Pod sirovom hranom podrazumevamo ishranu pasa sirovim mesom, kostima, voćem i povrćem ‒ hranom koja nije termički obrađena ni procesuirana

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Za ishranu pasa sirovim obrokom, odnosno sirovom hranom, raste zainteresovanost vlasnika pasa, naročito u zapadnom svetu, ali je prate i dileme stručnjaka, pre svih veterinara. Ono što ih brine jeste u kojoj meri su njeni pozitivni efekti značajni i verifikovani, a i koji su rizici i problemi koje nosi ovaj način ishrane.

Mesožderi

U ishrani velikog broja pasa u Americi, čak njih 25 odsto, deo obroka čine sveže kosti i meso kao dodatak redovnoj industrijskoj hrani. Motivacija vlasnika pasa da uvedu sirovo meso i kosti kao deo obroka, ili da celokupni obrok bude od sirovih, svežih sastojaka, uglavnom je bazirana na činjenici da je pas mesožder i da je njegov predak, a danas najbliži rođak vuk lovio i jeo celi sirov plen.

BARF

Devedesetih godina 20. veka australijski veterinar Ijan Bilinghurst predstavio je koncept ishrane sirovim mesom i kostima poznatiji kao BARF (Bones and Raw Food) ili biološki odgovarajuća sveža hrana (Biologically Appropriate Raw Food). Bilinghurst smatra da bi ishrana pasa trebalo da bude evoluciono odgovarajuća, odnosno da psu treba davati hranu koju je konzumirao pre i tokom procesa domestikacije ‒ sirovo meso sa kostima i ostaci povrća, a da je industrijska hrana bazirana na žitaricama štetna po zdravlje psa. Koncept ishrane BARF publikovao je u knjizi „Dajte kosku psu” (Give Your Dog a Bone).

Pozitivni efekti sirove hrane

Ono što se navodi kao prednosti su:

• sjajna dlaka i jako krzno

• zdravija koža

• jači imunitet

• čisti zubi

• više energije

• mala količina izmeta

Međutim, do danas nije bilo značajnijih studija koje potvrđuju navedene koristi, odnosno da ovaj pristup ishrani pruža dugoročne zdravstvene koristi u poređenju sa hranjenjem drugim vrstama hrane za kućne ljubimce. Navedene prednosti ovakve ishrane i koristi od nje pre svega potiču od zabeleženih iskustava vlasnika pasa i veterinara koji su pobornici sirove ishrane.

Komercijalni obroci sirove hrane

Sirovi obrok za psa vlasnik može sam pripremiti (postoje recepti koje su sastavili veterinari), ali može se koristiti i komercijalna sirova hrana. Postoje dva oblika komercijalne sirove hrane na tržištu: „potpuna” i „dopunska”, koja predstavlja dodatak koji će omogućiti da obrok od svežeg mesa bude „potpun”.

Potpuna hrana se pojavljuje kao sveža sirova hrana, zamrznuta sirova hrana ili zamrznuto- sušena sirova hrana, i ona je pripremljena tako da zadovoljava propisane nutritivne potrebe psa. Dilemu u vezi sa praćenjem nutritivnih preporuka unosi činjenica da su te preporuke o sadržaju hranljivih materija, sastojcima i izjavama o adekvatnosti ishrane koje daju referentne organizacije za hranu za kućne ljubimce (AAFCO, FEDIAF, FDA) zasnovane na studijama u kojima je korišćena ekstrudirana ili vlažna hrana. Međutim, nedostaju podaci o nutritivnim zahtevima, bioraspoloživosti i delovanju sirove hrane na mikrobnu populaciju crevnog trakta pasa. Dopunska hrana može i ne mora da sadrži žitarice, a uglavnom sadrži povrće i voće sa dodatim suplementima. Na ovaj način vlasnik može menjati izvor proteina, odnosno vrstu mesa, a pri tome formirati kompletan obrok.

Stručna javnost

Međutim, najveći deo stručne javnosti, kao i organizacije koje se bave ljudskom hranom i hranom za kućne ljubimce (Američka agencija za hranu i lekove ‒ FDA) ne podržavaju ovakav vid ishrane ili podvlače potencijalne rizike kao značajnije. Osnovni razlozi za to su potencijalni rizici koje ovaj vid ishrane nosi, kao i nedovoljno ispitane koristi.

