Jorkširski terijer nastao je kao rudarski pas. Prvobitno su ga uzgajali rudari iz Jorkšira i služili su im kao lovci na miševe i pacove u rudarskim oknima u ovom regionu.

Znamo, teško je to danas zamisliti kad ih najčešće viđamo kako vire iz ženskih torbica, besprekorno stilizovani, neretko obučeni i s mašnicom na vrhu repića na glavi.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Nakon rudarskog posla, decenijama kasnije, postao je pas za pratnju, a u viktorijansko doba bio je gotovo modni detalj, slično kao i danas. Ime po kome ga danas znamo dobio je 1870. godine. Reč je o staroj britanskoj rasi koja je razvijena ukrštanjem nekoliko različitih vrsta terijera.

Karakter jorkširskog terijera

Odlučni su, inteligentni, živahni i uvek na oprezu. Ipak, kao ljubimci su osetljivi i potrebno im je dosta pažnje i ljubavi. Poslušni su i posvećeni vlasniku, ali jorkiji znaju da budu sumnjičavi prema strancima i gostima u kući. Uglavnom se dobro slažu s drugim psima i životinjama, ali mogu da budu agresivni prema psima manjim od sebe (a takvih je malo, stoga – ne brinite).

Mnogi ga opisuju kao „dinamit s velikom inteligencijom u malom telu”. Voli duge šetnje, pa mu čak ni 12 do 15 kilometara neće predstavljati izazov, već će radosno trčkarati pored vas i istraživati okoliš.

Danas više nisu mali lovci, ali osobina „predatora” i ratnika ostala je upisana u njihovim genima. Iako je malen, teško da će pored njega neko ući u stan nenajavljen, jer laje uvek kad oseti da postoji opasnost.

Ponašanje jorkširskog terijera

Veoma je znatiželjan i hrabar, uvek spreman na avanturu, pa se neretko dešava da se uvali u ozbiljne nevolje. Ovi psi znaju da čak i jednom rotvajleru pokažu ko je gazda. Zabavno je to što misle da su znatno veći nego što zapravo jesu, pa se nikad neće libiti da glasno laju – na poštara, dogu u parku, vašu senku ili – svoju senku.

Iako izgleda kao lutkica, u duši je pravi terijer koji bespoštedno proganja mačke u komšiluku. I miševe. Vlasnicima se zato savetuje da ih uvek drže na oku, blizu sebe i po mogućstvu – na povocu.

Budite oprezni da ne postane mali terorista, jer će brzo prokljuviti kako da s vama postupa i kako da umiljavanjem postigne sve što poželi. Nećete ni primetiti, ali vi ćete slušati njega. Što je jorki veći – to je veća flegma i ima bolju narav. Naviknite se na to da će stalno njuškati i da će često napolju kopati rupe. Ima veoma živahne pokrete, glava mu je uvek visoko podignuta, pravi je predstavnik terijera.

Druželjubivi terijer

Stručnjaci smatraju da je jorkširski terijer jedna od, citiramo − najljubaznijih, najneagresivnijih i najrazigranijih pasmina u psećem svetu. Međutim, iako lako uče, znaju da budu i tvrdoglavi jer zahtevaju punu pažnju vlasnika i energično brane svoju teritoriju (stan ili kuću). Zato im se ne bi smelo popuštati, jer postoji opasnost da postanu neurotični i tad će neumereno lajati. Potrebni su  im disciplina i doslednost, neka vas ne zavara njegova minijaturna građa.

Ima pamćenje kao slon, i ako vas voli onda je to zauvek, ali ako vam nešto zameri – teško ćete ga ponovo pridobiti. Njegovi vlasnici trebalo bi da znaju da ako zakasne s posla, ili ne dođu kući – njihov jorki neće spavati, biće ljut i veoma nervozan. Ne ostavljajte ga predugo samog.

