Kako su društvene životinje i u svojoj biologiji imaju potrebu za životom u grupi, kuce žele i traže najbolje drugare. Prema rečima stručnjaka, najčešće su najbolja prijateljstva ona između mužjaka i ženke

Tekst: magazin Pas, Fotografije: Shutterstock

Sigurno ste se barem jedanput zapitali kako je vaš pas odabrao najboljeg drugara. Kao da je na prvi pogled znao i zatrčao se baš ka njemu. I – rodilo se prijateljstvo. Za sva vremena.

Da li se prepoznaju na pogled, njuh, da li se nađu lavežom… odgovore smo potražili od doktora veterinarske medicine Dunje Kovač.

• Psi biraju one pse koji šalju jasne signale, što znači da izbegavaju kontakt s plašljivim psima jer oni imaju veoma nejasan govor tela koji predstavlja “pretnju” jer se “ne zna šta misle”. Plašljivi psi su često asocijalni, netrpeljivi, nedruželjubivi, imaju ukočen govor tela i veoma slabe signale, te ne mogu da stvaraju prijateljstva. Štaviše, uglavnom izbegavaju interakciju, a to drugim psima stvara napetost  i neizvesnost jer ne znaju šta da očekuju. Onda često prelaze u fazu napada po principu “ono što ne razumem toga se plašim”. Zato su plašljivi psi često meta drugih pasa. To je bitno da vlasnici shvate, i ako imaju plašljivog i asocijalnog psa, moraju da se postaraju da ga socijalizuju zbog svoje sopstvene bezbednosti – naglašava naša sagovornica.

SOCIJALIZACIJA

Kako objašnjava, to nas dovodi do odgovora na pitanje kako psi pronalaze prijatelje – pronalaze druželjubive pse.

 – Najbolji prijatelji su kuce koje imaju jasan govor tela, koji nisu plašljivi ili agresivni usled straha i nedovoljne socijalizacije. Često ćete videti agresivnog psa koji usled straha napada drugog psa, a ovaj se samo mirno skloni bez ikakve dalje kavge. Taj koji se odmakao je  upravo samouveren i druželjubiv pas, koji sam sebi bira društvo i sklanja se od “negatvnih ljudi” . Vlasnik upravo takvog psa mora da stvara – od malena da ga uči da se igra s drugim psima, s drugim ljudima, da ide u parkove, da ga šeta u gradskoj vrevi, kako bi stekao što bolje samopouzdanje – ističe dr Kovač.

Ima, kako kaže, u parkovima i onih pasa koji su “preterano druželjubivi” pa tako skaču na svakog psa, laju, traže igru i interakciju, pa čak i na malo grublji način.

• To se stručno naziva “bullying” ili na srpskom – maltretiranje. I to nije poželjna igra, jer takvi psi takođe imaju loše razvijene veštine komunikacije. Nisu naučeni od malena šta je lepa igra, a to je isto jedan od zadataka vlasnika, da njihov pas ne bude “siledžija” i da ne maltretira druge pse, jer posledica često bude agresija drugog psa kom se ovakav način igre ne dopada – naglašava naša sagovornica.

DRUŽELJUBIVE RASE

Zanimalo nas je postoje li rase koje su poznate kao druželjubive, one s najvećom šansom da će sklopiti prijateljstva, i u krajnjem – rase s najviše drugara.

• Druželjubivost kod pasa nastaje upravo kroz “korisnu selekciju”, a to znači da rase koje su navikle da rade s čovekom, da mu budu od koristi, da mu pomažu u različitim poslovima, da budu “porodični” psi jesu upravo rase s izuzetno razvijenim veštinama komunikacije. To zapravo znači da su i druželjubivi, jer takvi psi šalju jasne signale drugim psima te imaju veće šanse da će naći prijatelja. To su uglavnom psi s blagom naravi i stabilnim karakterima – zlatni retriver, border koli, labrador, nemački ovčar, njufaundlender, bernski planinski pas, nemačka doga, škotski ovčar, mađarska vižla – navodi dr Dunja Kovač.

PSI NE VIDE RAZLIKE

Nije retkost ni da se združe najmanji i najveći pas u parku, pa nas je zanimalo da li je onda ispravno tvrditi da za prijateljstvo uopšte nisu važni gabariti. I odgovor je potvrdan.

• Tako je, psi ne vide rase, ne vide veličine. Oni prepoznaju svoju vrstu, i to je njima dovoljno. Psi su društvene životinje koje u svojoj biologiji imaju potrebu za životom u grupi i oni traže drugarstva. Naravno, veliki pas itekako primeti veličinu drugog psa, njima su često mali psi interesantni jer ih podsećaju na prvu loptu ili na neku drugu vrstu (mačku ili vevericu) pa se u početku umeju iznenaditi, čudno ih gledati i njuškati, ali kad kasnije “provale” da je reč o psu, onda sve dođe na svoje. Kad se takvo prijateljstvo dogodi, uvek postoji bojazan za malog psa, jer veliki često nisu svesni svoje snage. Nisu svesni ni da je taj pas baš mali i krhk, pa u toj igri često može da ga povredi. Zbog toga vlasnici uvek moraju da paze kada dođe do jurnjave i igre. Takođe,mali psi često imaju kraći fitilj od velikih, zbog razlike u temperamentu, pa umeju itekako da grdosiju opomenu da im je dosta igre, pa i on može biti povređen od te silne ljubavi. Isto tako, mali psi se često boje velikih pasa, a to je upravo taj nedostatak socijalizacije. Zato manje pasmine izbegavaju velike pse i uglavnom se druže sa sebi sličnima – objašnjava naša sagovornica.

