Pre samo pedeset godina psi su živeli sasvim drugačije. Gonili su stada, čuvali kuće, vukli sanke. Uprkos brojnim nedostacima tog života imali su i jednu veliku prednost – život im je bio svrsishodan i ispunjen. Danas imamo gojaznost, dosadu i depresivne pse… Srećom, postoji način da se to promeni.

Život pasa izgledao je nekada sasvim drugačije. Većina njih je gonila stada, lovila, čuvala kuće i posede, vukla sanke, bila aktivna i pešačila čitavog dana. Retko su viđali veterinara, a vrlo često se dešavalo da provedu čitav život a da nikad ne vide unutrašnjost kuće. Njihov život bio je svrsishodan – imali su posao, a pažnja dolazila je kao nagrada za obavljene dužnosti. Za savete o zdravstvenoj spremnosti pasa pogledajte kako održati vitalnost.

Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

PROČITAJ JOŠ

10 saveta za dolazak novog mačeta u vaš dom

Kako se povezati sa svojim psom?

DANAŠNJI PSI – UDOBNOST ALI I FRUSTRACIJA

Danas većina pasa živi kao saputnici ili članovi porodice. Imaju balansiranu ishranu, posećuju parkove, provode veći deo života u kući, redovno idu veterinaru i frizeru. Životni vek se udvostručio, imaju igračke, udobne krevete. Ali da li je baš tako?

Iako je život lakši, psi su danas uskraćeni za izražavanje instinkata. Umesto trčanja po seoskim imanjima, žive u stanovima s malim dvorištima. Gojaznost je postala problem, dosada dovodi do neželjenog ponašanja i bontona. Njihove frustracije se manifestuju kao neprestano lajanje ili uništavanje nameštaja.

IZOLACIJA I STRES U PARKOVIMA

Danas su psi izolovaniji – napuštaju leglo s osam nedelja umesto dvanaest, žive sami bez kontakta s drugim psima. Ta izolacija dovodi do asocijalnog ponašanja. Socijalizacija u pretrpanim parkovima često postaje stres jer susreću nepoznate pse koji su isto tako izolovani.

KAKO VRATITI „STARA DOBRA VREMENA”?

Dobra vest je da možete poboljšati kvalitet života svog ljubimca:

Izbegavajte pretrpane parkove – Većina pasa ne uživa ako ih jednostavno „bacite” u gomilu nepoznatih, napadnih pasa. Draže im je da umesto toga budu s grupom životinja koje poznaju i kojima veruju. Pretrpani dnevni boravci mogu da budu čak i gori od parkova, jer je prostor manji i veće su šanse da se razviju tenzije. Umesto toga, posetite park gde je manji broj životinja koje vaš pas toleriše. Ili nađite „pseći vrtić” u kome čuvaju najviše šest do osam pasa u velikoj prostoriji, koji su sličnog temperamenta. Ako ljubimac trčkara naokolo, obilazi sve pse, rep nosi kao zastavu, budite uvereni da se dobro provodi. Povijen rep između nogu? Nešto nije u redu.

Stvorite čopor za svog ljubimca – Psi su društvene životinje, ali uglavnom s onima koje poznaju i u čijem se prisustvu ne osećaju ugroženo. Zato bi trebalo da mu pomognete da stvori svoj „čopor”. Jedna od mogućnosti je da nabavite dva psa. Ako već imate psa od pet-šest godina, nabavite i mlađeg drugara za njega. Vama će biti lakše jer će mlađi pas učiti od starijeg, a njih dvojica će uživati u društvu. Ako nemate uslove da čuvate dva psa, bilo bi dobro da mu pružite priliku da ima stalne prijatelje iz komšiluka s kojima će moći redovno da se druži.

Trening, trening, trening! – Potrudite se da svom psu obavezno date nešto o čemu će misliti i što će mu dati osećaj svrsishodnosti. Svakodnevni treninzi (makar trajali i samo pet minuta) ne samo da će popraviti vaš odnos, takođe doprinosi i ispunjavanju potrebe psa da razmišlja i da se nečim bavi.

Rešite se dosade – Postoje mnoge aktivnosti koje su zabavne i za vas i za ljubimca. Jedna od njih je učenje trikova. Naučno je dokazano da psi koji uče nove stvari postaju pametniji, ali i da su srećniji. Nabavite igračke i slagalice u kojima je skrivena hrana, kako bi se pomučio i zabavio da dođe do poslastice. Sakrijte nekoliko malih poslastice po kući kako bi stimulisali njegov njuh i poriv za lovom. Igrajte se donošenja loptice ili žmurki. Vežbanje je obavezno. Vreme i intenzitet zavise od psa, ali apsolutni minimum je pola sata šetnje ujutru i uveče. Za mnoge, posebno mlade i razigrane ljubimce, ovo neće biti ni izbliza dovoljno.