I pas može imati vedar i otvoren, ili pak bojažljiv i ne tako ružičast pogled na svet. Takođe, sa psima delimo i istu kategorizaciju temperamenta ličnosti na kolerike, sangvinike, melanholike i flegmatike. Naučnici nam otkrivaju kako da saznate kojoj grupi pripada vaš voljeni mezimac.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

U modernom svetu ispunjenom bukom, manjkom slobodnog vremena, poplavom informacija, teškim bremenom obaveza i multitaskinga ne pate samo ljudi već i psi. Stručnjaci već nekoliko godina upozoravaju da je broj pasa koji pate od anksioznosti i stresa u porastu.

Međutim, baš kao što se vedri i optimistični ljudi lakše bore s izazovima, i psi koje krase ove osobine manje su podložni emocionalnim „brodolomima“. One jedinke koje su sklone negativnosti, bilo da govorimo o ljudima ili različitim životinjskim vrstama, pre će burno reagovati na negativne stimuluse ili imati negativne reakcije na promene u svom okruženju.

Problemi u ponašanju pasa

Negativan pogled na svet i okruženje može pse predisponirati za emocionalne patnje u mnogim situacijama u kojima bi psi s „ružičastim“ pogledom na svet reagovali potpuno normalno ili čak ne bi ni imali reakciju. Mnoge probleme u ponašanju mezimaca vlasnici bi mogli da preduprede kada bi znali da je njihov mezimac pesimista, odnosno, da su mu potrebni pomoć i podrška.

Šape i psiha

Naučnici s Kraljičinog univerziteta u Belfastu (Severna Irska) početkom januara objavili su svoje istraživanje u popularnom američkom magazinu Bark (Lavež) i otkrili nam da i pse možemo podeliti na pesimiste i optimiste. I ne samo to, dali su nam i praktično „oruđe“ pomoću kog možemo utvrditi kojoj grupi pripada naš ljubimac. Verovali ili ne, naučnici su utvrdili da posmatrajući koja je šapa kod vašeg psa dominantna (desna, leva ili jednako obe), možete utvrditi da li je pas optimista ili pesimista.

Hemisfere mozga

Možda niste znali, ali kod životinja se pozitivan ili negativan odnos prema svetu može odrediti na osnovu toga koja im je hemisfera mozga dominantnija. Emocionalno procesuiranje stvari koje sprovode obe strane mozga su drugačije. Leva strana mozga sprečava strah, podstiče radoznalost pri istraživanju sveta i tera na istraživanje novih stimulusa.

Da li znate… da bi, kad uzimate štene od odgajivača, na osnovu informacija koje vam daje, morali da znate kakvog je pas karaktera

Desna strana mozga, pak, pre će uzrokovati povlačenje pred novim stimulusima i njihovo „plašljivo“ tumačenje. S obzirom na to da je svaka strana tela pod kontrolom suprotne strane mozga, psi kojima je dominantna leva šapa više koriste desnu hemisferu mozga, i obrnuto – psi s dominantnijom desnom šapom više koriste levu. To u prevodu znači da su psi koji upadljivo više koriste levu šapu u velikom riziku da tokom života pate od emocionalnih teškoća i da se teže bore s izazovnim situacijama.

Testovi

Kako bi potvrdili ovu tezu, naučnici iz Belfasta su pse testirali u nizu eksperimenta s traženjem hrane. Postoji standardni takozvani Kong test pomoću koga se ispituje koja je šapa dominantnija – gleda se kojom šapom će pas „stabilizovati“ Kong igračku, kao i kojom će iz nje izvlačiti granule, a sve vreme se broji koliko puta je upotrebio koju šapu u ovim zadacima.

Psi su takođe navođeni da dođu do posude s hranom na jednom mestu, a onda im je hrana davana na drugom, bilo blizu ili na prilično udaljenom mestu od prve tačke gde im je data hrana.

Mereći koliko su brzo psi stizali od jedne do druge tačke, istraživači su zapravo dobijali informacije o tome da li je pas pun nade ili potpuno demoralisan da hranu pronađe i dobije na drugom mestu.

Rezultati istraživanja sugerišu da psi koji više koriste desnu šapu imaju tendenciju da budu optimističniji od onih pasa koji više koriste levu ili obe šape jednako. „Levošapi“ su se pokazali daleko najpesimističniji kad je reč o prilaženju hrani u posudi koja je na udaljenoj, novoj lokaciji.

Procena karaktera psa

Prema rečima dr vet. med. Dunje Kovač, specijaliste za ponašanje životinja, ovo kao i slična istraživanja rađena su i prethodnih godina, a sve u cilju pravljenja standardizovanih testova za procenu karaktera i temperamenta pasa zarad pravovremenog sprečavanja pojave poremećaja u ponašanju.

– Danas postoje takvi testovi koji su upravo rezultat ovakvih istraživanja: C-BARQ (Canine Baheviour Assessment and Research Questionaire) i SAFER (Safety Assessment fot Evaluating Rehoming). Slično istraživanje je rađeno s istim ciljem, i tu se posmatralo koja je prva noga, leva ili desna, kojom pas silazi niz stepenice. Na osnovu toga naučnici su dalje tumačili povezanost ovih podataka sa hemisferama mozga, a potom i koja hemisfera utiče na koje emocije. Rezultati i saznanja su slični ovom istraživanju – ističe naša sagovornica.

