Ovi psi su, kako bi se to žargonski reklo, skupi za održavanje.
Tekst: petmagazine.rs; Foto: Shutterstock
Predivni su ljubimci, razume se, ali nega njihove dlake ili troškovi veterinara (s obzirom na to da mnogi psi imaju predispoziciju za teške bolesti) mogu dostići zaista visoku cifru. Naravno, ako psa kupite od odgovornog odgajivača i redovno ga vodite veterinaru i slušate njegove savete, ove boljke mogu se zaobići.
Budući vlasnici o ovom aspektu posedovanja mezimca često uopšte ne razmišljaju, a trebalo bi da imaju u vidu da je pas član porodice i da se njegovoj nezi i zdravlju mora posvetiti pažnja baš kao i svakom drugom članu domaćinstva.
Ukoliko razmišljate o kupovini ljubimca, evo koje rase bi trebalo da izbegnete ako nemate dubok džep:
Tibetanski mastif – njegova dlaka je duga i gusta, tako da je održavanje njegovog prelepog krzna velika i skupa obaveza. Takođe, i ovaj pas veoma je skup, jer mu se prosečna cena kreće oko 3.000 dolara. Da li ste znali da je najskuplji pas na svetu upravo tibetanski mastif? Jedno štene ovog psa u Kini prodato je za neverovatnih dva miliona dolara!
Irski vučji hrt – ovi psi spadaju u „gigantske“ pa im je stoga mnogo toga potrebno i to u velikim količinama. Pre svega potrebno im je mnogo hrane pa je to najveći izdatak njihovih vlasnika. Takođe, poznato je da veliki psi, nažalost, žive gotovo duplo kraće od ostalih. Prosečan životni vek irskog vučjeg hrta je od šest do osam godina. Tokom života najčešće obole od kardiovaskularnih problema i displazije kukova, pa su i troškovi lečenja kod veterinara ozbiljno visoki.
Zlatni retriver – Životni vek im je od deset do 12 godina, a tokom života najveći broj pripadnika ove rase oboli od kancera. Troškovi lečenja su veliki.
Čau čau – Veoma su dugovečni i žive od 13 do 16 godina. Međutim, skloni su brojnim bolestima poput kancera, dijabetesa i autoimunih bolesti. I sami štenci veoma su skupi, a nega njihovog prelepog krzna takođe je ozbiljna stavka na listi troškova.
Nemački ovčar – najomiljeniji pas u Srbiji. Cena šteneta od registrovanog odgajivača može biti visoka, ali najveći problem zapravo jesu neregistrovani odgajivači koji „proizvode“ pse s ozbiljnim zdravstvenim oboljenjima poput – teških alergija, bolesti gatrointestinalnog sistema, predispozicije za kancer i displazije kukova. Cene lečenja ovih oboljenja su astronomske.
Engleski buldog – štenci su veoma skupi, u svetu je prosečna cena šteneta oko 2.500 dolara. Skloni su brojnim zdravstvenim problemima zbog brahicefalne njuške i specifične građe, pa tako većina buldoga oboli od srčanih problema, displazije kukova, raka, alergija.
Francuski buldog – baš kao i engleski, deli iste zdravstvene tegobe uz dodatak ozbiljnih respiratornih problema.
Stari engleski ovčar (Bobtejl) – Veoma su zdrava pasmina, ali njegove vlasnike očekuju veliki troškovi održavanja njegovog prelepog, gustog krzna. Imaju dva gusta sloja krzna koji se moraju redovno šišati, a uz to, i ova rasa spada u veoam skupe. Cena šteneta je u proseku oko 1.250 dolara.
Bernandinac – Nega krzna je izazovna, a najveći broj pripadnika ove rase ima ozbiljnih problema s kukovima i s torzijom želuca. Životni vek im je od osam do deset godina.
Aljaski malamut – Redovno šišanje i nega uz bolesti poput displazije kuka i katarakte stavljaju ovog psa na 10. mesto na listi.
Jorkširski terijer – ima dug životni vek (oko 16) godina, ali najveća stavka u budžetu je redovno šišanje i nega, jer ovi psi imaju jednu od najlepših frizura u psećem svetu. Da bi im dlaka ostala paperjasta i sjajna, redovne posete grumerima su obavezne.
Rotvajler – tokom života „zarade“ ozbiljna oboljenja poput displazije kukova i srčanih bolesti. Troškovi lečenja mogu biti ozbiljno visoki.
Bernski planinski pas – ima prelepu, dugu i svilenkastu dlaku koju treba stalno održavati. Skloni su i brojnim genetskim bolestima, najćešće – displaziji kukova i laktova, kao i bolestima krvi, u prvom redu Fon Vilebrandovoj bolesti koja utiče na sposobnost zgrušavanja krvi.
Samojed – njegovo prelepo krzno mora se redovno održavati, a samojedi imaju čestu naslednu bolest – retinalnu atrofiju koja dovodi do slepila. Takođe, alavi su pa često pate od dijabetesa.
Pudla – Na četiri do šest nedelja obavezna je poseta profesionalnom grumeru koji će njihovo krzno držati u perfektnom stanju. Uglavnom su zdravi psi, ali mogu oboleti od displazije kuka, epilepsije, torzije želuca.