Naši mezimci su inteligentna bića, i u skladu s tim i – lukava. Zato neretko manipulisanjem osećanjima vlasnika umeju za sebe da obezbede neku prednost ili korist
Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin „Pas“, Foto: Shutterstcok
Postoji jedno pitanje koje je uvek tema razgovora među vlasnicima kućnih ljubimaca. To pitanje svih pitanja glasi: koliko je moj ljubimac pametan?
Bez obzira na to da li za kućnog ljubimca imamo papagaja, psa, mačku, zamorca ili bilo koju drugu životinju, mi stalno pokušavamo da u njima otkrijemo ili ulovimo trag inteligencije, odnosno interaktivnog razmišljanja koje će nam dati za pravo da kažemo da naš ljubimac razmišlja i da je pametan.
Veličina mozga
Ako uporedimo ono što znamo o inteligenciji životinjskih vrsta, pobednik našeg testa genijalnosti sigurno nije slon, čiji mozak teži fantastičnih 4,5 kilograma, ali nije ni popularni mali papagaj – tigrica čiji mozak jedva prelazi dva grama. Čovekov mozak, koji teži oko 1,5 kilograma, zasad pokazuje naveću količinu smislenosti u životinjskom svetu. Ili mi bar mislimo da je tako… Naučnici tvrde da masa nije garancija pameti već da je za to odgovoran broj aktivnih neurona (nervnih ćelija) u moždanoj masi.
Klasična muzika
Igrajući se s mojim papagajem, tigricom Mickom, otkrio sam da on veoma voli da sluša ozbiljnu ili klasičnu muziku. Jednostavno se pribije uza zvučnik i nepomično stoji. To se isto događa i sa mojim mačkom. Psiholozi kažu da kod ljudi slušanje klasične muzike poboljšava inteligenciju i kognitivne sposobnosti. Da li je to važi i kod naših ljubimaca? Verovatno da važi, a poznata je i sklonost pasa kako slušanju muzike tako i pokušajima da pevaju. To sasvim sigurno znači da oni razumeju promene frekvencija u zvuku i da mogu da ih prate, ali takođe zasigurno znači i da razumeju ono što slušaju. Iz toga lako možemo izvesti zaključak da i na taj način razvijaju svoju inteligenciju.
Lukavstvo i ljubomora
Fenomen inteligencije uvek sa sobom nosi trag lukavosti, pa i korišćenja izvesnih situacija da bi se zadobila neka prednost ili korist.
Jedan od glavnih načina na koji naši ljubimci manipulišu nama jeste ljubomora. Imate mnogo pasa koji su, umesto da budu privrženi svojoj porodici i svom primarnom okruženju, spremni svakome da priđu i da „prose” ljubav. Ponašajući se u svakoj prilici kao da su sreli obožavano biće, pokazuju spremnost da odu sa svakim ko je naišao i pokazao im bar malo pažnje. Ovaj fenomen „promiskuitetnih ljubavnika” verovatno potiče od nedostataka pažnje u primarnom domu, pa stoga oni to žele da to nadoknade na drugoj strani. Time pokušavaju da svog vlasnika učine ljubomornim i na taj način od njega izvuku više ljubavi ili više privilegija.
Foliranti
Kroz praksu sam više putao imao priliku da čujem kako se nečiji pas folira tj. pokušava da prikazivanjem nepostojeće situacije pribavi neku vrstu koristi ili, što se najčešće dešava, izbegne kaznu za nešto što je uradio, a nije smeo. Tako pas koji je nestao na neko vreme pri dolasku kući počinje da šepa da bi prikazao povredu i time umanjio gnev svoga vlasnika, koji je ljut i zabrinut što ga nije bilo. Isto tako, ako se naljutite na psa, on može početi iznenada da kašlje i pokušati da time vašu emociju usmeri na drugu stranu.
Bulimija
Vaš pas povraća. Naravno, to je nešto što će uvek izazvati vašu zabrinutost. Ali, budite na oprezu. I psi, ako niste znali, mogu da boluju od bulimije. Ovaj poremećaj, ne tako redak kod ljudi, kod pasa se više pokazuje kao nezadovoljstvo izborom hrane. Sa ovakvim simptomima i ponašanjem morate biti veoma oprezni i najbolje je da psa odmah odvedete kod veterinara da bi se otklonila sumnja na neko ozbiljnije gastroinestinalno oboljenje. U svojoj praksi sam imao priliku da upoznam psa koji je koristio ovakav vid ponašanja da svom vlasniku pokaže koju hranu hoće, a koju neće da jede. Ako se Rikiju ostavi hrana koja nije po njegovoj volji, on je pojede, ali posle kratkog vremena dođe u dnevnu sobu i povrati – naočigled svih. Međutim, kada dobije hranu koju želi, ovo se ne dešava. Trebalo nam je dugo vremena da ispravimo ovo ponašanje, ali moram da priznam da je on na kraju pobedio. Jeo je ono što je želeo. Nama je samo ostalo da konstatujemo da, na svu sreću, nema nikakav vid oboljenja, ali da ima jaku volju.
Inteligencija
Možemo da kostatujemo, kao odgovor na pitanje s početka teksta, da su psi i ostali ljubimci, kao i životinje u prirodi, i te kako inteligentna stvorenja. Da li oni svoju inteligenciju ponekad koriste i na lukav način? Naravno. Na nama je da to prepoznamo. Ako smo dovoljno inteligentni.