Temperament psa

Verovatno to niste znali, ali kao i kod ljudi, i temperament pasa je podeljen u četiri kategorije: kolerik, sangvinik, melanholik i flegmatik.

– Za kolerika i melanholika se kaže da imaju „nestabilni CNS“, što znači da su skloniji poremećajima u ponašanju, dok sangvinik i flegmatik imaju „stabilni CNS“, te su mnogo otporniji na različite stresne situacije i bolje ih podnose. I temperament pasa se takođe određuje nekim od ovih, poznatih i standardizovanih testova – kaže dr Kovač.

Habituacija i socijalizacija

Našu sagovornicu zamolili smo da nam otkrije i objasni na koje još načine možemo znati (na osnovu kojih signala, ponašanja, navika…) da li je mezimac vedar i hrabar (optimista) ili pak stidljiv, uplašen, anksiozan (pesimista)?

Broj pasa koji pate od anksioznosti i stresa je u porastu

– Ovde glavnu ulogu imaju odgajivači koji od treće nedelje života štenaca moraju da rade na njihovoj habituaciji (navikavanju na nežive stimuluse – zvukove i predmete) i socijalizaciji (navikavanje na žive stimuluse – ljude i druge životinje). Habituacija se sprovodi postavkom različitih poligona s puno različitih predmeta, podloga, zvukova… dok se socijalizacija odigrava u kontrolisanim „školicama” za pse gde se štenci druže jedni s drugima. U ovakvim postavkama mi od najranijeg doba šteneta, govorimo već o trećoj nedelji života, možemo da vidimo kakav karakter će se kod njega formirati. Da li će odmah ići ka nepoznatom predmetu, da li okleva i ide okolo, sedi i čeka ili se plašljivo sklanja i beži. Ovo je najbolji primer procene karaktera od najranijih dana.

Kontakt s ljudima

Naša sagovornica objašnjava i da kontakt s ljudima mnogo govori o karakteru psa.

– Odmah možemo videti da li se štene otima i grize, da li opušteno „trpi“ dodire, da li je ukočeno i uplašeno. Kad vlasnik uzme štene od odgajivača, sa tri meseca starosti (nikako ranije), ono već ima formiran karakter i vlasnik mora da zna kakvog psa dobija na osnovu informacija od odgajivača, međutim, ovo se kod nas veoma retko dešava, gotovo nikada. Vlasnici uzimaju pse od neproverenih odgajivača, a odgajivači s druge strane ne obraćaju pažnju na ranu habituaciju i socijalizaciju te danas imamo veliki broj plašljivih i anksioznih pasa, kao i ujedljivih – iz straha prvenstveno – naglašava dr Kovač.

Treća nedelja života vreme je kad se počinje sa socijalizacijom šteneta

Radoznali po prirodi

Prema njenim rečima, psi su po prirodi veoma radoznala bića, izuzetno društvena.

– I oportunisti su, te ako imamo psa koji ne voli da prilazi ljudima, boji se dodira, nikad ne prilazi prvi bilo nepoznatim predmetima bilo ljudima, plaši se različitih zvukova… to su sve znaci upozorenja da pas kasnije može da razvije ozbiljne poremećaje u ponašanju. S tim psom, od najranijih dana kod odgajivača, nije rađeno kako treba. Psi s ulice, koji su udomljeni kao odrasli, mnogo su stabilniji po karakteru jer su ceo život izloženi svemu i svačemu, i nisu toliko skloni strahovima i fobijama – savetuje Dunja Kovač.

Naučeni optimista

Zanimalo nas je i da li se kao i kod ljudi pozitivan pogled na svet može uvežbati i podstaći i kod pasa. Naša sagovornica kaže – naravno.

– Da, kao što smo već objasnili, pravilnim mentalnim razvojem od treće nedelje života kod odgajivača, pa potom istim putem nastaviti dalje u domu vlasnika. Tehnikama pozitivne motivacije i uspostavljanjem sistema nagrađivanja željenih oblika ponašanja pas se svemu može naučiti, a na taj način stvaramo stabilnog i samouverenog psa. Pas mora što više situacija da prođe kao štene – vožnja kolima, odlazak kod grumera ili veterinara, odlazak u park za pse, šetnja u gradu s bukom saobraćaja i okružen gomilom ljudi…

Večiti pesimista

Nedvosmislen znak kojim nam pas poručuje da je pesimizam njegov fah jeste taj da stalno gleda u nas, u vlasnika.

