Jedan eksperiment je pokazao da psi po pravilu izbegavaju osobe koje su odbile da pomognu njihovom vlasniku. Izgleda da je povezanost pasa i vlasnika toliko jaka da od čoveka koji je nepravedan prema gazdi ne žele da uzmu čak ni hranu.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Mešanac Tomi nije mogao da se odvoji od svog vlasnika ni posle njegove smrti – više od dve nedelje proveo je čuvajući njegov grob.

Bokser Simon uspeo je da spase i odgurne četvorogodišnjeg dečaka s putanje automobila – hrabrošću koja ga je koštala života.

Slično se desilo i jazavičaru Leu koji je dao život za jedanaestogodišnju devojčicu suprotstavljajući se razjarenom bulmastifu.

Zahvaljujući veoma inteligentnom psu Kilijanu, vlasnici su otkrili da bebisiterka zapravo zlostavlja njihovog malog sina.

Veran kao pas

Ovo su samo neke od neverovatnih i srceparajućih priča koje dokazuju koliko su psi odani i verni, i koliko zaista znaju da budu najbolji prijatelji. Zapravo, ponekad su spremni da žrtvuju i više nego što bi većina naših „ljudskih“ prijatelja. Usled toliko vremena provedenog s ljudima, gledaju nas kao sebi ravne i izuzetno su osetljivi na ljudske akcije.

Ali, da li su sve te priče posebni slučajevi i sklonosti samo određenih, hrabrih pasa? Da li su psi generalno osetljivi na vlasnikove interakcije s drugim ljudima i da li umeju da protumače njihovo značenje?

Sudeći po istraživanju rađenom u Japanu, za razliku od brojnih životinja, pa čak i šimpanzi, bez obzira na ličnu korist, psi vrlo dobro procenjuju socijalnu situaciju i spremni su u skladu sa značenjem i da emotivno odreaguju.

Psi znaju ko je nepravedan

Eksperiment Kurošime i saradnika sastojao se od nekoliko situacija. Svaka je počinjala isto – naočigled psa, vlasnik je u rukama držao kutiju s poklopcem u kojoj se nalazio određeni predmet. S jedne strane je sedela osoba A, a s druge osoba B (takozvani neutralni učesnik).

Vlasnik pokušava da otvori kutiju, ali u tome ne uspeva. U prvoj situaciji, obraća se za pomoć osobi B, koja pridržava dno kutije, i vlasnik uspeva da podigne poklopac i izvadi predmet. U drugoj situaciji, vlasnik se obraća osobi A za pomoć, ali ona odbija da mu pomogne i okreće se na drugu stranu. Vlasnik uzalud nastavlja s otvaranjem.

U trećem slučaju (kontrolnoj situaciji), vlasnik pokušava da podigne poklopac, zatim stane i posmatra je. Ne traži ničiju pomoć, ali osoba A se svejedno okreće na drugu stranu. Svaka situacija se završava tako što vlasnik spušta kutiju na pod i ostavlja je.

Nedugo zatim, osoba A i osoba B nude psu omiljeni komad hrane na dlanu. Pas bira iz čije ruke će da uzme hranu.

Interkacija između vlasnika i osoba A i B nije imala nikakvu direktnu korist za psa. Prosto rečeno, nije morala mnogo da ga se tiče. Svakako bi dobio hranu. Pa ipak, rezultati su pokazali da psi redom izbegavaju osobu A koja je odbila da pomogne vlasniku.

Dokaz da je zaista stvar u neprijateljskom ponašanju osobe A, potvrđuje to što psi nisu pokazivali neku posebno preferenciju ni prema onome ko je pristao da pomogne vlasniku.

Izgleda da postoji toliko velika povezanost vlasnika i psa, da ih nepravda posebno zaboli što utiče na to kako tretiraju određene ljude iz okruženja.

Pas zna kada neko nije fer

Ove društvene životinje sposobne su nešto što ljudi usvajaju tokom odrastanja i socijalizacije. Recimo, deca tek od treće godine odbijaju da daju loptu nekome ko se loše ponašao prema drugoj osobi.

U ovoj studiji čak nije bilo nikakve korelacije između uzrasta psa i njegovog izbora. Interesantno je da šimpanze i dalje preferiraju one koji im daju hranu, bez obzira kako su se ponašali prema drugim ljudima. Pse nije omela ni hrana – ako procene da se desilo nešto što nije fer prema vlasniku, potpuno zanemaruju ličnu korist. Spremni su i na štrajk glađu!

Isti istraživači dalje planiraju da prošire ispitivanje i na mačke. Videćemo da li će i one da polože ovaj test, s obzirom na to da ih obično ocenjujemo kao prilično sebične i samožive životinje. Za pse nema sumnje – njihova ljubav je toliko jaka da naš neprijatelj postaje i njihov neprijatelj.