Tim naučnika s Veterinarskog fakulteta u Beču u seriji eksperimenata potvrdio je da pas neće biti raspoložen za interakciju ukoliko drugog psa nagradimo za poslušnost, a on ostane „praznih šapa“. Da li to onda znači da psi imaju osećaj za nepravdu?

Tekst: magazin Pas,  Foto: Shutterstock

Koliko puta vam se dogodilo da „na koži osetite“ osuđujući pogled koji vam vaš pas upućuje iz prikrajka? Ili da vam glasno i jasno pokazuje da „niste fer“ tako što će glasno lajati na vas i tako vas „izgrditi“. Ako ga ne nagradite kad vas posluša, ako u parku drugom psu najpre date vodu ili poslasticu, ako u domu više pažnje posvetite drugom mezimcu… vaš ljubimac će vam to najverovatnije zameriti.

Ne želimo da upadnemo u zamku kojoj su vlasnici i ljubitelji pasa neretko skloni – da psima pripisujemo ljudske osobine i emocije. Međutim, naučnici s Veterinarskog univerziteta u Beču dali su nam povod da proverimo tezu da li i psi osećaju nepravdu? I rado smo prihvatili ovaj izazov.

Kako su bečki naučnici istakli, ukoliko svog psa tretirate kao svoje dete, on će se verovatno tako i ponašati. Između ostalog, to znači i da će biti veoma svestan ukoliko mu nanesete neku nepravdu. Ovo važi naročito ako u domaćinstvu imate dva ili više pasa, i jedan od njih se oseti zapostavljenim.

Nejednak tretman

Ako osete da nisu jednako tretirani – biće pod stresom, a kako bismo izbegli patnju i stres kod mezimaca, moramo uvek imati u vidu da pse tretiramo potpuno jednako. Ako jedan pas dobije poslasticu, trebalo bi da je damo i drugom, jer u suprotnom – nećemo biti fer. Ali, da li je to naš subjektivni osećaj, i obaveza da prema kućnim ljubimcima budemo pravedni, ili su i oni svesni naših „nevaljalstava?“  

– Ova saznanja psi su nasledili od vukova. U studiji smo se fokusirali na nejednako nagrađivanje pasa, odnosno, na njihovu reakciju kad jedan od pasa ne dobije nagradu u vidu poslastice ili hrane – stoji u objašnjenju studije austrijskih istraživača, stručnjaka za ponašanje životinja.

Svi psi rado su istraživačima davali šapu i uživali u igri, ali kad su pred njih stavili malo teži izazov – nagradu u vidu hrane, ulozi su porasli.

Eksperiment je podrazumevao situaciju u kojoj se ispred dva psa nalaze dve posude – jedna s kobasicama i druga s hlebom. Istraživač je od pasa tražio da mu daju šapu, i kad bi to učinili – jednom je davao nagradu, a drugi je ostajao „praznih šapa“ i usta. Kuce koje nisu dobijale poslasticu u gotovo 100 odsto slučajeva prestajale su da učestvuju u ovoj igri, i tako pokazivali da istraživač nije fer i da više ne žele da se tako igraju.

– U narednom koraku proverili smo da li psi gube interesovanje za učešćem ukoliko bi dobili hleb dok biste drugom psu davali kobasicu. Zanimljivo je to što se psi „nisu ljutili“. Važno im je samo da i jedan i drugi budu nagrađeni nakon davanja šape. Nije bitno čime – stoji u nalazima ovog istraživanja.

Osećaj nepravde do sada je pripisivan isključivo ljudima, bez obzira kog su uzrasta. Znamo da i mališani neretko znaju da se pobune i viknu Nepravda! kad osete da su oštećeni ili da je neko drugi nezasluženo „bolje prošao“. Sada, prema tvrdnjama austrijskih bihejviorista, ovu osobinu možemo pripisati i psima. Ili bar možemo reći da je nauka na tragu da dokaže ovu tvrdnju.

Pas i majmun

Svoje kolege iz Beča svesrdno je podržao i profesor psihologije Frans de Val s Emori univerziteta u Atlanti i jedan od naučnika Centra za istraživanje primata. Sličan eksperiment on i njegove kolege sproveli su s majmunima, kojima takođe nije bilo pravo ukoliko bi drugi majmun dobio poslasticu, s tom razlikom da su se majmuni ljutili i ukoliko bi drugi dobili ukusniji zalogaj (grožđe nasuprot krastavcu).