Rizici pri ishrani sirovom hranom

Registrovani potencijalni rizici koji zavise od sastava obroka su:

• izloženost ljudi i pasa opasnim patogenim bakterijama

• neuravnoteženost hranljivih materija koja može prouzrokovati zdravstvene probleme nakon dužeg perioda ovakve ishrane

• oštećenje zuba kostima

Niz studija i kontrola kućno pripremljene i industrijske sirove hrane registrovao je kontaminaciju bakterijama listerija, salmonela i ešerihija. Simptomi infekcije kod pasa su uglavnom na nivou problema sa organima za varenje: dijareja, povraćanje, mršavljenje, eventualno povišena temperatura, a mogu se pojaviti i simptomi oboljenja drugih organskih sistema. Problem kontaminacije hrane nije vezan samo za obolevanje pasa, oni i ne obolevaju u većoj meri, već je problem obolevanje čoveka koji je u kontaktu sa ovim psima i kontaminiranom hranom.

Kosti u ishrani psa

Rizik kod konzumacije kostiju jesu traume usne duplje i oštećenja zuba, kao i mogućnost da se koske zaglave kao strana tela u jednjaku i gastrointestinalnom traktu psa. Međutim, upotreba sirovih kostiju (u poređenju s kuvanim) smanjuje rizik od oštećenja zuba, ali pojava oštrih fragmenata je uvek moguća, zato je nadzor pri korišćenju kostiju obavezan.

Kada se nikako ne preporučuje

Veterinari koji inače preporučuju sirovu hranu smatraju da bi psi sa insuficijencijom bubrega i/ili jetre, pankreatitisom, kao i oni sa imunokompromitujućim bolestima trebalo da je izbegavaju. Takođe, smatra se da nije pogodna ni za ishranu štenadi. Razlozi su neuravnoteženost kalcijuma i fosfora, važnih za štenad u razvoju, a zatim i visok procenat proteina koji je nepovoljan u slučaju oboljenja bubrega, kao i veća količina vitamina A u slučaju većeg udela džigerice u obroku.

Tipičan obrok sirove hrane za psa sadrži:

• meso: jagnjeće, živinsko, goveđe (30‒50%)

• kosti (10‒15%)

• unutrašnje organe: džigerica, bubrezi… (10‒30%)

• sveža jaja (5%)

• povrće: brokoli, spanać, bundeva (10‒20%)

• voće: jabuke i ostalo voće (10‒20%)

• eventualno jogurt ili slične mlečne proizvode

* Količina hrane zavisi od uzrasta i kondicionog stanja psa, pa je tako mlađim aktivnim psima potreban obrok u količini od 2 do 4% telesne težine, a starijim neaktivnim psima od 1 do 3%. Dnevna količina hrane može biti podeljena u dva obroka.

Vodič za sirovu ishranu

Bez obzira na to što ne podržava ovakav vid ishrane (jer nema dokazanih koristi, a nosi potencijalni rizik), Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala je vodič za pripremu i rukovanje sirovom hranom, a na veterinarima je da daju savete o ovom načinu ishrane.

Kada se vlasnik odluči za ovakav način ishrane psa, trebalo bi da se pridržava sledećih pravila:

1. Redovne konsultacije sa veterinarom u vezi sa ishranom i telesnom kondicijom psa

2. Izbor odgovarajućeg obroka – prilagođenog starosti, aktivnostima, telesnoj težini i izgledu psa

3. Izbor mesa za ljudsku upotrebu ‒ kako bi se sprečila kontaminacija opasnim bakterijama

4. Higijena pri pripremi obroka na visokom nivou ‒ pranje ruku, posuda za pripremu hrane i hranjenje

5. Odmrzavanje zamrznutog obroka u frižideru ili na hladnom mestu

6. Nadgledanje ishrane psa, naročito ako su u obroku prisutne kosti

7. Uklanjanje ostataka obroka odmah posle hranjenja