Jorkširski terijer i deca

Bolje se slažu s odraslom decom jer, iako terijeri, jorkiji su krhke građe i mala deca ih nenamerno, kad ih jako zagrle, mogu povrediti. Iako su prvobitno bili rudarski psi, jorkiji su danas na listi pasa koji su najbolji cimeri.

Zbog svojih više nego majušnih dimenzija mogli bi da žive i u najmanjoj studentskoj garsonjeri. Lako se prilagođavaju i kako su veoma inteligentni, lako će naučiti sva pravila i trikove. U Americi ovaj pas zauzima šesto mesto na listi najpopularnijih pasa.

Nega jorkširskog terijera

Još jedna prednost ovih šarmantnih kuca jeste i u tome što su potencijalno najmanje opasne u pogledu izazivanja alergija. Veoma su zahvalni kao kućni ljubimci jer se gotovo uopšte ne linjaju. Imati jorkija je i veoma praktično ako ste osoba koja voli da putuje, ili zbog posla često menja mesto boravka i rada − lako ga je voditi na putovanja u transporteru, jer staje gotovo u svaki. Iskustvo je pokazalo da vole da borave u njemu i kad nisu na putu – često u njemu spavaju tokom noći, jer im transporter daje osećaj sigurnosti i zaštićenosti.

Dlaka jorkširskog terijera

Imaju prelepo krzno koje zahteva svakodnevnu negu, a duge „šiške” bi im trebalo vezivati u rep kako bi im se zaštitile oči i kako bi mogli nesmetano da gledaju. Zlatno-smeđe su boje, s crnim paležom, duge, sjajne i fine dlake poput svile koja pada s obe strane do poda. Ako se ne takmiče na psećim izložbama, vlasnici ih najčešće šišaju kratko. Ukoliko se jorki takmiči na izložbama, dlaka mora biti besprekorne boje, izgleda i sjaja, što se postiže brižnim i ispravnim češljanjem (ne čupanjem) dlake, vezivanjem repića na glavi, a ostale dlake uvijanjem pomoću svilenih papirića kako bi se očuvale njene dužina i kvalitet. Kupaju se specijalnim šamponima namenjenim zahtevnoj dlaci, a tajnu nege jorkširskih terijera ipak najbolje znaju grumeri i iskusni odgajivači, pa za takmičenja ipak potražite njihove savete i pomoć. Dlaka na glavi i šapama je žarko crvenkasto-zlatne boje. Na leđima je tamna, ta boja počinje iza ušiju, preko vrata, pokriva cela leđa i rep, koji je od polovine nešto tamniji. Boja mora biti čista, ni u kom slučaju mešana s drugim nijansama, inače vaš jorki neće moći da se takmiči.

Zdravlje jorkširskog terijera

Osetljivi su na hladnoću i preferiraju boravak u toplom, ali ih tokom jeseni i zime možete zaštititi toplim jaknicama i povesti u šetnju. Uglavnom su dobrog zdravlja, ali mogu patiti od bronhitisa i problema sa zubima, kao i od paralize ekstremiteta uzrokovanim krhkim kostima. Preporuka je da ih hranite isključivo premium suvom hranom zbog zdravlja usne duplje i koštanog sistema. Mogu imati problema s očima, pa bi na njih trebalo obratiti posebnu pažnju, a kako imaju i uzak grkljan, kada se uzbude ili ako malo jače povučete povodac – počinju da kašlju.

Prosečan životni vek jorkširskog terijera je od 10 do 15 godina, dok ekstremno patuljasti jorkiji žive nešto kraće. U knjizi rekorda postoji zabeležen rekord – jorki koji je živeo 21. godinu.

Ako je ženka teža − lakše se porađa, dok malene kuje do dva kilograma težine uglavnom štence na svet donose carskim rezom. Broj štenadi uglavnom je od dva do četiri, ali dešava se da okote i šest ili sedam malenih jorkija. Patuljasti jorkširski terijer dostiže visinu od 15 do 17 centimetara i težinu do 3,2 kilograma. Jorki normalne veličine dostiže visinu do 21 centimetra i težinu do 7 kilograma.