Fantazije o komuniciranju sa životinjama postoje odavno – najranije od kada se doktor Dolitl pre 50 godina prvi put pojavio u Holivudu. Ali stručnjaci sada veruju da bi to konačno moglo da postane stvarnost.

To bi moglo biti postignuto pomoću veštačke inteligencije koja bi kreirala sisteme za prevođenje. Ti sistemi bi razumeli šta životinje “govore” i što misle o nama. Ova tehnologija predstavlja slomljenu granicu između svetova čoveka i životinja – mogućnost da se, po prvi put u istoriji, zaista razumemo sa drugim vrstama.

Izvor: The Telegraph, B92.net

PROČITAJ JOŠ

Koliko dugo žive hrčci, faktori koji na to utiču i kako omogućiti duži vek

Kako funkcionira AI prevođenje

Analiza ljudskih jezika kao osnova

Sistem koji se razvija analizirao je 70 ljudskih jezika kako bi utvrdio model po kojem bi kompjuter mogao da prevodi ono o čemu se govori, a da ne poznaje jezik koji tumači.

Ova tehnologija je revolucionarna jer:

• Ne zavisi od direktnog poznavanja jezika

• Pronalazi obrasce i strukture u komunikaciji

• Može da se prenese na druge vrste komunikacije – kao što je jezik životinja

Ključne ličnosti iza projekta

Aza Raskin, kreator opcija i softvera koji se koriste širom sveta, i Brit Selvitel, jedan od osnivača “Tvitera”, sada pokušavaju da primene isti model na tumačenje jezika životinja.

Ovo je fascinantan primjer kako liderske tehnološke figure koriste svoju stručnost za razumevanje prirodnog sveta – umesto samo za digitalni prostor.

Saznajte više o inteligenciji životinja i sposobnostima koje već poseduju.

Životinje kao prvo “iskušenje” – kitovi, majmuni, slonovi

Izbor životinja nije slučajan

Među prvima koji će biti “podvrgnuti” takvom modelu biće tri vrste koje su poznate po visoku intelektualnošću i sofisticiranoj komunikaciji:

1. Kitovi – Posebno grbavi kitovi
2. Majmuni – Poznati po kompleksnoj društvenoj strukturi
3. Slonovi – Slavni po svojoj memoriji i emocionalnoj inteligenciji

Ogromna količina podataka

Sistem će trebati da se treniira sa velikim količinama podataka:

• Over 50.000 sati audio zapisa komunikacije koja se odvija između grbavih kitova

• Zvučni zapisi sa jednog od najpopularnijih sastajališta slonova u Kongu

• Kompleksi signali koje koriste majmuni u svojoj interakciji

Količina podataka pokazuje serioznost ovog projekta – ovo nije prosta zabava, već stvarna naučna inicijativa.

AI Rosetta Stone – dekodiranje jezičkog koda životinja

Šta je Rosetta Stone u kontekstu AI?

“Rosetta Stone” je pozivanje na Rosettski kamen – artefakt koji je omogućio dekodiranje staroegipатских hieroglifa jer je sadrže isti tekst na tri jezika.

U ovom slučaju, AI Rosetta Stone bi trebalo da:

• Poredi komunikaciju između životinja sa komunikacijom među ljudima

• Pronalazi veze između životinjskog i ljudskog jezika

• Dekodira šta životinje “govore” – njihove poruke, emocije, namera

Mogućnosti – šta bi mogli da saznamo

Ako je ovaj projekat uspešan, mogli bismo da saznamo:

• Šta kitovi zapravo “pričaju” jedni drugima tokom selidbe

• Kakvu društvenu dinamiku majmuni koriste u svojim grupama

• Kako slonovi komuniciraju svoje emocije i planove

Ovo bi fundamentalno promenilo naše razumevanje životinja – od toga da ih vidimo kao “dumb” životinje do priznavanja da su intelektualci sa kompleksnom komunikacijom.