PRIJATELJI ZA CEO ŽIVOT

Dirljivo je i to što su i psi kadri da imaju prijatelja za ceo život. To su posebna prijateljstva.

• Ima mnogo takvih primera, da li su to psi u istom domaćinstvu, ili psi koji se sreću u parkovima i igraju zajedno, ali psi stvaraju ta posebna prijateljstva koja traju do kraja života. Nisu retki ni slučajevi da kad jedan drugar ugine – drugi tuguje, a to se odražava kroz depresiju, konstantno “traženje” tog drugara u kući ili po parku, smanjen je apetit i slično. To je i delom jer su psi bića navike i rutine, i oni naviknu da u togu dana rade određene stvari i da imaju određene aktivnosti. Čim dodje do neke promene, čim izostane neka aktivnost (gubitak drugara za igru) to pas primeti, i to je za njega zbunjujuća promena. Pas oseti prazninu, pa vlasnici često nabave drugog psa, odnosno štene, što u većini slučajeva pomogne.

I NEPRIJATELJSTVA

Ako postoje najbolji drugari, onda zasigurno postoje i arhineprijatelji. Kako li se među psima stvaraju “neprijateljstva?”

• Psi mogu da se sprijatelje i ako na prvu loptu ne postoji neka posebna tolerancija. Međutim, postoje neke stvari na koje se mora obratiti pažnja – mužjak u polnoj snazi često ume da bude netrpeljiv prema drugim mužjacima, kao i polno zrela ženka prema drugim ženkama. Najbolja prijateljstva su upravo između psa dva različita pola, jer tu ne postoji “sudar hormona” kako ja to volim da nazovem. Međutim, to nije uvek pravilo. Presudna stvar uvek bude ta rana socijalizacijai koliko mi svoje štene naučimo da bude druželjubiv pas. Druželjubivost se stvara, i tu je više uticaj odgoja nego genetskih predispozicija. Ako imamo nedruželjubivog psa (nesocijalizovanog) s puno strahova, fobija, psa pod stresom, anksioznog onda moramo da se pozabavimo bihejvioralnom modifikacijom – izmenom ponašanja terapeutskim metodama gde težimo da negativne oblike ponašanja pretočimo u pozitivne. Tako od nedruželjubivih pasa stvaramo druželjubive, gde im za partnere za vežbu tražimo izuzetno druželjubive pse s kojima mogu postepeno da vežbaju svoje nove veštine – navodi dr Kovač.

Kako kaže, neprijatelji se uglavnom stvaraju iz straha i agresije.

 – Preplašeni psi retko kada će imati prijatelje kao i agresivni koji su naučili da svoj strah ili neku drugu vrstu nelagode iskazuju agresivnim oblicima ponašanja. Takvi psi imaju sreću kada s druge strane naiđu na tolerantnog psa koji se samo skloni, ali u većini slučajeva s druge strane ne bude baš raspoložen pas, te često dođe i do nemilih događaja.

ULOGA VLASNIKA

Postoje kako kaže dr Dunja Kovač mnogobrojni primeri gde su u istom domaćinstvu dva psa tek posle nekog vremena postali prijatelji, a da bi se to desilo – vlasnik ima ogromnu ulogu.

• On mora da bude adekvatan vodič i da postepeno spaja dva psa u kontrolisanim situacijama – najbolje je uvek pustiti ih slobodno, na neutralnom terenu za početak, da se izuzme problem teritorije i smanjena sloboda izbora kad su psi na povocima. Generalno to i jeste pravilo – kako bi u startu povećali verovatnoću za stvaranje prijateljstva između dva psa, teritorija mora da bude neutralna i psi ne bi trebalo da budu na povocima – ovo je zlatno pravilo koje svaki vlasnik mora da zna – savetuje naša sagovornica.

LJUBAV

Iako pronalaze prijateljstva za ceo život, kad je reč o ljubavi, situacija je malo drugačija. Ali, to će obradovati sve vlasnike, jer pas svoju srodnu dušu pronalazi upravo u njima. 

• Naučno je dokazano da pas luči oksitocin (hormon ljubavi) samo prema čoveku, odnosno svom vlasniku. Psi u međusobnoj interakciji ne luče oksitocin već samo serotonin (hormon sreće). To znači da pas stvarno VOLI svog vlasnika, a SREĆAN je kad ima pripadnike svoje vrste i kada se s njima druži.  Ovo je posledica dugotrajne domestikacije gde je čovek uspeo da psa više veže za sebe nego za pripadnike svoje vrste. Tako da se često kaže da pas u svom vlasniku nađe svoju srodnu dušu pre nego u drugom psu. Psima je mnogo važnija interakcija s čovekom nego s drugim psima – ističe dr Kovač.

Kako zaključuje na kraju, ovo je dalje opovrglo sam koncept prihvatilišta gde ima 200 do 300 pasa na jednom mestu, pa se mislilo da su srećni jer nisu sami i imaju društvo. Međutim, dokazano je da je psima bitnija svakodnevna interakcija s čovekom nego s 300 drugih pasa bez ljudske interakcije.

Najdruželjubivije rase pasa

Zlatni retriver

Border koli

Labrador

Nemački ovčar

Njufaundlender

Bernski planinski pas

Nemačka doga

Škotski ovčar

Mađarska vižla

Reč, dve više…

Kao što čitaju govor tela drugih pasa, kuce itekako čitaju i govor tela vlasnika i mimiku njegovog lica. Naučno je dokazano da pas prepoznaje lice svog vlasnika i oblik tela, čak i kad mu se vlasnik ne obrati rečima.

Rana socijalizacija

Od malena štene treba učiti da se igra s drugim psima, s drugim ljudima, da ide u parkove, šeta u gradskoj vrevi