Infekcija nastaje tako što inficirana buva grize mačku i prenosi bakteriju u njen organizam. Kod ljudi (a naročito kod dece) bolest se javlja nedelju do dve nakon zadobijanja ogrebotine ili ugriza mačke.
Tekst: spec. dr vet. med. Nataša Antić (veterinarska apoteka Beka vet) za magazin Mačka, Foto: Shutterstock
Mačka spada u česte i omiljene ljubimce, bilo da je reč o rasnim ili o domaćim macama. Kako je ravnopravan član domaćinstva u kome boravi, potrebno je ponašati se odgovorno prema njenom zdravlju.
Najbolji način da to ostvarimo jeste saradnja s veterinarom, jer brinući o zdravlju ljubimca brinemo i o sebi, kao i o zajednici.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na one bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, i one se nazivaju zoonoze. U zoonoze spada i bolest mačje ogrebotine (CSD). Glavni uzročnik ovog oboljenja je bakterija Bartonella henselae, a domaće mačke su mogući rezervoari ovih bacila.
Mačke se inficiraju ovom bakterijom preko prelaznog domaćina, a to je mačja buva (Ctenocephalides felis). Ta bakterija se razmnožava u digestivnom traktu buve i može da preživi nekoliko dana u njenom izmetu.
Otkriveno je da infekcija kod mačke nastaje tako što nju inficirana buva grize i na taj način unosi bakteriju u njen organizam. Osim toga, invazija buva kod mačke izaziva češanje, grebanje i grizenje usled čega nastaju oštećenja (lezije) na njenoj koži. To omogućava bakteriji koja se nalazi u izmetu buve da prodre u organizam mačke.
Kod inficiranih mačaka javlja se bakterijemija, koja traje nekoliko nedelja ili meseci, a u pojedinim slučajevima i duže od godine. Infekcija kod mačke može da protekne i bez simptoma, a primećeno je da inficirane mačke češće obolevaju od uveitisa (zapaljenski proces oka), stomatitisa, bolesti bubrega, urinarnog trakta i limfadenopatije (promena broja, veličine i konzistencije limfnih žlezda).
Najpodložnije infekciji su mačke s mnogo buva, lutalice i mačke koje su deo velike grupe na malom prostoru. Pljuvačka i sekret iz nosa zaraženih mačaka mogu da budu infektivni za čoveka. Osim toga, bakterije mogu da se nađu i na noktima životinje na kojima postoje tragovi izmeta zaražene buve.
Lečenje mačaka antibioticima nije uobičajeno i ne postoje podaci da antimikrobna terapija suzbija bakteriju Bartonella u potpunosti kod inficiranih mačaka, a bakterijemiju smanjuje samo privremeno.
Bolest kod ljudi najčešće ima blag tok i javlja se nedelju do dve nakon zadobijanja ogrebotine ili ugriza mačke. Češće obolevaju deca nego odrasli. Na mestu ogrebotine ili ujeda mogu da se pojave crvenilo i sitni plikovi, a nakon toga nastaje otok regionalnih limfnih čvorova (limfadenopatija), i to po pravilu u roku od jedne do tri nedelje nakon ujeda ili zadobijanja ogrebotine.
Limfadenopatija obično traje nekoliko nedelja, ali u nekim slučajevima može da potraje i više meseci. Kod većine pacijenata dolazi do porasta temperature i gubitka apetita, a kod nekih se javljaju jeza, bolovi u zglobovima i mišićima. Bolest može da prođe i bez lečenja, ali se njen tok skraćuje primenom antibiotika.
Kod nekih pacijenata, posebno onih kod kojih je imuni sistem oslabljen, može da dođe do težih oštećenja očiju, mozga ili srca.
Najvažnija mera prevencije bolesti i kod mačaka i kod ljudi jeste suzbijanje buva. Potrebno je sprečiti da buve ugrizu vašeg ljubimca i tako onemogućiti prenošenje bolesti. U tome vam mogu pomoći spot-on preparati na bazi imidakloprida kao što je „Advantage”. Njime se uspešno ubijaju buve na vašem ljubimcu, ali se postiže i kontrola buva u okruženju. Neophodno je koristiti zaštitu protiv buva tokom cele godine.
Bakterije roda Bartonella su male, polimorfne gram-negativne bakterije štapićastog oblika. Postoji veći broj vrsta i podvrsta roda Bartonella. Od 11 vrsta i podvrsta koje su patogene za čoveka, čak šest je izolovano iz mačaka. Najznačajnija među njima je pomenuta Bartonella henselae, koja kod ljudi izaziva infekciju zvanu bolest mačjeg ogreba.
Osnovna pravila za delotvornu kontrolu buva su sledeća: