Pas
Vodič za udomljavanje odraslog psa bez grešaka
Vodič za udomljavanje odraslog psa bez grešaka
Pas koji je u skloništu tih, u privremenom smeštaju umiljat ili na prvom susretu razigran, ne mora se isto ponašati kada stigne u vaš dom. Zato vodič za udomljavanje odraslog psa ne počinje izborom povoca i činije, već pitanjem da li ste spremni da mu date vreme, rutinu i strpljenje dok se ne oseti bezbedno.
Odrasli psi se često nepravedno preskaču jer ljudi pretpostavljaju da su štenci lakši za povezivanje ili da se stariji pas više ne može naučiti novim navikama. U stvarnosti, odrasli pas često već zna osnovna pravila života u kući, njegov karakter je jasnije vidljiv, a potreba za stalnim nadzorom obično je manja nego kod šteneta. Ipak, njegova prošlost može biti nepoznata, a period prilagođavanja traži miran i odgovoran pristup.
Vodič za udomljavanje odraslog psa počinje realnom procenom
Pre nego što upoznate psa, sagledajte svoju svakodnevicu bez ulepšavanja. Koliko vremena pas realno može da bude sam? Da li svi ukućani žele psa i da li su spremni da dele obaveze? Da li živite u stanu bez lifta, imate malu decu, mačku ili drugog psa? Odgovori ne služe da vas obeshrabre, već da pomognu da pronađete psa čije potrebe odgovaraju vašem domu.
PROČITAJ JOŠ
Energičan pas koji je navikao na duge šetnje neće biti zadovoljan sa dva kratka izlaska dnevno, ma koliko bio drag. S druge strane, mirniji odrasli pas može se odlično uklopiti u stan, ali i njemu su potrebni redovno kretanje, njuškanje, kontakt i mentalna stimulacija. Veličina psa nije jedini pokazatelj njegove potrebe za aktivnošću.
Razgovarajte otvoreno sa osobom koja brine o psu, hraniteljem ili udruženjem. Pitajte kako reaguje na muškarce, decu, bicikle, automobile, druge pse i mačke. Važno je i da saznate da li je naviknut na povodac, vožnju automobilom, ostajanje sam, kupanje i dodirivanje šapa. Ako za nešto nema pouzdanih podataka, to ne znači da psa ne treba udomiti – znači da u početku treba postupati opreznije.
Dobar znak nije samo to što vam pas priđe. Obratite pažnju na govor tela: opušteno telo, prirodno kretanje, radoznalost i sposobnost da se nakon uzbuđenja umiri uglavnom govore više od jednog veselog mahanja repom. Režanje, skrivanje, ukočenost ili izbegavanje pogleda nisu razlog da psa automatski odbacite. To su poruke da mu je potrebna veća distanca, strpljenje i, po potrebi, stručna podrška.
Upoznajte psa više od jednom
Ako okolnosti dozvoljavaju, nemojte odluku donositi posle jednog kratkog susreta. Prošetajte sa psom nekoliko puta i dozvolite mu da vas upozna bez pritiska. Posebno je korisno da u susretima učestvuju svi ukućani, kao i postojeći pas, uz pažljivo organizovano upoznavanje na neutralnom terenu.
Kod upoznavanja dva psa povoci treba da budu opušteni koliko je bezbedno, a susret kratak i miran. Direktno suočavanje licem u lice, forsiranje igre i nervozno zatezanje povoca mogu povećati napetost. Ako primetite ukočeno telo, uporno fiksiranje pogledom, podignutu dlaku ili guranje drugog psa, napravite razmak i ne insistirajte na kontaktu.
Ako u domu živi mačka, ne obećavajte sebi da će se životinje „same navići”. Nekim psima je potreban veoma postepen proces upoznavanja, fizička odvojenost na početku i stroga kontrola. Pas ne sme imati priliku da juri mačku, čak ni ako deluje razigrano. Jedna neprijatna potera može ozbiljno narušiti osećaj sigurnosti u domu.
Priprema doma: manje uzbuđenja, više predvidljivosti
Pre dolaska psa odredite njegov miran kutak. To može biti ležaj u delu doma kroz koji ne prolazi stalno neko od ukućana, ali ne i potpuno izolovana prostorija. Psima koji su doživeli promene posebno znači da imaju mesto na kom niko neće prilaziti, grliti ih ili uznemiravati dok odmaraju.
