Širok je krug nejestivih predmeta koji mogu da se nađu na „jelovniku” ljubimaca koji imaju određeni poremećaj u ishrani. Iskustvo pokazuje da u stomake ovih životinja najčešće zalutaju kamenje i sitni delovi plastike, ali nije retkost da se pas zaleti i na hartiju, malter ili slične materije. Unošenje nejestivih materija u veterinarskoj nauci naziva se „pika sindrom”.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Koliko puta ste čuli da je nečiji ljubimac pojeo kamen, parče grane s drveta ili plastičnu igračkicu? Iako se ovakve dramatične vesti nikako ne uklapaju uz karakter i navike naših pasa, one ne predstavljaju posebno čudo. Ova vrsta navika, međutim, ume da bude veoma opasna po zdravlje životinja. Ovakve sklonosti nekih jedinki dobro su poznate stručnjacima i veterinarima, ali odgovor na dileme o nastanku nije kratak ni jednostavan.

Nejestivi predmeti

Širok je krug nejestivih predmeta koji mogu da se nađu na „jelovniku” ljubimaca koji imaju određeni poremećaj u ishrani. Iskustvo pokazuje da u stomake ovih životinja najčešće zalutaju kamenje i sitni delovi plastike, ali nije retkost da se pas zaleti i na čarapu, hartiju, malter ili slične materije. Unošenje nejestivih materija u veterinarskoj nauci naziva se „pika sindrom”, a u mnoštvu njenih oblika najspecifičnija je pojava koprofagija – oblik ekstremnog ponašanja životinje koji podrazumeva uzimanje sopstvenog ili izmeta drugih životinja.

Uzroci

Bez obzira na napredak nauke, za sada nema potpuno jasnog objašnjenja šta je razlog poremećaja. Ova vrsta proždrljivosti može da bude izazvana usamljenošću ljubimca i njegovom željom da skrene pažnju vlasnika na sebe. Ovaj simptom postoji i kod ljudi, posebno dece i tinejdžera, koji često prave svakakve ludosti kako bi bili u centru pažnje roditelja i šireg društva. Gutanje različitih predmeta, s druge strane, može da prouzrokuje i nedostatak određenih materija u običnoj ishrani. Životinja u tom slučaju traga za nekom vrstom suplementa koji obično nalazi u okolini. Ovakvo ponašanje može takode biti prouzrokovano i frustracijom ili nervozom. Slično kao i kod ljudi, ovakve pojave mogu početi kao igra isprobavanja ukusa i tvrdoće predmeta, a kasnije prerasti u redovno žvakanje i gutanje…

Koprofagija

Postoji i pretpostavka da je koprofagija nastavak normalnog roditeljskog ponašanja kod životinja koje uključuje gutanje izmeta svog poroda radi higijene mesta na kome se nalazi leglo. Neki stručnjaci tvrde da se ova pojava česće događa kod životinja koje žive u pustim i u hrani oskudnim krajevima, ili koje su često zatvorene u malom prostoru ili dobijaju vrlo malo pažnje od svojih gospodara.

Pika sindrom

Pika sindrom nije neobičan ni za čoveka, a posebno su mu sklone žene u trudnoći. Gutanje materije koja nije za jelo, bez obzira na različita naučna objašnjenja njegovog porekla, ume da bude velika pretnja zdravlju ljubimca. Strana tela mogu teško da oštete ili zablokiraju organe za varenje. U nekim slučajevima mora da se izvrši i operacija kako bi se strano telo izvadilo iz tela životinje. Stručnjaci za ovakve situacije preporučuju obavezno uklanjanje rizičnih predmeta iz okruženja ljubimca, kako bi šansa da zgrabi neprimeren zalogaj bila što manja. Jedno od rešenja ovog problema može da bude prskanje predmeta koje pas želi da gricka ili pojede nekom supstancom, kao što su limunov sok, biber ili manja količina sirćeta, što će psa odbiti od loše navike.

Ishrana

Ako je pas generalno orijentisan ka hrani ili proždrljiv, potrebno je promeniti mu režim ishrane. Preporučuje se davanje nešto veće količine niskokalorične vlaknaste hrane više puta na dan kako bi mu se umanjio apetit i želja za hranom. Postoji i mogućnost da je ovakvo ponašanje najobičnija želja za pridobijanjem pažnje vlasnika. U takvoj situaciji možete pokušati da odviknete svog ljubimca od njegovog „fetiša” nekim glasnim neprijatnim zvukom ili prskanjem vodom. Pokušajte da akciju izvedete ako je moguće tako da vaš ljubimac ne shvati da kazna stiže od vas, i obavezno ga pohvalite kad ostavi neželjeni predmet.