– To je zapravo traženje naše pomoći, i inače je to dobra stvar, jer to znači da imamo izgrađen odnos sa svojim psom, da on u nama vidi prijatelja i podršku, a nama to daje „kontrolu” nad njim u nekim konfliktnim situacijama. Međutim, to može da predstavlja i problem jer naš pas tada nije samostalan, previše je zavisan od nas, a to je najkraći put do stvaranja separacione anksioznosti kod pasa (strah od odvajanja od vlasnika ili strah od samoće). Psi koji su navikli da od vlasnika stalno traže pomoć i da imaju pažnju tokom 24 časa dnevno, uglavnom su uplašeni i nervozni, razvijaju različite anksiozne oblike ponašanja, kao i defanzivne oblike agresije. Mi moramo prepoznati kada naš ljubimac postaje „čičak” i to na vreme sprečiti – puštati ga da se sam sa sobom igra u drugoj prostoriji čak i kad smo mi tu, učiti ga da ima svoje „mesto”, a ne da je stalno u našem krilu, terati ga da sam smisli kako da izvadi hranu iz Kong igračaka, a ne da čeka nas da mu sipamo hranu „na gotovo” u zdelicu, puštati ga da se igra s raznim psima u parku i da sam reši problem ako ga neki pas juri ili ga u igri malo jače zakači šapom ili zubima. Naši psi su ipak psi, nisu „svilene bube” i mnogo su otporniji nego što mislimo, i moramo ih više puštati da budu samostalni i da budu jednostavno – psi – naglašava dr Dunja Kovač.

Test: Odredite dominantnu šapu

Nabavite takozvanu kong igračku u koju ćete staviti granule. Pažljivo i strpljivo posmatrajte kojom će šapom vaš pas pridržavati igračku i kojom će vaditi granule. Pomaže i test silaženja niz stepenice – u periodu od nekoliko dana posmatrajte kojom šapom vaš pas uvek najpre zakorači na stepenik. Rezultati:

Optimista                                        VS                            Pesimista

Dominantna desna šapa                                     Dominantna leva šapa (ili obe jednako)

Radoznao                                                                   Plašljiv, nesiguran

Neustrašiv                                               Pogledom traži vlasnika, traži pomoć i podršku

Istraživač                                                              Povlači se pred nepoznatim

Test 2

Odredite temperament svog psa

Koja grupa osobina najbolje opisuje vašeg psa?

I grupa

• Prijateljski nastrojen i smeo
• Živahan
• Fokusiran
• Prilazi i istražuje u susretu s nepoznatim
• Entuzijastičan prilikom igre
• Iznenadan glasan zvuk ili nagli pokret može ga trgnuti, ali se brzo vraća u normalu
• Dozvoljava dodir dok jede i dozvoliće da sklonite činiju s hranom bez protivljenja

II grupa

• Prijateljski nastrojen ali pasivan
• Ima kontrolu nad sobom i svojim postupcima
• Miran, tih
• Razmisli i zastane pre nego što odluči da istraži nepoznato
• Voli da se igra ali bez preteranog entuzijazma
• Neće ga iznenaditi iznenadan glasan zvuk ili pokret
• Tolerisaće dodir dok jede i dozvoliće da sklonite činiju s hranom bez protivljenja

III grupa

• Anksiozan, uznemiren
• Uzdržan, sputan
• Bespomoćan, stidljiv
• Nema sposobnost da reši problem i izbegava novine
• Ignoriše igračke, povremeno juri za lopticom, ali ne voli natezanje konopca
• Na iznenadan glasan zvuk ili nagli pokret beži, povlači se, pokazuje znake straha, defanzivu
• Sklanja se od činije s hranom kad mu priđete i dozvoljava da je uzmete

IV grupa

• Nadražljiv, uzbunjen, osetljiv na dodir
• Impulsivan, lako biva iritiran
• Živo reaguje, Zahtevan
• Ne prilagođava se promenama, netolerantan na ograničenja i zabrane
• Posesivan prema igračkama – želi sve ali ne dâ
• Laje ili napada na iznenadan glasan zvuk ili nagli pokret
• Prilikom jela lajaće ili režati na sve koji mu priđu i ne daje činiju s hranom

Rezultati

Najviše osobina u grupi I – sangvinik: stabilan i ekstrovertan

Najviše osobina u grupi II – flegmatik: stabilan i smiren, ali introvertan

Najviše osobina u grupi III – melanholik: nestabilan i introvertan

Najviše osobina u grupi IV – kolerik: nestabilan i ekstrovertan

• Melanholik i kolerik su skloniji poremećajima u ponašanju, dok su sangvinik i flegmatik otporniji na različite stresne situacije i bolje ih podnose

Reč-dve više

Psu moramo zaposliti moždane vijuge, naterati ga da „radi” za hranu kroz vežbe, da razmišlja, da rešava problem, a ne samo da hranu dobija „pasivno” u zdelici jer to je najveći neprijatelj motivacije, kaže dr vet. med. Dunja Kovač. Psi koji su mentalno stimulisani mnogo su srećniji i imaju bolje izgrađene adaptivne mehanizme za život u urbanim uslovima.

Savet +

Nešto najgore što svom psu možemo da učinimo, pa makar to bio i maleni pas do pet kilograma težine, jeste da ga stalno sklanjamo od drugih ljudi i pasa, da mu ne dozovljavamo da istražuje, njuška, da ide u parkove za pse.