanja majke, što mačka može raditi ili na nekoj tkanini ili na nekom delu tela vlasnika (stalno sisanje prsta ili dlana).

Postavljanje dijagnoze

Pre postavljanja bilo kakve dijagnoze u smislu psihološkog poremećaja, neophodno je odvesti mačku kod ordinirajućeg veterinara, koji će nizom pregleda isključiti sve moguće patološke uzroke promena ponašanja, jer one mogu biti izazvane nizom oboljenja. Pre svega je potrebno obaviti podroban fizički pregled pacijenta kao i neurološki pregled, a zatim proveriti sve krvne i biohemijske faktore koji  dovode do raznih bolesti.

Zdravlje i ponašanje mačke

Neka metabolička oboljenja mogu uzrokovati izmenjeno ponašanje (dijabetes, otkazivanje bubrega, Adisonova bolest ili epilepsija, alergije), kao i brojna oboljenja kože, pogotovo gljivična, koja se mogu proširiti na ceo organizam i na mozak, te izazvati niz promena u ponašanju.

Takođe, različite bolesti, pogotovo koštanog sistema, mogu uzrokovati hronične bolove koji dovode do poremećaja u ponašanju – iskazivanje bola putem pojačane vokalizacije.

Trebalo bi posebno obratiti pažnju na parazitska oboljenja koja često dovode do promena u ponašanju, kako zbog poremećenog varenja (poremećaji u obavljanju nužde), tako i stoga što mogu izazvati neurološke poremećaje, s obzirom na to da su proizvodi metabolizma parazita otrov za telo domaćina pa s vremenom mogu dovesti i do oštećenja mozga i raznih poremećaja u ponašanju (prejedanje, epilepsija).

Psiha mačke

Ako se isključe svi mogući patološki procesi i oboljenja, ostaje nam ozbiljan zadatak da se izborimo sa psihološkim poremećajima.

Najčešća greška vlasnika je podržavanje promenjenog ponašanja. Ako mačka traži više hrane, vlasnik joj daje veće količine, ili podržava promenu navika u vezi sa vršenjem nužde, bez kritičkog pristupa problemu.

Takva ponašanja se moraju suzbijati na samom početku, jer kako vreme prolazi sve je teže mačku „vratiti“ na normalno ponašanje.

Tretman poremećaja u ponašanju mačke

Pri tretmanu ovih poremećaja, pre svega je potrebno na svaki mogući način smanjiti stres kojem je mačka izložena.

Ako se radi o preseljenju ili promeni prostora, potrebno je što pre uspostaviti novi raspored i nove navike, pomažući mački da se snađe u novom prostoru. Ovo pre svega podrazumeva da se pesak i hrana stave na približno isto mesto na kojem su bili u prethodnom životnom prostoru kako bi se mačka što pre upoznala s promenom.

Ako se problem ogleda u prejedanju, potrebno je reducirati količinu hrane na meru koju je propisao proizvođač i biti dosledan u nedavanju naknadnih obroka. Kod pojačane vokalizacije preporuka je da se mačka ignoriše i da joj se obraćate samo u trenucima kada se normalno oglašava.

Naravno, sve ove metode podrazumevaju i jaku disciplinovanost vlasnika, koji mora biti istrajan.

Zabava leči mačke 

Efikasno lečenje ovih poremećaja je moguće sprovesti i pojačavanjem dnevnog ritma i kupovinom raznih igračaka koje će zabaviti vašeg kućnog ljubimca i povećati njegovu aktivnost i interesovanje za okolinu. Takođe se kao dobra terapeutska metoda pokazala i nabavka druge mačke, jer je ipak društvo iste vrste nešto što je nezamenljivo.

Lekovi za kompulsivni poremećaj mačke 

Još jedan način rešavanja problema s kompulsivnim ponašanjem mačaka jeste davanje određenih lekova (antidepresivi, anksiolitici). Ova vrsta terapije još nije dovoljno ispitana, te samim tim i nema potrebnu podršku u stručnoj javnosti, kako zbog sumnjivih rezultata tako i zbog veoma otežanog doziranja ovakve vrste lekova.

Simptomi kompulsivnog ponašanja kod mačaka 

• Poremećaji u obavljanju nužde (uriniranje van peska, vršenje velike nužde na raznim mestima u stanu)
• Konstantno lizanje krzna
• Neprekidna vokalizacija (mjaukanje)
• Stalno grizenje nameštaja
• Žvakanje tkanina
• Preterano uzimanje hrane
• Imitacija sisanja majke (na tkanini, ili sisanje prsta ili dlana vlasnika)