Simptomi sindroma malog psa uključuju nepoštovanje komandi, pokušaj da se preuzme dominacija nad događajima u kući i nad ukućanima, zabrana prilaska hrani

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Često imamo prilike da i u običnoj diskusiji među ljudima čujemo konstataciju da je neko iskompleksiran zbog svog malog rasta i da su mali ljudi napadni jer žele svojim ponašanjem da nadoknade nedostatak u fizičkom izgledu, što je najčešće povezano s visinom.

Stručnjaci smatraju da, bez obzira na uvreženo mišljenje, takvo ponašanje kod ljudi nije povezano s visinom ili fizičkim izgledom, već da je posledica vaspitanja i uticaja okoline u odrastanju.

Da li je to tako i kod pasa, to jest – kod manjih pasa?

Ponašanje

Svaki ljubitelj pasa zna da mali psi mogu imati veliku ličnost, ali i da se mogu ponašati kao i svi drugi psi. Mali pas će svojim ponašanjem, isto kao i veliki, pokazati jasno šta želi, pogotovo ako je u pitanju šetnja ili iskazivanje emocija prema drugim psima ili prema ljudima. U njihovom ponašanju ne postoji razlika, i fizička veličina očigledno u tome ne igra neku ulogu.

Sindrom malog psa

Pa da li sindrom malog psa onda postoji? Stručnjaci kažu – da. Postoji velika razlika između tipičnog malog psa i pasa koji imaju ovaj sindrom. Psi koji su mali rastom, a nemaju sindrom promene ponašanja, isti su kao i svaki drugi pas koji je došao u vašu porodicu. On se polako prilagođava novonastaloj situaciji i traži svoje mestu u okruženju. Pri tome, ni na koji način ne pokušava da nametne svoju volju, ili to radi veoma polako, kako osvaja prostor i srca svojih novih vlasnika. Ovakav skladan razvoj u suštini garantuje da ćete imati psa koji neće praviti probleme, tj. naći će odgovarajuće mesto u novom „čoporu”. 

Simptomi

Simptomi sindroma malog psa uključuju nepoštovanje komandi, pokušaj da se preuzme komanda/dominacija nad događajima u kući kao i nad ukućanima (ne želi da se pomeri sa fotelje ili drugog omiljenog mesta), čuva svoje igračke i ne dozvoljava prilazak njegovoj hrani. Pokušava da ugrize ukućane ili druge ljubimce ako mu se nešto ne dopadne u njihovom ponašanju ili ako smatra da su potencijalna pretnja. Kao i kod većine psiholoških promena, ovi problemi se produbljuju i postaju sve veći kako vreme prolazi, a pogotovo ako se ne reaguje na njih na vreme.

Rešenje

Kako se rešava problem sindroma malog psa? Pre svega, moramo biti svesni da je suština ovog sindroma borba za dominaciju. Pas dominaciju pokazuje skakanjem na vas ili pokušajem da vas ujede, najčešće u igri. Ne postoji nikakva genetska predispozicija za ovakve emotivne ekspresije, već je to uglavnom navika. Ponašanje psa i njegova manja ili veća dominacija zavise pre svega od stava vlasnika i načina socijalizacije i vaspitanja psa koji je došao u vašu kuću.

Prilagođavanje

Moramo razumeti da je za psa velika promena kada iz legla u kojem je bio „svojima” iznenada dođe u potpuno nepoznat prostor u kojem važe potpuno drugačija pravila. Moramo mu pomoći da ih pravilno savlada i da se brzo prilagodi novonastaloj situaciji, ali da to ne bude na štetu ostalih ukućana ili drugih kućnih ljubimaca. Ne treba mu dozvoliti previše slobode i tu novi vlasnici moraju da budu dosledni i da svi imaju isti stav. Ovo naravno ne znači da on neće biti mažen i da mu se neće ugađati do jedne „crvene linije” koju morate imati da bi se pas normalno razvio, socijalizovao i uklopio.

Greške

Jedna od najvećih grešaka je pozvati trenera koji će psa dovesti u red. Veoma često se događa da pas navikne da sluša trenera, ali kada on ode, kuca ponovo postaje ona stara i ponaša se skladu sa svojim navikama. Sve što vaš pas treba da nauči od osnovnih komandi možete bez većih problema sprovesti i sami. Najbolja prilika za to je hodanje sa psom koji je na povocu i gde ga uz šetnju učite osnovnim komandama. Na primer, da stane, sedne ili legne. Time pas stiče pravilne navike koje čuvaju i njega i vas, a u isto vreme uči da postoje ograničenja na koja se mora navići. Sa svim ovim merama morate početi veoma rano, jer se stručnjaci uglavnom slažu u stavu da se pas formira do osamnaeste ili dvadesete nedelje života i da je kasnije navike teško izmeniti.

Savet +

Opšta je preporuka da se prema malom psu ponašate potpuno isto kao i prema velikom, i da njegovo ponašanje, pogotovo ako ima problema, shvatite veoma ozbiljno i na vreme. Kasnije ispravke su teške i njihov ishod je neizvestan.