– Psi, baš kao i majmuni, žive u kooperativnim zajednicama, saradljivim. Zato i ne čudi što i psi sigurno imaju neki osećaj razlikovanja pravde i nepravde. Siguran sam da bismo u studijama u kojima bi učestvovale i druge životinje koje žive u većim zajednicama, poput lavova, dobili iste ili barem slične rezultate – istakao je De Val.

Šta znači biti fer

Mi smo u pomoć pozvali doktora nauka Nenada Milojevića i zamolili ga da nam malo bliže objasni ova poslednja otkrića austrijskih kolega, odnosno, da nam u skladu sa svojom ekspertizom i iskustvom kaže da li je saglasan s njihovim tvrdnjama.

– Uzimajući u obzir da nisam imao vremena da pročitam i da se detaljnije upoznam s istraživanjima bečkih naučnika, pri tom duboko poštujući već svetski poznatu tradiciju univerziteta u Beču koji je iznedrio za nas (ljubitelje pasa i kučkare) dobro poznatog nobelovca Konrada Lorenca, meni u ovom trenutku ostaje da verujem navodima. Međutim, mislim da je čitanje rezultata istraživanja prilagođeno čitaocima popularnih magazina. Na to me upućuje termin „fer“ koji bi u odnosima između dve vrste (čovek-pas) zahtevao nešto širu definiciju od one koju mi najčešće podrazumevamo u odnosima između ljudi, a to je besprekoran, pristojan, častan, pošten, držati se dogovorenog-ustrojenog, odreći se neprimereno-neopravdano stečenog, imati jednake šanse, biti obziran, poštovati „protivnika“, prihvatiti druge i drugačije… – objašnjava najpre naš sagovornik.

Dete vs roditelj

Kako kaže, kad govorimo o terminu „fer“, možda je najbolje da pitamo roditelje s dvoje ili više dece da li deca (iako su roditelji učinili sve jednako iz svog ugla) misle da su im roditelji uvek fer.

– U mom slučaju, a iz ugla dece, ja gotovo nikada nisam bio fer ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što sam njemu/njoj prvo dao ovo ili ono. A nekome morate dati prvo… Što dalje govori da smo uvek „nefer“. Fer je i dvosmerna ulica, podrazumeva i drugu stranu – da li je naš pas „fer“ prema nama, te kolike žrtve je on spreman da podnese zarad nas? Poznato je da imamo vlasnike pasa koji svoje ljubimce i njihovu dobrobit stavljaju ispred svega. Naime, u komunikaciji između psa i čoveka, superiorniji bi trebalo da „siđe“ na nivo komunikacije psa da bi ona bila uspešna. Koliko i da li u tome uspevamo vidi se po problemima koje imamo sa psima – ističe dr sc. Milojević.

Davanje ljudskih osobina

Kao što smo na početku teksta naveli, vlasnici neretko imaju osećaj da su se ogrešili o svog psa jer im je on nekom svojom reakcijom pobudio takvo osećanje ili misao. Da li nam i kako psi pokazuju da nismo ispali fer prema njima, zanimalo nas je.

– U svojoj knjizi „Obuka pasa“ Konrad Most kaže da je prva zamka za pogrešno razumevanje pasa – antropomorfno poimanje ljubimaca, njihovo počovečavanje, odnosno davanje ljudskih osobina životinjama. Odgovoriti na ovo pitanje možemo samo ukoliko smo se dogovorili šta je to fer iz „njihovog“ a šta iz našeg ugla. Da li je „on/a“ fer prema nama i da li to nefer sprečava opasno ponašanje ili incident, da li je prihvatljivo, da li je „korisno“. Ako se iz „njegovog“ ugla u dve potpuno za „njega“ iste situacije (pod uslovom da smo se po tom „pitanju“ ponašali jednoobrazno do „sada“) ponašamo različito (a pas je, kažu naučnici, biće rutine) sigurno je da će biti najmanje „zbunjen“, a u zavisnosti od reakcije i u „stresu“. Demonstracije mogu biti različite, a poznate su od potištenosti do agresivnosti u zavisnosti ko je lider u našoj „simbiozi“, „zajednici“, „čoporu“, „porodici“… Da li možete da zamislite kako u „njihovom“ svetu „majka“ (ili „lider“ zajednice) rešava pitanje „fer“? A „njima“ je taj svet „normalan“, „njihov“…

Edukacija

Mnogi vlasnici u svom domu imaju dva ili više pasa, ili psa i mačku. U toj situaciji može se desiti svesno ili ne (ukoliko je nešto skrivio) da prema njemu budu „nefer“ ili da ga u nekom trenutku drugačije tretiraju od drugih mezimaca. Našeg sagovornika zamolili smo za savet vlasnicima kako da ih uvek jednako tretiraju i tako izbegnu nanošenje nepravde nekom od svojih mezimaca.

