Pre samo pedeset godina psi su živeli sasvim drugačije. Gonili su stada, čuvali kuće, vukli sanke. Uprkos brojnim nedostacima tog života imali su i jednu veliku prednost – život im je bio svrsishodan i ispunjen. Danas imamo gojaznost, dosadu i depresivne pse… Srećom, postoji način da se to promeni.

Izvor: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Život pasa izgledao je nekada sasvim drugačije. Većina njih je gonila stada, lovila, čuvala kuće i posede, vukla sanke, bila aktivna i pešačila čitavog dana, za večeru su jeli ostatke i spavali ispred kuće, u dvorištu ili u hladnoj štenari s drugim psima. Retko su viđali veterinara, a vrlo često se dešavalo da provedu čitav život a da nikad ne vide unutrašnjost kuće. Njihov život bio je svrsishodan – imali su posao, a pažnja i „slobodno vreme” dolazili su kao nagrada za dobro obavljene dužnosti.

Danas, većina pasa živi kao saputnici ili kao članovi porodice. Imaju balansiranu ishranu i dijete, posećuju parkove, provode veći deo života u kući, redovno idu kod veterinara i frizera. Životni vek se za mnoge pse udvostručio tokom proteklih stotinu godina. Idu u pseće „vrtiće”, imaju kutije s igračkama, spavaju na udobnim i mekim psećim krevetima. U poređenju sa situacijom od pre stotinu godina može se reći da je pseći život danas prilično udoban.

Ali, da li je baš tako?

Iako je život pre jednog veka bio teži, psi su tada bili u mogućnosti da slobodno i svakodnevno izražavaju svoje pseće instinkte. Umesto života u stanovima ili kućama s malim dvorištima, dane su provodili na seoskim imanjima gde su mogli da trče, istražuju, jure i love glodare i druge štetočine i druže se s drugim psima. Gojaznost kod pasa bila je nepoznat pojam. Nije bilo potrebe da se ljudi trude kako bi im obogatili život i učinili da im ne bude dosadno. Imali su svoju svrhu i nisu poznavali dosadu.

O današnjim psima brinemo i tretiramo ih s više poštovanja, ali su oni ipak pod pritiskom o kakvom njihovi preci nisu mogli ni da sanjaju. Uskraćeni za mogućnosti da ispolje svoje unutrašnje porive i sposobnosti, često postaju depresivni, malodušni i usamljeni. Njihove frustracije manifestuju se kao „neželjeno ponašanje”, kao što je neprestano lajanje ili uništavanje nameštaja i stvari po kući.

Pored toga što su izloženi dosadi i manjku aktivnosti, današnji psi su izolovaniji od svojih predaka. Obično napuštaju leglo već s osam nedelja (iako bi u njemu trebalo da ostanu barem dvanaest). Većina porodica ima samo jednog psa koji dan uglavnom provodi u kući ili dvorištu, s malo kontakta s drugima, bilo da je reč o ljudima ili drugim životinjama. Ta vrsta izolacije jeste jedan od razloga zašto se treneri sve češće sreću s asocijalnim ponašanjem kod pasa. Psi su rođeni kao društvena bića, ali danas češće žive kao mačke nego kao psi.

I kad se socijalizuju, veoma često se to dešava u parku, s previše nepoznatih životinja, koje su takođe veći deo života provele same. Umesto da im to obogati život, izlazak u park tako može da postane još jedan izvor stresa. Dodajte gužvu i buku kojoj su (zajedno s nama) izloženi i shvatićete zašto su stara dobra vremena ipak imala mnoge prednosti.

Dobra stvar je da, ipak, postoji mnogo stvari koje možete da učinite kako biste poboljšali kvalitet života svog ljubimca:

Izbegavajte pretrpane parkove – Većina pasa ne uživa ako ih jednostavno „bacite” u gomilu nepoznatih, napadnih pasa. Draže im je da umesto toga budu s grupom životinja koje poznaju i kojima veruju. Pretrpani dnevni boravci mogu da budu čak i gori od parkova, jer je prostor manji i veće su šanse da se razviju tenzije. Umesto toga, posetite park gde je manji broj životinja koje vaš pas toleriše. Ili nađite „pseći vrtić” u kome čuvaju najviše šest do osam pasa u velikoj prostoriji, koji su sličnog temperamenta. Ako ljubimac trčkara naokolo, obilazi sve pse, rep nosi kao zastavu, budite uvereni da se dobro provodi. Povijen rep između nogu? Nešto nije u redu.

Stvorite čopor za svog ljubimca – Psi su društvene životinje, ali uglavnom s onima koje poznaju i u čijem se prisustvu ne osećaju ugroženo. Zato bi trebalo da mu pomognete da stvori svoj „čopor”. Jedna od mogućnosti je da nabavite dva psa. Ako već imate psa od pet-šest godina, nabavite i mlađeg drugara za njega. Vama će biti lakše jer će mlađi pas učiti od starijeg, a njih dvojica će uživati u društvu. Ako nemate uslove da čuvate dva psa, bilo bi dobro da mu pružite priliku da ima stalne prijatelje iz komšiluka s kojima će moći redovno da se druži.

Trening, trening, trening! – Potrudite se da svom psu obavezno date nešto o čemu će misliti i što će mu dati osećaj svrsishodnosti. Svakodnevni treninzi (makar trajali i samo pet minuta) ne samo da će popraviti vaš odnos, takođe doprinosi i ispunjavanju potrebe psa da razmišlja i da se nečim bavi.

Rešite se dosade – Postoje mnoge aktivnosti koje su zabavne i za vas i za ljubimca. Jedna od njih je učenje trikova. Naučno je dokazano da psi koji uče nove stvari postaju pametniji, ali i da su srećniji. Nabavite igračke i slagalice u kojima je skrivena hrana, kako bi se pomučio i zabavio da dođe do poslastice. Sakrijte nekoliko malih poslastice po kući kako bi stimulisali njegov njuh i poriv za lovom. Igrajte se donošenja loptice ili žmurki. Vežbanje je obavezno. Vreme i intenzitet zavise od psa, ali apsolutni minimum je pola sata šetnje ujutru i uveče. Za mnoge, posebno mlade i razigrane ljubimce, ovo neće biti ni izbliza dovoljno.