Unutrašnja ili spoljašnja antiparazitska zaštita?

Pas koji se uporno češe ne mora nužno imati buve, baš kao što mačka koja deluje potpuno zdravo može imati crevne parazite. Zato pitanje „unutrašnja ili spoljašnja antiparazitska zaštita” često polazi od pogrešne pretpostavke da jedna vrsta zaštite može zameniti drugu. U stvarnosti, one ciljaju različite parazite, a pravi izbor zavisi od vrste ljubimca, uzrasta, načina života, zdravstvenog stanja i preporuke veterinara.

Unutrašnja ili spoljašnja antiparazitska zaštita: nije isto

Spoljašnja antiparazitska zaštita namenjena je ektoparazitima – parazitima koji borave na koži i u dlaci. Tu pre svega spadaju buve, krpelji, vaši i šugarci, u zavisnosti od preparata i vrste životinje. Neki od ovih parazita izazivaju jak svrab i promene na koži, dok drugi mogu preneti ozbiljne bolesti.

Unutrašnja zaštita, odnosno dehelmintizacija, odnosi se na parazite koji žive u organizmu, najčešće u crevima. To mogu biti gliste, pantljičare i drugi crevni paraziti. Kod pojedinih pasa i mačaka infekcija prođe bez očiglednih znakova, ali kod drugih izaziva proliv, povraćanje, gubitak telesne mase, nadut stomak ili loš kvalitet dlake.

PROČITAJ JOŠ

Zašto mački opada dlaka?

Alergija na hranu kod psa – simptomi i rešenje

Drugim rečima, tableta protiv glista uglavnom neće zaštititi psa od krpelja, a ampula protiv buva ne rešava problem crevnih parazita. Postoje preparati sa širim spektrom delovanja, ali se ni oni ne biraju napamet. Veterinar treba da proceni da li konkretan proizvod odgovara vašem ljubimcu i rizicima kojima je izložen.

Zašto spoljašnja zaštita ne treba da čeka leto

Krpelje mnogi vlasnici povezuju isključivo sa prolećem i dugim šetnjama u prirodi. Međutim, u gradovima i prigradskim naseljima pas ih može pokupiti u parku, na travnjaku ispred zgrade ili u dvorištu. Aktivnost krpelja zavisi od temperature i vlažnosti, pa period rizika može početi ranije i trajati duže nego što očekujemo.

Buve su takođe mnogo više od neprijatnosti. Njihov ujed može izazvati alergijsku reakciju, intenzivno češanje i sekundarne infekcije kože. Osim toga, buve mogu učestvovati u prenošenju određenih pantljičara. Ako na ljubimcu pronađete buve, važno je razmišljati i o prostoru u kom boravi, jer se razvojni oblici buva ne nalaze samo na životinji već i u ležaju, pukotinama poda, tepisima i nameštaju.

Spoljašnji antiparazitici dolaze u više oblika: spot-on ampule, tablete za žvakanje, ogrlice, sprejevi i šamponi. Razlika nije samo u praktičnosti. Neki preparati odbijaju parazite, neki ih uništavaju nakon kontakta ili ujeda, a trajanje delovanja i spektar zaštite nisu isti. Za psa koji često pliva, živi sa malom decom ili provodi mnogo vremena u šumi, izbor može biti drugačiji nego za kućnu mačku koja retko izlazi napolje.

Mačke imaju posebna pravila

Mačke ne smeju dobijati preparat namenjen psu samo zato što je manja doza „pri ruci”. Određene aktivne supstance koje se koriste u preparatima za pse mogu biti veoma opasne za mačke. Poseban oprez potreban je i u domu u kom pas i mačka žive zajedno: mačka ne bi trebalo da liže tretirano mesto na psu niti da bude u bliskom kontaktu s njim dok se preparat potpuno ne osuši, ako veterinar tako savetuje.

Čak i mačka koja ne izlazi može doći u kontakt sa buvama. Možemo ih uneti obućom, odećom ili preko drugog ljubimca. Zato se procena rizika ne svodi samo na pitanje da li mačka ide napolje, već i na to sa kim živi i kakvo je njeno okruženje.