Tehnički izazovi i mogućnosti

Od teorije do prakse – šta je potrebno

Da bi ovaj sistem radio, potrebno je:

Veliki skupovi podataka:

• Zapisi komunikacije u prirodnom okruženju (ne u zatvorstvu)

• Raznovrsni primeri komunikacije

• Različiti konteksti interakcije

Sofisticiran AI model:

• Sposoban da pronalazi obrasce

• Sposoban da razume kontekst

• Sposoban da se prilagođava novim informacijama

Multidisciplinarni tim:

• Biologe koji razumeju životinje

• AI inženjere koji mogu graditi sisteme

• Lingviste koji razumeju jezike

Ograničenja koja još uvek postoje

Međutim, važno je biti realist – još uvek postoje ozbiljna ograničenja:

• Nismo sigurni da životinje koriste lingvističke strukture kao što to rade ljudi

• Intencionalnost životinjske komunikacije može biti drugačija od ljudske

• Mogućnost lažne interpretacije – AI može da prosledi ili krivo protumaći

Saznajte više o ponašanju životinja i komunikaciji.

Etičke implikacije – šta kada naučimo šta govore

Moralna odgovornost

Ako uspešno dekodiramo komunikaciju životinja, etička pitanja postaju kritična:

• Da li imamo moralno pravo da prisluškujemo životinjsku komunikaciju bez njihove saglasnosti?

• Šta ćemo uraditi kada saznamo šta životinje zapravo misle o nama?

• Kako će to da promeni našu zakonodavstvo oko prava životinja?

Potencijal za boljeću zaštitu

S druge strane, ovaj potencijal je ogroman:

• Mogućnost da razumemo patnju životinja

• Mogućnost da zaštitimo ugrožene vrste bolje

• Mogućnost da unapredimo blagostanje životinja u zatvorstvu

Praktična primena – šta to znači za nas

Udomljene životinje

Ako ova tehnologija postane dostupna, mogla bi se primeniti na udomljene ljubimce:

• Razumevanje šta naš pas zapravo hoće kada laje

• Dekodiranje mačjeg mijavanja i što zapravo “govori”

• Bliža konekcija sa našim ljubimcima

Divlje životinje

Na većoj skali:

• Bolje razumevanje migracijskih putanja životinja

• Sprečavanje konfliktа između čoveka i životinja kroz bolje razumevanje

• Zaštita ugroženih vrsta kroz dekodiranje njihove komunikacije

Budućnost – šta je sledeće?

Timeline projekta

Nije jasno precizno kada će ovaj projekat biti završen, ali trendy u AI razvoju sugerira da:

• Prve verzije AI Rosetta Stone-a mogu biti dostupne u sledećoj dekadi

• Preliminarni rezultati sa kitovima mogu doći u sledećim godinama

• Primena na pse i mačke može doći kasnije, čim se tehnologija izvanredna

Sci-fi postaje stvarnost

Ono što je Holivud prikazao sa doktorom Dolitlom – čovekovom sposobnošću da govori sa životinjama – nije više samo fantazija. To je realan projekat koji radi Aza Raskin, Brit Selvitel i njihov tim.

Kada se ovo konačno dogodi, svet neće biti isti. Naš odnos sa životinjama će se fundamentalno promeniti – od toga što smo “vlasnici” do toga što smo komšije u planeti koju delimo sa drugim inteligentnim bićima.

Zaključak – čekajući da čujemo šta životinje imaju da kažu

Veštačka inteligencija nas vodi ka novoj eri razumevanja. Možda je čas da slušnemo – ne samo naš glas u razgovoru – već i glasove kitova, šaptaje majmuna, i duboke zvukove slonova.

Ako ova tehnologija funkcionira kako je planirana, prvi put u istoriji čovečanstva ćemo stvarno znati šta životinje misle o nama. I to može biti najjednostavnije ili najsloženije iskustvo koje ćemo ikada doživeti.

Zapravo, doktor Dolitl nije bio fantazija – on je bio predviđanje budućnosti.