Mladi psi

„Pika se uobičajeno javlja kod štenadi i pasa starih do šest meseci, a u svom kompulzivnom obliku može se nastaviti i kod starijih pasa nakon što prerastu fazu istraživanja okoline. Uzrok takvog ponašanja može biti nedostatak nekih hranjivih materija, ali može da predstavlja i znak metaboličkih bolesti, anemije, bolesti probavnog sistema ili parazita. Kod zdravih pasa koji su izuzetno motivisani za potragu za predmetima koji nisu hrana i gutanje istih reč je o kompulzivnom poremećaju u ponašanju. Uzroci takvog problema u ponašanju mogu biti: anksioznost, dosada i nedostatak fizičke aktivnosti ili traženje pažnje vlasnika. Pas koji misli da je zanemaren zahtevaće pažnju, pa bila ona i negativna”, kaže veterinar Milka Radović Baralić.

Kako pomoći

Ako je pas pravilno hranjen kvalitetnom hranom koja zadovoljava sve njegove nutritivne potrebe i potpuno je zdrav, prema rečima naše sagovornice, potrebno je pokušati odučiti ga od takvog ponašanja. Kad god je moguće, onemogućite mu dostup predmetima kod kuće koje bi mogao progutati. U šetnji bi bilo dobro da je na povodniku, a korisnim može da se pokaže i brnjica, koja će fizički sprečiti gutanje kamenja i drugih „zanimljivih” predmeta.

„Ljubimcu treba osigurati dovoljno fizičke aktivnosti tokom dana. To se postiže dugim šetnjama i igrama koje će psa izmoriti i sagoreti mu energiju koju bi inače usmerio na traženje predmeta koje može progutati. Do rešenja problema može da se dođe i nabavkom zanimacija poput interaktivnih igračaka u koje se stavlja hrana, koje će ga držati zainteresovanim i motivisanim da do te hrane dođe. Dobro je i raditi sa psom na tome da se odazove na poziv, kao i da pusti, sedne ili laje na komandu, naravno, sve uz pozitivnu motivaciju nagrađivanjem hranom ili pohvalom. Tako će vremenom doći do bolje poslušnosti, pas će dobiti pažnju koja mu je potrebna, a njegova pažnja neće biti usmerena samo na potragu za nejestivim predmetima”, objašnjava naša sagovornica.

Zašto jedu izmet?

Posebno delikatan poremećaj je koprofagija. Konzumiranje izmeta, osim što je estetski neprijatno, može da izazove i promene u radu probavnog trakta. Pretpostavlja se da pas jede svoj izmet zato što mu u svakodnevnoj ishrani nedostaju određene materije. Ova tvrdnja ne mora biti apsolutno tačna, naročito kad koprofagiju primetimo kod zdravih pasa koji uzimaju hranu superpremijum kvaliteta, koja ima optimalno izbalansirane sve sastojke hrane.

Svakom organizmu tokom jednog dana potrebne su određene doze proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala, masnih kiselina… Samo pravilan odnos ovih materija psu garantuju rast, čvrstinu, razmnožavanje… Kad pas jede svoj izmet, smatra se da mu nedostaju vitamini i minerali. Vitamini učestvuju u nizu metaboličkih procesa u organizmu, oni „otključavaju” i razgrađuju niz enzima, ugljenih hidrata, mineralnih materija, sintezu hormona… Minerali su takođe esencijalni, a naročito su potrebni organizmu u porastu, za mineralizaciju koštane mase.

U izmetu zdravog psa nema hranljivih materija koje mogu biti od koristi za psa. Nekad, ako organizam nije u mogućnosti da svari masti, dolazi do pojave nesvarenih masti u izmetu, a zbog njihovog nedostatka u organizmu, pas poseže za onim za šta se ne bez razloga naglašava da se ne jede. To je ujedno i najčešće objašnjenje ove pojave kod životinja.

Ukoliko se pas hrani adekvatnom hranom i nema zdravstvenih problema, preporučuje se da se u ovakvim sitacijama primeni neki od vitaminsko-mineralnih preparata koji će nadoknaditi eventualni manjak.

Porodica

Pas je društveno biće. U prirodi bi živeo u čoporu, ponašajući se po pravilima čopora i u skladu sa hijerarhijskom lestvicom na kojoj se nalazi. U društvu čoveka, pas porodicu sa kojom živi doživljava kao svoj čopor, a ljude kao pse koji su malo drugačiji od njega. Pravila su ista, a pas će uvek težiti da bude dominantan. Kad pas ostaje dugo sam, ili kad mu ljudi ne posvete dovoljnu količinu pažnje, on pati i nekad se desi da pokaže određeni oblik ponašanja kako bi privukao pažnju na sebe ili kako bi suzbio stres. Konzumiranje izmeta može biti posledica nedostatka pažnje. Naime, svaki put kad on pojede izmet, vi mu ukažete pažnju, zabrinutost, pa pas usvoji taj oblik ponašanja.

Vitamini

U ovim slučajevima preporučuje se korišćenje vitaminskih preparata. Ishrana bi trebalo da je adekvatna uzrastu i veličini životinje (superpremijum hrana za juniore velikih rasa). Pored korekcije ishrane, pokušajte da mu posvetite više pažnje i da ga podstaknete fizički i mentalno. Kad se desi da pojede svoj izmet, ignorišite ga. Trebalo bi da nauči da pažnju dobije na neki drugi način – donošenjem loptice, zajedničkom igrom ili slično.