Psi su društveno osvešćeni i tačno znaju kako da se postave kad smo tužni, ljuti ili srećni. Ovaj stav je i naučno potvrđen – psi primećuju naše emocije i u odnosu na njih adekvatno reaguju. Čak su i pravi posrednici u rešavanju konflikata.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Tim naučnika sa Helsinki Univerziteta snimao je pogled 31 psa tokom posmatranja različitih fotografija ljudi i životinja, s različitim izrazom lica koje je otkrivalo ljutnju, zadovoljstvo ili neutralan pogled. Namera je bila da prvi put pronađu dokaz da psi zaista primećuju ljudske emocije. Pronašli su da, kada je u pitanju tipičan preteći izraz lica – skupljene oči, naboran nos, otvorena usta – psi drugačije reaguju u zavisnosti da li je lice ljudsko ili pseće. Ako ih drugi pas ljutito gleda, oni ne skreću pogled, već nastavljaju da ga posmatraju s dodatnom pažnjom, verovatno sa ciljem da procene koliko je situacija zaista ozbiljna. Ukoliko preteći pogled pripada čoveku, izbegavaju njegov pogled, zauzimajući submisivan stav. Kao da su svesni da je čovek na višoj društvenoj lestvici, i da je bolje ne uznemiravati ga dodatno kontaktom očima, već podviti rep i što je više moguće umanjiti neprijatnost.

Odgovor je u očima

Rezultati su takođe pokazali da psi fiksiraju upravo oči kad gledaju lice, bilo čoveka ili psa, što bi značilo da, poput ljudi, ključne informacije izvlače baš iz očiju. Međutim, vode računa koja je vrsta u pitanju i umeju da se prilagode. Na primer, u slučaju ljutitog psa, pažnju im privlače i usta, jer su značajna za tumačenje ove emocije.

Ali zašto baš skreću pogled kad ih čovek besno gleda, a ne i pripadnik njihove vrste? Ovaj tim naučnika pretpostavlja da je takvo ponašanje jedan vid prilagođavanja usled pripitomljavanja i zajedničke evolucije sa čovekom. To bi značilo da su nekad davno ljudi birali da zadrže kao prijatelje divlje pse koji su znali kad da budu submisivni. „Tolerantno ponašanje je pseća strategija usmerena ka ljudima, što delimično objašnjava rezultate“, kažu naučnici. „Pripitomljavanje je možda opremilo psa da postane osetljiv na detekciju ljudskih signala opasnosti i da na njih reaguje istaknutim pokušajima da ih umire – znam da si ljut na mene što sam uništio kauč, ali zar ne vidiš po mom govoru tela da se kajem?“

Da bi preživeli u svetu u kome su ljudi dominantna vrsta, psi su morali da se prilagode i nauče kako da se postave prema ljudima. Ukratko – preživele su dobre kuce. One koje su imale istančane sposobnosti da prepoznaju i odreaguju na ljudska emocionalna stanja; one koje su pazile da ne iznerviraju dodatno vlasnike i da izbegnu konflikt. Zauzvrat su sebi obezbedile uslove za razmnožavanje, hranu, partnere i prijatelje.