Čovekov najbolji prijatelj ne uspeva da prođe najpoznatiji test o postojanju samosvesti. Ipak, neki smatraju da je reč o nedostatku testa i da bi ga trebalo prilagoditi našim ljubimcima.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shuttesrtock

Šta bi se desilo kad biste svom psu, recimo na njušku, zalepili papirnu tačku i postavili ga ispred ogledala? Verovatno se ne bi dogodilo ništa posebno. Možda bi onjušio ogledalo, možda bi vas zbunjeno pogledao, ali ne bi reagovao na novi modni detalj.

Ukoliko ni vama nije jasno zbog čega biste postavili psa ispred ogledala i lepili po njemu, odgovor je da upravo tako izgleda test kojim se utvrđuje ima li životinja svest o sebi.

Samosvest

Prema rezultatima ovog testa, psi nemaju samosvest. Ponašanje koje je pokazatelj svesti o svom telu i identitetu jeste dodirivanje dela tela gde se nalazi tačka, nakon što se ugleda sopstveni odraz. Pozitivne rezultate postigli su osim, očekivano – čoveka, neke vrste primata, delfina i ptica, i jedan slon. Psi nisu reagovali na marker.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je ovaj način sprovođenja eksperimenta jednako primenljiv za sve ispitivane vrste. Roberto Cazzola Gatti je objavio zanimljiv članak koji se bavi upravo alternativnim načinom utvrđivanja postojanja svesti o sebi i sopstvenom telu kod pasa.

Pseći njuh

On je pošao od pretpostavke da čulo vida nije primarno čulo kojim se psi služe, i da bi trebalo pokušati s eksperimentom koji bi angažovao njuh. Kao dodatnu slabost dotadašnjih istraživanja naveo je i to što su zaključci izvođeni nakon ispitivanja samo jednog psa, ne uzimajući u obzir njegovu starost i pol.

Gati je izveo istraživanje četiri puta u toku iste godine, ponavljajući test na početku svakog godišnjeg doba. Grupu ispitanika činila su četiri odrasla mešanca – jedan mužjak i tri ženke, a eksperiment je izveden na njima poznatom terenu.

Gati je prikupio uzorke urina svakog psa, a eksperiment je izgledao tako što bi pre izvođenja psa, uzorci slučajnim redosledom bili poređani u zemlju – četiri s uzorcima urina svakog od pasa i jedan neutralan, kontrolni. Psi su izvođeni pojedinačno, a novi uzorci su postavljani kad god bi se ispitanici smenili.

Nakon što bi se psi pustili u eksperimentalni kavez, mereno je vreme zadržavanja i njuškanja uzoraka, kao i to koliko bi se pas približio svakom. Nakon što bi svi psi prošli testiranje, puštani su zajedno u kavez.

Psi su svesni svog tela

Kako su sva četiri psa pokazala više interesovanja za tuđe mirise nego za svoj, Gati zaključuje da psi razlikuju sopstveni miris od tuđih i da su svesni svog tela. On ostavlja otvorenim pitanje da li se tu radi o prepoznavanju sopstvenog Ja, ili samo o razlikovanju svog tela i onog što mu telesno pripada, od tuđih. Ne misli da je dovoljno dokaza za to da pas može da zamisli sam sebe.

Zanimljivo je da su psi proveli više vremena njušeći neutralni uzorak, nego sopstveni. Kao moguće objašnjenje, Gati navodi nezainteresovanost za poznati miris, uz očekivanje psa da neutralni uzorak miriše na nešto. Takođe, stariji psi su provodili više vremena „proveravajući“ tuđe uzorke, što eksperimentator navodi kao još jedan dokaz da se samoprepoznavanje pojačava starenjem.

Gati smatra da je još uvek rano izvoditi zaključke o tome imaju li psi svest o sebi. Kao pozitivan pokazatelj te tvrdnje vidi ponašanje pasa nakon što bi zajedno bili pušteni u kavez – delovali su zainteresovanije za sopstveno i za tuđa tela, baš kao i druge, samosvesne vrste nakon testa s ogledalom. Njušili su jedni druge, pa zatim sebe same, više nego što su to radili u uobičajenim okolnostima.

Iako nam ne daje odgovor na pitanje imaju li psi svest o sebi, Roberto Gati savetuje da buduća istraživanja samosvesti kod životinja uzmu u obzir to da se ne oslanjaju sve vrste najviše na čulo vida, pa tako test s ogledalom nije najmerodavniji put ka odgovoru. A ako vas zanima šta vaš pas ima da „kaže“ na ovu temu, budite i vi naučnici bar na kratko i pokušajte da ponovite Gatijev eksperiment.