Zagrljaj predstavlja radnju neprirodnu za pse – spuštajuću šapu na telo drugog, pas iskazuje dominaciju.
Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock
Kako pokazujete svom psu da ga volite? Provodite vreme s njim, igrate se? Kupujete mu najkvalitetniju hranu i igračke? Puštate ga da spava u vašem krevetu? A kad vas posebno preplave emocije prema čupavom stvoru, da li ga zagrlite?
Iako možda ne volite da vas prijatelji i poznanici grle i dodiruju, o nepoznatima da i ne pričamo, kad ugledate psa, imate li poriv da ih obuhvatite rukama i priljubite uz sebe jako, jako?
Zagrljaj je višestruko koristan za ljude. Osim što povećava povezanost između osoba koje se grle, grljenje podiže nivo hormona serotonina, dopamina, endorfina i oksitocina.
Endorfin smanjuje osećaj bola, blokirajući signalne puteve koji ga prenose i prokrvljujući bolna tkiva. Nivoi dopamina su sniženi kod ljudi koji boluju od depresije i neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove, te zagrljaj makar malo može poboljšati njihovo stanje. S
erotonin podiže raspoloženje i nivo samopouzdanja, a oksitocin smanjuje nivo hormona stresa, kortizola. Izgleda da nekoliko zagrljaja dnevno snižava krvni pritisak, usporava rad srca i deluje pozitivno na naš imuni sistem.
Ipak, iako grljenje psa može imati odlične psihofizičke posledice po nas, saveti stručnjaka za ponašanje životinja ukazuju na to da uticaj zagrljaja na naše ljubimce može biti suprotan.
Stvar je, zapravo, vrlo jednostavna i logična – zagrljaj predstavlja radnju neprirodnu za pse; spuštajuću šapu na telo drugog, pas iskazuje dominaciju.
Takođe, psi su životinje kojima je, u slučaju opasnosti, prvi instinkt da pobegnu, a ne da napadnu i ujedu. Kada ih grlimo, podižemo im nivo stresa tako što im onemogućavamo slobodu i ugrožavamo lični prostor, a to kao izbor ostavlja drugo najbolje rešenje – zube.
Time ne čudi što svake godine veliki broj dece biva ujeden, što od poznatih, što od nepoznatih pasa.
Naravno, neće svaki pas pribeći agresiji u situaciji koju procenjuje kao ugrožavajuću po sebe. Ponašanje životinje će zavisiti od toga u kakvom je raspoloženju, koliko vas poznaje, ali pre svega kakvog je karaktera.
Submisivniji pas će okretati glavu od vas, nervozno se oblizivati ili zevati, „lepiće“ uši za glavu i moći ćete da mu vidite beonjače. Dominantniji psi će pokazati nezadovoljstvo na mnogo očigledniji način. Dobro je ako se demonstriranje uznemirenosti završi samo na režanju.
Stenli Koren, profesor psihologije s British Columbia Univerziteta, analizirao je 250 fotografija na kojima čovek ili dete grle psa.
Na čak 81,6% fotografija pas na jedan ili više načina pokazuje znake nelagodnosti, anksioznosti ili stresa; na 10,8% proučenih fotografija pas je bio neutralan, dok je na samo 7,6% delovalo da je pas opušten.
Neki bihejvioristi ne isključuju zagrljaj kao opciju. Oni preporučuju da psa grlite samo ukoliko ga dobro poznajete (u prevodu – najbolje svog psa) i ukoliko ste uvereni da ne pokazuje znake stresa.
Naglašavaju da je i vaše rapoloženje bitno u momentu pokazivanja naklonosti, te da to radite kad ste opušteni i srećni. Obeshrabrujuća vest za one koji pse vide kao ekskluzivnog psihoterapeuta.
Otkrijte šta vašem psu prija. Moguće je da je i on u onih 7,6%. U procesu upoznavanja, pokušajte da ne izjednačavate njegova ponašanja s ljudskim, ma koliko vam delovala slična. Kao dobre vođe čopora, naučite potrebe svog ljubimca i jezik kojim vam se obraća.