U prvim danima sklonite obuću, kablove, sitne predmete, lekove, sredstva za čišćenje i hranu koja nije za pse. Proverite balkon, kapiju i ogradu. Pas koji se uplaši nepoznatog zvuka može pokušati da pobegne iako je inače miran. Ogrlica sa identifikacionim podacima, mikročip i ažurirani podaci o vlasniku nisu formalnost, već važna zaštita.
Nabavite osnovnu opremu pre dolaska psa: odgovarajući povodac, sigurnu ogrlicu ili am, činije, ležaj, kese za izmet, igračke za žvakanje i hranu. Ne menjajte hranu naglo ako znate čime je pas do tada hranjen. Iznenadna promena ishrane, zajedno sa stresom preseljenja, može dovesti do proliva ili povraćanja. Ako prelazite na drugu hranu, radite to postepeno i pratite stolicu, apetit i opšte stanje psa.
Prva tri dana nisu merilo karaktera
Neki psi prvih dana spavaju mnogo, odbijaju hranu ili se kriju. Drugi deluju kao da su se odmah opustili, pa tek kasnije počnu da pokazuju strah od zvukova, negodovanje kada ostanu sami ili potrebu da čuvaju hranu. Nijedna od ovih reakcija nije neobična.
Zato u početku izbegnite posete, bučna okupljanja, odlazak u pseći park i duga putovanja. Uvedite jednostavan raspored: izlazak, obrok, odmor i kratka šetnja u približno isto vreme. Predvidljivost pomaže psu da razume šta može da očekuje, a to je temelj poverenja.
Ne zatrpavajte ga komandama. Ime, poziv, mirno hodanje uz vas i nagrada za poželjno ponašanje sasvim su dovoljno za prve nedelje. Kazne, vikanje, trzanje povoca i pokušaji da „pokažete ko je glavni” mogu pogoršati strah i stvoriti problem tamo gde ga nije bilo.
Zdravstveni pregled neka bude među prvim obavezama
Čak i kada pas deluje zdravo i imate podatke o prethodnoj nezi, pregled kod veterinara treba zakazati ubrzo nakon udomljavanja. Veterinar može proceniti opšte stanje, telesnu masu, zube, kožu, uši, oči i kretanje, kao i proveriti status vakcinacije, zaštite od unutrašnjih i spoljašnjih parazita i mikročipa.
Ovo je dobar trenutak da pitate o ishrani, sterilizaciji ili kastraciji ukoliko to nije rešeno, kao i o simptomima koje ne treba ignorisati. Kašalj, učestalo povraćanje, proliv koji traje, izrazita malaksalost, otežano disanje, bol pri hodu ili odbijanje vode zahtevaju hitniji savet veterinara.
Ako pas pokazuje intenzivan strah, čuva hranu, paniči kada ostane sam ili burno reaguje na ljude i pse, ne čekajte da problem postane svakodnevni sukob. Veterinar može isključiti zdravstveni uzrok promena ponašanja i preporučiti saradnju sa kvalifikovanim stručnjakom za ponašanje pasa. Rana pomoć je nežnija i uspešnija od kasnijeg popravljanja posledica.
Kako graditi poverenje bez forsiranja
Poverenje se kod odraslog psa ne osvaja velikim gestovima, već nizom malih, predvidljivih iskustava. Sednite blizu njega bez insistiranja na kontaktu. Pustite ga da vam priđe. Nagradite ga kada se opusti, pogleda vas, legne u vašoj blizini ili mirno reaguje na novu situaciju.
Deci jasno objasnite da pas nije igračka. Ne treba ga buditi, grliti preko glave, uzimati mu hranu ili prilaziti dok je u svom ležaju. Odrasla osoba treba da nadgleda svaki kontakt deteta i psa, naročito dok se svi još upoznaju. Najbezbedniji odnos nastaje kada pas ima pravo da se udalji, a dete nauči da to poštuje.
Ostajanje sam posebno uvodite postepeno. Počnite sa nekoliko minuta izlaska iz prostorije, zatim sa kratkim odlaskom iz stana. Povratak neka bude miran, bez velike buke i uzbuđenja. Ako pas zavija, uništava stvari ili pokušava da izađe čim ostane sam, nemojte ga kažnjavati po povratku – on ne povezuje kaznu sa ranijim ponašanjem, već sa vašim dolaskom.
Udomljavanje odraslog psa nije spasavanje koje se završi potpisom ili preuzimanjem povoca. To je odnos koji se gradi iz dana u dan, uz mirne šetnje, dosledna pravila i spremnost da slušate ono što pas govori ponašanjem. Kada mu date vreme da se navikne, odrasli pas može postati stabilan, nežan i odan član porodice na način koji se pamti godinama.
