Niko ne voli da ide kod doktora. Kao i ljudi, tako i naši ljubimci ulazeći u ordinaciju očekuju da će se desiti nešto bolno ili, u najmanju ruku, nešto neprijatno. Strah od posete veterinaru je jedna od najčešćih devijacija u ponašanju pasa

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazine “Pas”, Foto: Shutterstock

Teško je reći šta pacijent doživljava kada ulazi u veterinarsku ordinaciju. Nepoznati mirisi, druge životinje, miris straha, nervoza vlasnika i nepoznati zvukovi. I pri tome se osećate loše jer ste bolesni. Neprijatno, zar ne?

Vlasnik i pas

Neki psi pokazuju veliki strah, koji je potpuno neadekvatan događanjima oko njih. Nekada jednostavno niste sigurni kako će reagovati pas kada se nađe na stolu za preglede, a kako će reagovati vlasnik. Potpuno smo svesni da je strah nešto što je prisutno u manjoj ili većoj meri, ali nismo sigurni koliko je taj strah indukovan negativnim iskustvima samih pacijenata, a koliko je prenesen od strane vlasnika životinje ili od veterinara. Ali hajde da se pozabavimo podelom strahova koje izaziva poseta veterinaru.

Strah od izlaska van kuće i poznatog prostora

Kod ljudi ovaj poznati poremećaj naziva se agorafobija ili strah od otvorenog prostora, mnoštva ljudi ili od promene prostora u kojem borave. Tako i psi reaguju na izvođenje van poznatih ruta i poznatih mirisa. Mnogo puta sam imao priliku da čujem komentare vlasnika da pas počinje da se trese čim uđe u kola. Odvajanje od primarnih navika u glavi psa označava neprijatnost i povezano je sa odlaskom kod veterinara, frizera ili na neko drugo mesto na koje nisu navikli ili koje povezuju s negativnim iskustvima (pas koji se, recimo, izgubio). Ovakvu vrstu straha je relativno lako prevazići češćim izvođenjem psa i promenama koje neće biti neprijatne i koje će s vremenom postati regularne (vožnja automobilom bez određenog cilja).

Strah od veterinara

Ova vrsta straha je najčešća, pa možda i najopravdanija. Odlazak kod veterinara pas uglavnom povezuje sa nanošenjem bola ili s neprijatnim pregledima i procedurama koje se odvijaju u veterinarskim ordinacijama. Naravno, teško je izbeći neprijatnost kada morate nekome da plasirate iglu u venu. To se nikome ne može dopasti, ali mnogo toga zavisi i od načina na koji to uradite. Morate pokušati da prvo opustite pacijenta, pomazite ga, obratite mu se mirnim i sigurnim glasom i izbegnete sve nagle pokrete koji mogu značiti agresivnost. S vremenom, kao i ljudi, i psi shvate da je to nešto nelagodno ali neophodno i da, ako su mirni, sve to prođe bez velikog bola i neprijatnosti.

Strah vlasnika od medicinskog postupka/prostora

Ovo je jedan od strahova koji veoma često naprave veliki problem u veterinarskoj ordinaciji. Kao profesionalac, vi očekujete da ćete najviše problema imati sa životinjom, vlasnik vam je uvek u drugom planu. Međutim, veoma veliki broj ljudi ima averziju ili izražen strah od medicinskog prostora, igle ili od postupka koji mora da se sprovede. Vlasnici taj strah prenose na pse potpuno nesvesno, svojim postupcima. Kada je potrebno da pridrže psa, oni počinju snažno da ga pritiskaju, nesvesno mu nanoseći bol, ili naglim pokretima čine životinju nervoznom i uplašenom. Ovakav postupak klijenta često dovodi i do agresije kod psa koji biva spreman da brani sebe i vlasnika, jer shvata da su nečim ugroženi. Morate biti uvek spremni da primetite ovakvo ponašanje vlasnika i da, ako je to potrebno, sklonite vlasnika iz ordinacije. Ovakav postupak veoma često dovodi do neočekivano dobrih rezultata i pas se smiri kad je sam, a vi obavite intervenciju bez stresa pacijenta.

Šta uraditi

Postoji nekoliko načina na koje možete pokušati da ublažite strah i stres koje vaš ljubimac doživljava kada odlazi kod veterinara.

* Jedan od najčešćih strahova je onaj izazvan podizanjem psa na sto/visinu i pregled kod veterinara. Taj isti postupak možete ponavljati kod kuće, podižući psa na sto i fingirajući pregled – otvarati mu usta, podizati ekstremitete, ispipavati ga. Veoma je dobro i navići ga na merenje temperature (rektalno merenje), što će sve smanjiti neprijatnost pri pregledu kada stignete kod veterinara.

* Kod pasa koji pokazuju veliki strah pri dolasku u veterinarsku ordinaciju preporučuje se poseta veterinaru bez određenog razloga. To sam veoma često radio i u svojoj ordinaciji, pozivajući klijente koji imaju plašljive pse da dovedu svog ljubimca bez određenog razloga. Malo igre, neka poslastica i maženje mogu u velikoj meri smanjiti strah od sledećih poseta. Pas jednostavno posle nekog vremena shvati da nije svaka poseta povezana s nekom neprijatnošću.

* Naravno, strah i napetost se mogu kontrolisati i medikamentozno, ali se takve mere primenjuju krajnje selektivno i retko u praksi. Naravno, pse koji hoće da ujedu, a takvih ima, dobro je navići na nošenje korpe, što treba pre svega trenirati kod kuće i stvarati im naviku.

Sve u svemu, strahovi povezani sa odlaskom kod veterinara su raznoliki i veoma česti. Oni su deo života naših ljubimaca i samim tim i našeg života, pa je neophodno da pokušamo da ih minimalizujemo ili otklonimo kako bismo poboljšali kvalitet života ovih naših dragih bića.

Strah veterinara od pacijenta

Mada pomalo zvuči neverovatno, pojava ovog straha je veoma česta. Veterinari imaju strah od životinja i plaše se da će im pacijent naneti povredu. Ovaj strah je veoma često opravdan i generisan lošim iskustvima. Povrede u veterinarskim ordinacijama su veoma česte i potrebno je uvek biti spreman na njih. Strah pacijenta udružen sa strahom vlasnika i veterinara sigurno vodi do neželjenih događaja, a ponekad i do ozbiljnih povreda pasa, vlasnika i veterinara. Lično, smatram da veterinari koji se boje pasa ne bi trebalo da se bave poslom veterinara u ordinaciji jer predstavljaju opasnost za sebe i druge. Alternativno, moraju da se potrude da ovu vrstu straha prevaziđu.