– Verujem da ovakvih slučajeva ima više nego što bismo možda i pretpostavili, i verujem da se mnogi od njih nađu u čudu kad stvari ne idu onako kako su zamislili ili kako bi želeli. Najpre da vidimo kako smo došli do te situacije. Da li smo se na vreme edukovali o tome koliko vremena i energije zahteva jedan džek rasel na primer? Da li postoje iskustva o dva dominantna mužjaka dve različite rase, polno zrela u zajedničkom dvorištu, a čiji prvi komšija ima kuje (često u polnom žaru)? Kako pored psa udomiti mačku bez velikog stresa po mačku, po psa, po ukućane, po komšiluk? I tako dalje, pitanja bi bilo za ceo vaš broj… Danas u eri dostupnih informacija jedina prava preporuka je bolje sprečiti,odnosno edukacija, edukacija i edukacija… Teoretski kroz knjige, seminare, radionice, praktično kroz kinološko-sportske klubove, uz iskusnog „komšiju“, kroz kinološku akademiju. Za početak, recimo, krenite od knjige „Amaterska dresura pasa“ (Antonji Bžeziha i Henrik Lišecki) ili od „Koju igru igra vaš kućni ljubimac“ (Brus Fogl).

Ljubomora

Često od vlasnika čujemo i da psi, poput dece koja umeju da budu ljubomorna na brata ili sestru, znaju da pokažu „ljubomoru“ prema svom cimeru – drugom psu ili mački. Da li smo i tu u zabludi, na lošem tragu?

– Zajednica ljudi i pasa, bez obzira na sve tekovine ljudske demokratije, iz ugla pasa poznaje isključivo vertikalnu strukturu i nema puno primera zabeleženih da postoje dve jedinke u istoj ravni. Ako je tačno da pas sve što radi, radi da bi zadržao svoju trenutnu poziciju u „čoporu“ tj. „životu“, ili je makar malo poboljšao, onda je tačno i da se svakodnevno bori za bolju poziciju sa „cimerom“, „bratom“, „sestrom“, što preteći što ulizujući se. Mi to tumačimo kao ljubomoru, a da li je? – pita se i naš sagovornik.

Nekoliko mezimaca

I na kraju, ali nikako manje važno, pitanje fer odnosa prema ljubimcima poteže se i onog trenutka kad u svoj dom vlasnici žele da dovedu još jednu životinju.

– Pre nekog vremena, kroz članak dr Zorana Milivojevića, učvrstio sam se u stavu da je nemoguće vaspitati (ja verujem i vaspitavati) dvoje (ili više dece) na isti način, i da je to „pedagoški mit“. Kroz vreme provedeno sa psima saznao sam da je navedeni „mit“ primenljiv tj. neprimenljiv i na pse. Ako je to tačno, i ako je tačno da poslušnost obezbeđuje donekle red u „porodici“, onda nam kao najodgovornijima ostaje da postupno i dosledno obezbedimo navedeno. Kako? Kao prvo, drugo i treće – edukacijom, učenjem, usvajanjem novih znanja, svakodnevnim vežbanjem. Kao četvrto – određivanjem i poštovanjem njegovog mesta u „familiji“. A kad prestajemo s kontrolom pozicije i njenim respektom? Istog dana kad prestajemo s vaspitavanjem dece, reklo bi se – nikada.

Reč-dve više…

Baš kao i ljudi, i psi su spremni da podele hranu s drugim psom, ali u znatno većoj meri ukoliko je reč o poznatom drugaru, pokazalo je istraživanje bečkih naučnika. Takođe, psi su spremniji da uče i izvršavaju zadatke ukoliko su u društvu drugog, poznatog psa s kojim se dobro slažu.  

Biti fer

Definicija kaže da „fer“ znači: besprekoran, pristojan, častan, pošten, držati se dogovorenog, imati jednake šanse, biti obziran, poštovati „protivnika“, prihvatiti druge i drugačije.