Psu koji živi u stanu obezbeđujemo osnovni osećaj pripadnosti time što mu dozvoljavamo da deli prostor sa nama. Ipak, veliki broj pasa ceo svoj život provede u dvorištu. To ima svoje prednosti, ali problem nastaje onda kada se našim četvoronožnim prijateljima ne dozvoli da postanu punopravni članovi domaćinstva i tako razviju osećaj izopštenosti iz „čopora“.
Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock
Potomci vukova – psi, pripitomljeni su pre više hiljada godina, ali i pored toliko vremena nisu izgubili jednu važnu odliku svojih predaka, a to je da su izuzetno društvene životinje. Njima je i dalje potreban čopor, a jedino mi možemo da igramo tu ulogu kada se odlučimo da nam budu ljubimci. Psu koji živi u stanu obezbeđujemo osnovni osećaj pripadnosti time što mu dozvoljavamo da deli prostor sa nama. Ipak, veliki broj pasa ceo svoj život provede u dvorištu. To ima svoje prednosti, ali problem nastaje onda kada se našim četvoronožnim prijateljima ne dozvoli da postanu punopravni članovi domaćinstva i tako razviju osećaj izopštenosti iz „čopora“.
Stan
Zbog toga je bitno da pre nego što nabavite psa dobro izvagate koje su prednosti i mane kučeta koji će živeti u dvorištu i onog koje će deliti prostor sa vama. Za većinu ljudi koji žive u gradu, pas u stanu je jedina opcija. I dok je ne tako davno bilo nezamislivo da čovek deli životni prostor sa psom danas je to čak i preporučljivo. Stručnjaci izdvajaju nekoliko benefita:
Naravno postoje i rizici držanja psa u stanu, ali ako ste ih svesni i pazite da do njh ne dođe nema razloga za brigu. Treba navesti da postoji veći rizik da „zakačite“ neku zoonozu, ali i da vi zarazite svog psa. Takođe, deljenje prostora znači da će možda pas pokušati da „brani“ neke stvari koje smatra svojima u kući (npr. krevet, fotelju, igračku…). Takvo ponašanje morate iskoreniti čim se jave prvi znakovi.
Dvorište
Sve ovo ne znači da pas nikako nije za dvorište. Štaviše u Srbiji izuzetno veliki broj vlasničkih pasa živi van stanova i kuća. Ipak, treba praviti jasnu razliku između dobro zbrinutogkučeta i onog koje je zanemareno u dvorištu, nema adekvatne uslove za život i izloženo je vremenskim nepogodama…
Rase
Ceo naš region ima klimu koja je za svaku rasu manje ili više teško podnošljiva. Za zimske pse leta mogu da budu „paklena“, dok rase koje bolje podnose vrućine imaju problem sa niskim temperaturama, snegom, kišom… Stručnjaci ističu da kada temperatura padne ispod -17, čak i haskiji moraju da imaju adekvatno sklonište. Psi sa manje krzna ne bi trebalo da dugo budu napolju već na četiri celzijusa.
Brojka
4 stepena je donja granica temperature kada manje otporni psi ne treba da ostaju dugo napolju
KUĆNE NAVIKE
Ako psa držite isključivo u dvorištu dobićete životinju koja ne zna da se ponaša u zatvorenom prostoru. I dok vam to na početku možda ne deluje kao veliki problem kasnije može da vam zasmeta. To praktično znači da sa njim ne možete da idete u goste, u restorane i kafiće koji su pet friendly… To je još jedan od razloga zašto je bitno da psa još od malih nogu navikavate na kuću i učite ga kako treba da ponaša u zatvorenom prostoru.
Najbolje rase za život u dvorištu: aljaski malamut, američki lisičar, australijski govedar, australijski ovčar, border koli, belgijski ovčar, bernski pastirski pas, čau čau, nemački ovčar, pirinejski planinski pas, šarplaninac, švajcarski planinski pas, irski vučji hrt, mastif, norveški sivi gonič, bobtejl, rotvajler, samojed, sibirski haski