Insuficijencija bubrega najčešći je uzrok smrti kod mačaka, pa bi vlasnici trebalo da povedu računa o zdravlju svojih mezimaca, naročito u starijem životnom dobu.

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović, veterinarska ambulanta Obivet, Foto: Shutterstock

Bubrežna insuficijencija je veoma česta bolest kod mačaka i smatra se da će u uzrastu između desete i petnaeste godine više od polovine mačaka bolovati od nje. Ovo je teško oboljenje, ali se može držati pod kontrolom ukoliko na vreme dovedete svog ljubimca kod veterinara.

Funkcija bubrega kod mačke

Da bi se shvatilo zašto je ova bolest karakteristična za starije mačke, najpre moramo objasniti ulogu i način funkcionisanja bubrega.

Mačke imaju dva bubrega, koji se sastoje od nekoliko hiljada malih funkcionalnih ćelija ili jedinica zvanih nefroni. Zadatak malih nefrona kao delova bubrega jeste da filtriraju krv, uklanjaju štetne materije i održavaju potrebnu koncentraciju tečnosti i mineralnih materija u organizmu.

Kako mačka stari, dolazi do smanjenja sposobnosti i funkcije nefrona i njihovog izumiranja, na šta delimično mogu uticati i različite bolesti tokom života, trovanja i određeni lekovi. Manji broj nefrona ili njihova smanjena funkcionalnost s vremenom će dovesti do nagomilavanja štetnih materija u organizmu i uznapredovanja bolesti.

Najčešći uzroci obolevanja bubrega kod mačaka

Uzroci mogu da budu urođena deformacija bubrega, urođena policistična bolest bubrega, hronična bakterijska infekcija bubrega, visok krvni pritisak, poremećaj imunog sistema (sistemski lupus), izlaganje otrovima, hronična opstrukcija urinarnog trakta i određeni lekovi, pogotovo nefrotoksični antibiotici.

Takođe, infektivne bolesti kao što su FIV i FeLV mogu da oštete bubrege, a uzroci mogu biti i izlaganje teškim metalima, trauma abdomena i dijabetes.

Simptomi bubrežne insuficijencije

Simptomi ove teške bolesti su:

– povećan unos vode

– učestalije i obilnije mokrenje

– smanjen apetit ili potpuni gubitak apetita u poodmaklom stadijumu bolesti, što će se odraziti na telesnu težinu

– povraćanje

– loš kvalitet dlake

– uremičan zadah iz usta

– anemija zbog toga što bubrezi luče manje hormona eritropoetina

– depresija

– rane (ulceri) koje se javljaju po ustima, najviše na gingivama

– abdominalni bol u predelu bubrega.

Veoma je važno napomenuti da sami bubrezi imaju veliki rezervni kapacitet funkcionisanja, tako da bolest nastupa tek kada je izgubljeno oko 2/3 nefrona (75%).

Kako se postavlja dijagnoza bubrežne insuficijencije kod mačaka?

Dijagnostikovanje bubrežne insuficijencije nije teško, ali bi trebalo poštovati neka načela.

Najpre će veterinar uzeti podrobnu anamnezu, na osnovu koje će izneti sumnju na oboljenje, a zatim će kliničkim pregledom potvrditi oboljenje bubrega.

Od laboratorijskih analiza trebalo bi uraditi kompletnu analizu krvi (krvna slika i biohemija), analizu urina (sediment i urinokulturu), ultrazvuk abdomena (kojim se mogu uočiti morfološke promene samih organa, prisustvo cisti, bubrežnog kamenja…) i ponekad analize hormona u krvi (veoma je bitno isključiti određene endokrine probleme koji mogu imati vrlo slične simptome kao insuficijencija bubrega).

Hrana, voda i bubrezi mačke

Kada je reč o načinu života mačke i njegovom povezanošću s bubrežnim oboljenjima, u prvom redu sa insuficijencijom, odgovor bi trebalo potražiti u unosu suve hrane i vode.

Hranjenje mačaka isključivo suvom hranom utiče na brže javljanje problema s radom bubrega nego kada se mačka istovremeno hrani i vlažnom hranom.

Manji unos vode takođe nepovoljno utiče na rad bubrega. Zato se prilikom lečenja insuficijencije prvenstveno obraća pažnja na to da se u ishranu uvede što više vlažne hrane i da se poveća unos vode.

Neki kliničari čak preporučuju da se hrana u maloj meri posoli kako bi na taj način mačji organizam tražio više vode, ili pak savetuju korišćenje fontana za vodu kroz koje voda neprestano cirkuliše, a koje su se pokazale veoma stimulativnim kad je reč o povećanju unosa vode.

Lečenje mačje bubrežne insuficijencije

Način lečenja zavisi od toga u kom stadijumu insuficijencije su sami bubrezi, i kako im se najbolje može pomoći da rade što funkcionalnije.

U početnom stadijumu insuficijencije bubrega, dovoljna je samo adekvatna ishrana – unos hrane s manjim sadržajem fosfora i s manjom količinom proteina (ali s visokokvalitetnim proteinima).

Na našem tržištu postoje specijalno formulisane veterinarske dijete koje se koriste kod insuficijencije bubrega, a mogu biti i u vidu suve i u vidu vlažne hrane.

Ukoliko vaš veterinar proceni da ovaj vid lečenja neće pomoći, ili ako se to i potvrdi ponovnim analizama, preporučiće upotrebu određenih medikamenata koji bi trebalo da pomognu samim bubrezima da iz krvi vežu što više štetnih materija i izluče ih mokrenjem u spoljašnju sredinu.

Infuzija i dijaliza kod mačaka

U težim slučajevima je potrebna infuziona nadoknada tečnosti, koja služi da rehidrira organizam, omogući bolju filtraciju kroz bubrege i da reguliše acido-baznu ravnotežu.

Još jedna metoda lečenja je abdominalna dijaliza. Rastvor za dijalizu priprema isključivo veterinar u propisanom sastavu i pri tačno određenoj temperaturi.

Ovakav vid lečenja je jedan od poslednjih pokušaja da se stanje normalizuje. Izvodi se nekoliko puta tokom dana, a podrazumeva ubacivanje pripremljenog rastvora u abdomen i njegovo izvlačenje.

Rase mačaka i bolesti bubrega

Određene rase mačaka imaju predispoziciju za dobijanje bubrežne insuficijencije, i to su: persijska, himalajska i britanska kratkodlaka mačka, pa se vlasnicima ovih maca savetuje da o njihovom zdravlju u starijem životnom dobu povedu više računa.

 Mere prevencije bubrežnih bolesti kod mačaka

– Mace starije od osam godina trebalo bi dvaput godišnje voditi na sistematski pregled kod veterinara

– Korišćenje adekvatne ishrane u skladu sa starošću mace, njenom rasom, genetskim predispozicijama

– Povećati unos vode

* Bolest se ne može sprečiti, ali primenom saveta veterinara simptomi se mogu odložiti i tako ćemo zajedničkim snagama produžiti život vašem ljubimcu