Kada je potrebna unutrašnja zaštita

Štenci i mačići posebno su osetljivi na unutrašnje parazite. Mogu se zaraziti vrlo rano, a veće opterećenje parazitima kod malog organizma brže dovodi do problema sa napredovanjem, varenjem i opštim stanjem. Zbog toga se program čišćenja od unutrašnjih parazita kod mladih životinja određuje ranije i češće nego kod odraslih, isključivo prema planu veterinara.

Kod odraslih pasa i mačaka ne postoji jedna univerzalna dinamika koja je dobra za sve. Pas koji redovno jede sirovo meso, lovi glodare, obilazi pseće parkove, boravi na selu ili ima naviku da jede svašta tokom šetnje ima drugačiji rizik od psa koji živi u stanu i šeta na povocu. Slično važi za mačku koja izlazi, lovi ili jede plen.

Analiza stolice može pomoći da se utvrdi da li paraziti postoje i koja vrsta je u pitanju. Ona je naročito korisna kada ljubimac ima proliv koji se ponavlja, mršavi, povraća, ima nadut stomak ili kada se u stolici primete neobične promene. Ipak, negativan nalaz jednog uzorka ne isključuje uvek infekciju, jer se izlučivanje razvojnih oblika parazita može menjati. Veterinar će reći da li je potrebno ponoviti pregled ili primeniti terapiju.

Ne dajte preparat „za svaki slučaj” bez provere

Antiparazitici jesu važan deo preventivne nege, ali nisu bezazlene bombone. Doza se određuje prema tačnoj telesnoj masi, vrsti životinje, uzrastu i zdravstvenom stanju. Greška je koristiti ostatak preparata od većeg psa, deliti tabletu bez jasnog uputstva ili birati proizvod samo po preporuci komšije.

Poseban oprez potreban je kod vrlo mladih životinja, gravidnih i dojilja, ljubimaca sa hroničnim oboljenjima, pasa koji su ranije imali neurološke probleme i životinja koje već koriste druge lekove. Ako pas ili mačka povrati nakon davanja tablete, postane izrazito malaksao, ima drhtavicu, otok lica, pojačano slinjenje ili neuobičajeno ponašanje, odmah pozovite veterinara i sačuvajte pakovanje proizvoda.

Kupanje i češanje nakon spot-on preparata takođe zaslužuju pažnju. Blaga, kratkotrajna nelagodnost na mestu aplikacije može se javiti, ali intenzivan svrab, crvenilo, opadanje dlake ili promene ponašanja nisu nešto što treba ignorisati. Ne kupajte ljubimca neposredno pre ili posle nanošenja preparata ako uputstvo to ne dozvoljava.

Kako da napravite realan plan zaštite

Najkorisnije je da sa veterinarom napravite jednostavan godišnji plan i upišete datume primene u telefon ili kalendar. Tako se nećete oslanjati na pamćenje, a lakše ćete pratiti da li je ljubimac dobio odgovarajuću zaštitu na vreme.

Plan treba da uzme u obzir nekoliko stvari: da li ljubimac izlazi napolje, gde šeta, da li putuje, da li živi sa decom ili drugim životinjama, da li jede sirovu hranu i da li je ranije imao buve, krpelje ili crevne parazite. Nije isto zaštititi gradskog psa koji svakog vikenda ide na Frušku goru i isključivo kućnu mačku, ali oba ljubimca zaslužuju promišljen pristup.

Ne zaboravite ni higijenu prostora. Redovno usisavanje, pranje ležajeva i uklanjanje izmeta iz dvorišta smanjuju mogućnost ponovne zaraze. Kod potvrđenih buva često je potrebno istovremeno tretirati sve životinje u domaćinstvu, uz savet veterinara, jer zaštita samo jednog ljubimca retko rešava ceo problem.

Najbolja antiparazitska zaštita nije ona koju ste slučajno kupili kada ste videli krpelja, već ona koja je prilagođena baš vašem psu ili mački. Kada prevenciju planirate na vreme, ljubimac ima više šanse da ostane zdrav, a vi manje razloga za brigu posle svake šetnje, češanja ili promene u stolici.